ПАЛА ВЕЛИКА ОДЛУКА У ПЕНТАГОНУ: Украјинци губе све више територија, али имају и један пуно већи проблем
АМЕРИЧКИ секретар за одбрану Лојд Остин, који је посетио Кијев 21. октобра, рекао је да руски лидер Владимир Путин после 970 дана рата, "није испунио ниједан стратешки циљ" и понудио уверавања да "Москва никада неће победити у Украјини".
Приватно, међутим, његове колеге у Пентагону, западни званичници и многи украјински команданти су све више забринути због правца у којем рат иде и способности Украјине да обузда руско напредовање у наредних шест месеци.
Украјинске снаге су до сада успеле да задрже Покровск, кључно логистичко и транспортно седиште украјинских снага у источном региону Донбаса – који обухвата Доњецк и Луганск – што је свакако неугодно за Путина, али на другим местима дуж линије фронта руске снаге пробијају пут кроз украјинску одбрану.
У Купјанску на северу земље, њихове трупе су пресекле украјинске формације на два дела у близини реке Оскил. У Часив Јару на истоку, прешли су главни канал Сиверског Донца, после шест месеци напора. Јужније, руске снаге су заузеле узвишице у Вухледру и око њега и крећу се ка Курахову из два правца. У руској области Курск, Украјинци су изгубили око половине територије коју су заузели у изненадној офанзиви у августу.
Али прави проблем није толико губитак територије, који је ограничен и који је Русију коштао огромних људских губитака – 600.000 мртвих и рањених од почетка рата према америчким проценама, и 57.000 мртвих само ове године до октобра, према украјинској обавештајној служби. Прави проблем, како Тхе Ецономист истиче у својој анализи, је стална ерозија у величини и квалитету украјинских снага.
Украјинске трупе имају премало снаге, пренапрегнуте су и истегнуте и исцрпљене тешким губицима. Упркос новом закону о мобилизацији који је ступио на снагу у мају, војска се – осим неколико бригада – трудила да регрутује довољно замена, а младићи нерадо пристају на дужност која је у најбољем случају неизвесног трајања, а у најгорем случају мисија у једном смеру без повратка.
Западни партнери приватно наговарају украјинске лидере да смање старосну границу за
мобилизацију са 25 година како би повећали базу потенцијалних регрута. Међутим, политичка осетљивост овог питања и страх од већ алармантне демографске кризе стоје на путу било каквим променама.
Разлози пада украјинске моћи
У свом недавном прегледу, Џек Вотлинг, из Лондонског истраживачког центра за безбедност и одбрану Роyал Унитед Сервицес Институт (РУСИ), идентификовао је неколико разлога за опадање војне снаге и губитака Украјине. Један је недостатак ресурса противваздушне одбране, што омогућава руским извиђачким беспилотним летелицама да успоставе оно што он назива „континуирано и концентрисано надгледање“. Ово омогућава Русима да усмеравају ударе балистичких ракета и беспилотних летелица на украјинску артиљерију позади и бацају вођене бомбе на предње украјинске снаге, омогућавајући Русији да напредује полако, али стабилно са малим јединицама, често користећи мотоцикле јер је тенкове превише лако уочити.
Ограничене украјинске залихе граната — Русија тренутно има предност у гранатирању два према један, према Ивану Хавриљуку, заменику украјинског министра одбране — као и залихе тенкова и оклопних возила, такође су значајан део проблема. Што је мање ватрене моћи и оклопа на располагању, то је веће ослањање на пешадију, а самим тим и већи губици.
Међутим, ни Русија није без озбиљних проблема. Следеће године Кремљ ће потрошити трећину државног буџета на одбрану, гушећи цивилну економију. Инфлација би чак могла бити дупло већа од званичне годишње стопе од више од 8 процената. Следеће године ће обичне руске породице по први пут почети да осећају економске последице рата, рекао је један европски обавештајни званичник, додајући да постоје рани знаци ратног замора међу онима који су блиско повезани са сукобом, као што су мајке бораца и остали чланови породице.
На бојном пољу, Русија се и даље ослања на грубе, крваве тактике које резултирају огромним губицима. Одлука о распоређивању хиљада севернокорејских војника, за које се очекује да буду распоређени у Курску, указује да су и руске јединице под притиском. Руски Генералштаб и Министарство одбране извршили су снажан притисак на Кремљ да мобилише још људи, тврди један европски обавештајни званичник.
- Русија сада нема довољно снага за масовно окупљање снага-, рекао је високи званичник НАТО-а, а преноси Економист.
- Ако су напредовали, не би могли то да искористе -, додао је он.
„Све мање размишљамо о победи, а све више о опстанку“
Тренутно постоји мали краткорочни ризик да се руске снаге крећу на запад према Дњепру или Одеси. Међутим, криза у руској ратној економији ће се вероватно одвијати током дужег периода. Руска одбрамбена индустрија делимично зависи од обнове залиха из совјетског доба, које се смањују у кључним областима као што су оклопна возила, али без обзира на то, она и даље далеко надмашује западне производне линије. Европска унија тврди да производи више од милион граната годишње, али Русија производи три пута више, а додатно је подстакнута снабдевањем из Северне Кореје и Ирана.
- Само не знам да ли можемо да произведемо довољно, пошаљемо довољно -, каже извор упознат са протоком америчке помоћи, иако је недавно обећање од 800 милиона долара за повећање сопствене производње дронова у Украјини добродошло.
- Немамо више шта да им дамо без озбиљног ризика на другом месту -.
По људству и Русија стоји солидно. Њена војска регрутује око 30.000 људи месечно, према званичнику НАТО-а. То је мање од владиних циљева, али ипак довољно да покрије чак и огромне губитке последњих месеци.
Међутим, ни Русија не може вечно да се бори, али су амерички, европски и украјински званичници забринути да ће Украјина прва сломити.
- Изгледа да се Москва клади да може да оствари своје циљеве у Донбасу следеће године и да украјинској војсци наметне довољно високу стопу жртава и материјалне деградације да више неће моћи да спречи даље напредовање - рекао је Вотлинг. То би, упозорава, Москви дало предност у свим наредним преговорима.
Суморно расположење видљиво је и у променљивом америчком наративу. Високи званичници попут министра Остина остају самоуверени, тврдећи да ће Украјина победити. Али они који су укључени у планирање Пентагона кажу да су, у пракси, амбиције из почетка 2023. - украјинска сила која би могла да поврати територију или шокира Русију током преговора добро осмишљеним оклопним ударом — уступила место ужем фокусу на пораз одвраћања.
- У овом тренутку све више размишљамо о томе како Украјина може да преживи -, закључио је за Економист један од планера Пентагона.
(Јутарњи)
БОНУС ВИДЕО:
УКРАЈИНА: Снимци после ракетног напада на Кијев
Препоручујемо
ЛАВРОВ ПРВИ ПУТ У ЗЕМЉИ ЕУ ОД ПОЧЕТКА РАТА У УКРАЈИНИ! Посета планирана за децембар
01. 11. 2024. у 09:10
БАШАР ЕЛ АСАД НАПУСТИО ДАМАСК: Џихадисти опљачкали Централну банку Сирије; Талибани и ЕУ уз терористе (ФОТО/ВИДЕО)
СИРИЈСКИ председник Башар ел Асад напустио је напустио Дамаск. Он је авионом, према последњим информацијама одлетео у Москву.
08. 12. 2024. у 08:22 >> 23:51
ПОЗНАТО ГДЕ ЈЕ АСАД ОТИШАО АВИОНОМ? Летилица мистериозно нестала са радара изнад града Хомс
ПОСЛЕДЊИ авион који је полетео из Дамаска, пре него што су га заузели сиријски побуњеници, а за који се сумња да је превозио сиријског председника Башара ал Асада, изгубио је сигнал убрзо након полетања, изнад града Хомс, који држе побуњеници, показују веб-странице за праћење летова, пише Ал Џазира.
08. 12. 2024. у 09:32
РАДАШИНОВА СНАЈА У КУПАЋЕМ: Облинама одушевила мушкарце - витка фигура у 45. години (ФОТО)
ГЛУМИЦУ Ану Сакић многи знамо као Радашинову снајку Ингрид из популарне серије ''Село гори, а баба се чешља''.
08. 12. 2024. у 10:43
Коментари (0)