НЕЋЕ КИЈЕВ ТАКО ЛАКО ДА СТИГНЕ ДО НАТО: Мале шансе да Украјина добије позивницу на јулском самиту војне алијансе у Вашингтону

Бранко Влаховић, од сталног дописника МОСКВА

04. 02. 2024. у 15:05

У КИЈЕВУ постају све свеснији да брзог уласка у НАТО неће бити.

НЕЋЕ КИЈЕВ ТАКО ЛАКО ДА СТИГНЕ ДО НАТО: Мале шансе да Украјина добије позивницу на јулском самиту војне алијансе у Вашингтону

Фото TASS/ Министарство одбране Русије

Украјинцима Запад само понавља обећања да су им отворена врата уколико испуни одређене услове и победоносно заврши рат против Русије. Нико од важнијих људи на Западу више не говори како би Украјину могли да приме преко реда у тај војни блок.

Само неупућени верују у изјаве које дају бивши политичари или они из мало утицајнијих земаља. Ових дана и бивши генерални секретар НАТО Андрес Фог Расмусен, после разговора у Кијеву са Андрејом Јермаком, шефом председничке администрације, казао је новинарима како руководству Украјине може бити упућен позив за улазак у Алијансу на самиту у Вашинтону у јулу ове године без обзира на то што је у рату са Русијом. Додуше, Расмусен који зарађује новац и као лобиста Кијева, оградио се да је то његово лично мишљење.

Само дан после објављивања Расмусенове изјаве о потреби да се Украјина на самиту у Вашингтону позове у НАТО, у угледном америчком часопису "Форин полиси" објављен је текст у коме се отворено каже да су Америка и Немачка против тога да се Украјина прими у Североатлантску алијансу јер би то довело да великог конфликта са Русијом. Прогноза аутора текста је да се ситуација може још више закомпликовати због избора у Америци. Ако победи Трамп, он неће бити за то да се Украјина прими у војну алијансу што значи да би сви досадашњи напори били узалудни. Главни аргумент Берлина и Вашингтона је да Украјина није завршила рат против Русије.

Десетак садашњих и бивших америчких високих чиновника са којима су разговарали аутори "Форин полисија" истичу да су за позив Украјини њени савезници из источноевропских земаља - Пољска и три бивше совјетске републике са Балтика. Пољаци, Естонци, Литванци и Летонци мисле да би уласком Украјине у НАТО била ослабљена Русија и "спласнуле би њене амбиције у источној Европи". Међутим, председник Бајден више пута јасно је казао да не жели да Америка уђе у директан сукоб са Русијом и да му не пада на памет да у Украјини гину амерички војници. Слично је више пута поновио и немачки канцелар Олаф Шолц. Без обзира на то што је антируска пропаганда у Немачкој успела да створи јаку русофобију, Немци ипак памте како су прошли у Другом светском рату и не желе да директно ратују против Руса.

Будући да су Америка и Немачка главни донатори војне и економске помоћи Украјини, јасно је да су њихови усаглашени ставови најбитнији у доношењу одлуке треба ли Украјина да буде примљена у НАТО на самиту у Вашингтону.

И председник Бајден свестан је да чак и помен евентуалног нуклеарног рата са Русијом може да му наштети на новембарским изборима. Његов главни супарник, бивши председник Доналд Трамп стално понавља да по сваку цену треба избећи сукоб са Русијом јер би донео немерљиву катастрофу.

"Форин полиси" наглашава да питање чланства Украјине у НАТО није међу главним темама разговора америчког председника и генералног секретара тог војног блока Јенса Столтенберга.Часопис подсећа да су Американци упозоравали своје европске колеге дипломате да не постављају питање уласка Украјине у НАТО уочи самита у Вашингтону, да не испливају пред јавност противречности међу чланицама.

Фото TASS/ АП

Усијане главе у Европи и иначе на Западу које механички збрајају број становника и војне буџете чланица НАТО и упоређују са руским, изводе потпуно погрешне закључке да би тај војни блок "лако победио Русију". Они заборављају да је Путин више пута упозорио да би у случају угрожености руске територије и државе употребио атомско оружје. У таквом рату, јасно је сваком разумном човеку, не би било победника већ би се свет претворио у једну велику рупу.

Поједини на Западу не желе да чују упозорења немачког министра одбране Писторијуса који каже да би његова земља могла да буде спремна за рат са Русијом тек кроз седам година. Уосталом, ниједна земља у Европи није спремна а ни не жели рат против Русије.

Они најратоборнији, а то су Пољаци и три бивше совјетске републике на Балтику, хтели би да буду иза леђа моћног великог брата, Америке. Све то подсећа на уличне тучњаве када се деца јуначе док им леђа чува старији брат.

Најновије анализе које су правили западни листови говоре да се руска армија мора поштовати поготово зато што је Путин са својом владом успео да организује и рапидно подигне војну производњу. То је било могуће јер су многи инжењерски бирои па и фабрике успеле да преживе катастрофални период Јељцинове владавине, а Путин је у међувремену успео да их "подигне на ноге" и доведе на висок ниво.

Недавно је амерички сајт Global Firepower оценио снагу армија земаља широм света. Они су на прво место ставили САД, на друго Русију, а на треће Кину. Украјинска армија заузела је тек 18. место. Многи на Западу за тај сајт кажу да није довољно компетентан јер се углавном не ослања на мишљење војних експерата, него на неке анализе које прави ЦИА.

Али, упркос слабостима методологије којом је прављена ранг-листа најјачих армија света, никоме разумном не пада на памет да оспори моћ руске војске.

Познати руски војни коментатор, пензионисани пуковник Виктор Баранец који је својевремено био портпарол руског Министарства одбране, каже да треба прецизно упоредити бројке. Пре свега атомско оружје. Русија има 4.400 атомских бојевих глава, а Америка 3.700. Русија има хиперсонично оружје против којег нема засада ефикасне одбране. Те хиперсоничне ракете могу да носе и атомске бојеве главе. Експерти тврде да Американци не могу да стигну Русе у хиперсоничном оружју у наредних десетак до 15 година. Америкаци немају хипербрзи ракетни блок "авангард", као ни "кинжале и "цирконе".

Осим тога, Руси имају знатно боља оруђа и оружја за радиолектронску борбу од Американаца али и других западних земаља.

На другој страни, Американци су јачи на мору јер имају више пловила. САД има 11 носача авиона и 68 подморница. Русија има само један носач авиона и он је на генералном ремонту, али зато руска ратна морнарица има на бродовима више ракетног наоружања од Американаца. Осим "калибара", имају и ракете "гранит" и "оникс", а недавно су добили и "цирконе" које су Американци назвали убицама носача авиона.

Сада Руси имају 13 атомских подморница са балистичким ракетама, као и 27 атомских подморница са ракетно торпедним наоружањем. Такође имају 19 дизел подморница. Свака руска дизел подморница наоружана је са осам крилатих ракета "калибар" домета до 2.500 километара. Поред тога Русија има осам атомских подморница специјалне намене и једну дизел подморницу такође специјалне намене.

Америка надмоћнија у авијацији

АМЕРИКАНЦИ су надмоћнији у авијацији. САД има 130 стратешких бомбардера, а Руси 58. И у ловачкој авијацији Американци имају предност, укупно имају 1.957 ловаца, а Руси 772.

На другој страни Руси имају знатно бољу ПВО. Осим система С-350, затим С-400 сада Руси имају и С-500 и С-550. Најновији руски системи далеко даље виде и ракетама могу да гађају на већој удаљености, а С-500 може да обара и космичке сателите. Што се тиче тенкова, Американци их имају девет хиљада, а Руси више од 20.000 различитих модификација.

Чувају своје људе

МНОГИ постављају и питање ако је руска армија заиста на самом врху своје моћи, како то да у две године рата у Украјини још није изашла на административне границе Донбаса. У Москви објашњавају да руска војска користи тактику исцрпљивања украјинских јединица да би сачувала људе, а Украјинци имају много веће губитке. Осим тога на страни Украјине је цео НАТО блок који Кијев помаже слањем модерног оружја, саветника и новца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!