Свет

У ЕВРОПИ ПОДЕСНО ЗА КРАЈЊЕ ДЕСНО: Грађане ЕУ средином следеће године чекају избори за ЕП - Екстремна десница у успону

Горан Чворовић - Од сталног дописника Новости БРИСЕЛ

24. 12. 2023. у 15:16

СРЕЋАН Божић! Таква честитка ових дана може да се види исписана на плакатима испод портрета председника француске странке крајње деснице "Национално окупљање" Жордана Барделе и председнице посланичке групе исте партије у француском парламенту и лидерке ове политичке формације Марин Ле Пен, којима су, на за то предвиђена места, облепљене француске улице и тргови. Празник грађанима, али и гласачима, честитају уочи нове године чијом ће средином, почетком јуна, бити одржани избори за Европски парламент. Предизборна кампања је, тако, на одређени начин, већ започела.

У ЕВРОПИ ПОДЕСНО ЗА КРАЈЊЕ ДЕСНО: Грађане ЕУ средином следеће године чекају избори за ЕП - Екстремна десница у успону

Имајући у виду шта се све дешава у Европи и свету, уз све веће цене основних животних потрепштина, тешко састављање краја с крајем сваког месеца, и све мању безбедност на улицама, укључујући и даље велики прилив миграната, бујају услови за успон екстремних десничара широм континента.

У актуелном сазиву изабраном 2019. године, уз нека "прелетања" која су у међувремену уследила, крајњи десничари из формације "Идентитет и демократија" имају 62 посланика, односно нешто мање од десет одсто укупног броја. С 25 депутата најприсутнија је овде "Лига" Матеа Салвинија из Италије, на другом месту је 18 посланика из француског "Националног окупљања", "Алтернатива за Немачку" има 9, "Слободарска партија Аустрије" и белгијска странка "Фламански интерес" по три, чешка "Слобода и директна демократија" 2, док Естонију и и Данску представља по још један европосланик строго националне оријентације.

Уз њих су, на сличном тасу, антифедерални и евроскептични европски конзервативци и реформисти са 66 представника и 47 неопредељених, што све заједно износи 175 посланика, и представља око 25 одсто укупно сазива. А тек добијају ветар у леђа.

Предстојећи европски избори погодују странкама екстремне оријентације, јер се на тај начин њихови бирачи "обрачунавају" с Европском унијом која им није по вољи. Поменути француски крајњи десничари били су, тако, водећа политичка снага на претходном народном изјашњавају пре пет година. Не постоје индиције које би говориле у прилог у томе да би овога пута могли лошије да прођу. Напротив. Десница се добро држи и у Шведској, Данској, Аустрији, Холандији, Италији, Шпанији, Мађарској, Пољској, Немачкој...

Управо је Матео Салвини, као вођа најзаступљеније крајњедесничарске формације у актуелном сазиву ЕП, недавно, почетком овог месеца, одржао састанак у престоници Тоскане Фиренци, где је окупио неке од својих европских истомишљеника, под слоганом "Ослободите Европу – запошљавање, безбедност, прави смисао".

Колико год да тренутно добро стоје, крајњи десничари, ипак, не могу ни изблиза да се надају томе да би могли евентуално да владају Европским парламентом, тим пре ако се зна комплементарност социјалдемократа (143 посланика) и народњака (177) који редовно у ЕП бирократски праве заједнички блок, када им је то у интересу.

Сада, међутим, долази до промене стратегије. Управо је Салвини приликом поменутог састанка у Фиренци пружио руку народњацима из редова класичне деснице и позвао их да у следећем сазиву заједничким снагама "ослободе Брисел". Неке од њихових посланика можда ће и поколебати. Поменимо још и то да либерали и центристи из формације "Обновимо Европу" тренутно имају 101 посланика, зелени 72, а крајња левица 37. То ће се, свакако, мењати, у корист десних екстрема.

Најновија истраживања показују да би крајњи десничари могли да рачунају на још 11 посланика, док крајњи левичари стрепе да изгубе 7. Народњаци, социјалдемократе и конзрватици могу да порасту за још два представника, а либерали да изгубе три. Интересовање је, иначе, велико: чак 68 одсто уједињених Европљана с правом гласа најављује да ће изаћи пред бирачке кутије, што је 9 одсто више него 2019. Најмање је интересовање у Чешкој, а највеће у Холандији.

Растом крајње деснице, истовремено се увећава и поларизација у европским друштвима која је у одређеним срединама напета до пуцања. Па тако, чим поменути плакати са Марин Ле Пен и Жорданом Барделом, којим честитају Божић, у све већем броју освану на паноима, они који сматрају да им тврди десничари "пребројавају крвна зрнца", брже-боље га поцепају. С друге стране, они који подржавају ову формацију, истичу да се управо поздрав "Срећан Божић" све ређе чује и понекад, чак, у корпоративном речнику сматра политички некоректним, у земљи с много вера и пуно атеиста, где сада уместо тога, због мира у кући, умеју да кажу и "Срећни празници на крају године". Шта би могло да се догоди у узаврелим предграђима када би и заиста у земљи дошли на власт, могло би само да се замисли.

ИЗБОРИ ПО ЗЕМЉАМА

Током предстојеће године очекује нас и низ општих и председничких избора по земљама чланицама ЕУ. Први ће пред гласачке кутије Финци који 28. јануара бирају председника. Португалце 10. марта чекају превремени општи избори, после оставке коју је поднео премијер Антонио Коста против кога је покренута истрага због корупције. У априлу су председнички избори на Малти и у Словачкој, а у мају у Литванији. Белгијанци ће 9. јуна истовремено гласати на регионалним, општим и европским изборима. Хрвати имају парламентарне изборе средином године, Аустрија у септембру, а Литванија у октобру. Румуни ће у новембру бирати шефа државе, а у децембру ће имати опште изборе, када на биралишта поново излазе и Хрвати, да би изабрали председника.