МИЛОШЕВИЋ ЈЕ ЈОШ 2001. ЕВРОПИ ДАО ДИЈАГНОЗУ: Интервју - Фулвио Грималди, новинар и публициста

ЗА НОВИНАРА Фулвиа Грималдија са италијанске државне ТВ РАИ, покушај силовања и комадања Србије и Црне Горе из марта 1999.био је Архимедова тачка ослонца испод које је поставио све моралне и професионалне полуге свог живота. И, како каже, 25 година касније - није се покајао!

Foto AP

Већ 25. марта 1999, схвативши да његова влада шири бесомучне лажи тврдећи да бомбардују Србију јер "диктатор Милошевић чини злочине против човечности", сео је у аутобус и дошао је прво у Нови Сад. Јавно, пред камерама из Србије је дао отказ својој ТВ станици - из самопоштовања. Фулвио је био и последњи новинар коме је Милошевић отворио врата свог дома, три дана пре него што је одведен у Хаг. Политички тестамент српског председника, дат у Грималдијеву камеру, према речима Италијана, био је пророчки за судбину Старог континента.

Италијан се сећа да је у једном делу разговора од 25. јуна 2001. Милошевић изразио искрено жаљење због неразумне самоубилачке политике европских земаља, попут Немачке, Италије, Француске, које учешћем у агресији у НАТО "нису биле свесне штете коју наносе сопственим земљама и народима".

- Он је веома добро идентификовао шта следи Европи након што се постигне распад југословенске федерације и када се помисли да је крај независне и суверене Србије.

- Предвидео је и да ће Европа морати да преузме самопоражавајућу, екстремно неолибералну политику као и да ће бити присиљена да учествује у агресорским ратовима будућности. Ови Милошевићеви ставови из 2001. за мене су заиста аутентично пророчанство политичара који је видео испред свог времена - каже Грималди.

*Причали сте и зашто Европа пуца себи у колена тада?

- Било је речи о тадашњим европским политичарима. Остала је недоумица да ли то што раде - раде свесно, или их ни тад није било брига, јер су били уверени да њихове владе остају на власти и да зависе од усклађености са политиком САД. Уосталом, сведоци смо овог истог самоубилачког става ЕУ у данашњим данима.

*Шта вам је још остало у сећању из тог сусрета?

- Дао нам је детаљну и дубоку анализу распарчавања Југославије и напада на Србију. По његовим речима, империјалистичка стратегија Запада тада је имала за циљ да уклони бедем као што је био Покрет несврстаних, где је Југославија била водећа снага. САД су веровале да ће ослабити Русију, како Јељцин не би интервенисао у одбрану Србије. Отцепљење Косова било је условљено жељом да успоставе базу "Бондстил", за контролу Западног Балкана, али и као полазну тачку за трговину наркотицима између Авганистана и Запада.

*Како се догодило да се 1999. нађете "са српске стране историје"? 

- Био сам раније неколико пута у Југославији и био сам упознат са догађајима. Био сам свестан и претходних превара и манипулација ситуацијом на Балкану и у Србији које су измислиле западне владе и њихови медији, као што су наводни масакри у Рачку и Сребреници. Пошто је оно што је РАИ желела да пројектује у вези са сукобом била лаж, сматрао да је то неспојиво са мојим самопоштовањем и мојом улогом новинара.

FOTO: Privatna arhiva

*Више пута сте долазили током агресије? 

- Током тих неколико путовања по Србији, 1999. и поново 2000. године, непрестано сам снимао. Прво ратне догађаје, али сам сликао и невероватан отпор народа. Продуцирао сам у то доба два филма: "Невидљиви народ", наслов који се односио на став Запада да игнорише невоље и херојство српског народа, и Serbi da morire, што би се могло превести са "Срби до и после смрти".

*Као независни новинар после сте обилазили и друга ратишта?

- Као "слободњак" радио сам за независне и поштене продукције које су производиле документарне филмове и књиге. Тај рад ме одвео до Ирака 2003. године, Либије и Сирије. И сви ови ратови су били неоправдане агресије које је империјализам покушавао да прода као ширење демократије и људских права. О кривцима и њиховим саучесницима у овим злочинима не може бити сумње. Сви ратови, државни удари и обојене револуције на које сам наишао и о којима сам извештавао имали су једног аутора, "царство" САД.

*Докле ратови?

- Живимо у добу у коме се вечити агресивни рат богатих и моћних против остатка човечанства ближе врхунцу. Докле, не знам. Заступнички рат против Русије, на рачун милиона Украјинаца или геноцидни напад на Палестинце након 80 година прогона само су тренутни видљиви део злочиначког спектра.

*Ко побеђује?

- Униполарни, глобализовани свет под командом америчке империје, налази се у страшној невољи. За њих и владајуће класе њихових вазала ови ратови су питање живота или смрти. То се види кроз цинизам Запада, недостатак скрупула у њиховом односу према трећим земљама и ратнички поклич: "Шта год треба".

*Каква је будућност појединачних чланица ЕУ?

- Што се тиче Италије, Немачке и других подређених чланица НАТО-а, њихове институције знају: или ће бити на "линији", или је судбина тих влада запечаћена.

*Украјина је пример земље која нестаје?

- Заиста не знам да ли су Украјинци пристали да буду жртвовани у интересу Пентагона и америчких корпорација. Можда су били условљени њиховим медијима. После 2014. и државног удара на Мајдану почишћени су сви који нису били послушни, а то се односи и на украјинску политику и правосуђе. С обзиром на то како су европске земље, чланице ЕУ, сведене на америчке робове, није ми чудо што Украјинци, дрогирани антируском пропагандом, можда нису схватили до које мере су сведени да буду царски плаћеници.

*Шта је хтела Америка у Украјини?

- Антируска операција САД-а и НАТО-а на истоку Европе је почела "Обамином променом режима" у Кијеву. На терену пуч су извршили нацистички елементи, касније ангажовани против руског народа у Донбасу и против руске војске. По мом мишљењу, њихови циљеви су били следећи: Померање НАТО пред војну агресију на Русију. Изазивање краха у руској економији. Остваривање профита америчке индустрије оружја и наравно пљачкање пољопривредних и рудних ресурса Украјине. Пресецањем свих политичких, економских и културних веза између Европе и Москве, Американци су ослабили привреду ЕУ коју су видели као главног конкурента.

*Осим одсецања ЕУ од Русије, није било већих успеха? 

- Да. Стигли смо на врхунац рата елита против већине човечанства који су уследили од 11. септембра 2001. Убеђени у свемоћ и некажњивост, овакав приступ геополитици окренуо се против њених аутора. Постепено признавање правог карактера ратова у Украјини, или против Либије, Сирије, Ирака, Јемена и, раније, против Југославије и Србије, кулминира општом светском одбојношћу према политици хегемона. Страхоте које изазивају ционисти у погрому над Палестинцима, дефинитивно је променио однос снага у свету. Цар је коначно виђен потпуно го, у својој злочиначкој аутентичности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације