БРИКС СВЕТУ ДОНОСИ РАВНОТЕЖУ: Шта заиста човечанству доноси историјска одлука о ширењу петочланог савеза

ПРОШИРИВАЊЕМ БРИКС начињен је суштински напредак у стварању мултуполарног светског поретка. БРИКС као организација држава економија у развоју је окосница новог политичког језгра који је све привлачнији и све више забрињава западни део света јер се почињу одливати неки делови који традиционално припадају њему. БРИКС је кичма мултиполарног светског поретка заснованог на сувереној равноправности и немешању у унутрашње послове других земља. Корак ка равнотежи већ постоји тиме што су формиране организације ван оквира и домета такозваног развијеног Запада као што су БРИКС, Шангајска организација за сарадњу, Афричка унија. Све земље света у развоју не желе више ограничења која намеће Запад, траже алтернативу и налазе је у БРИКС-у.

Фото: Танјуг/АП пхото

Овако саговорници "Новости" виде одлуку о проширењу савеза БРИКС и наставку успостављења равнотеже у свету, науштрб Запада, а коју су на недавно завршеном самиту у Јоханесбургу донели лидери велике "петорке" коју чине земље оснивачи - Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република. За улазак у важну економску организацију уочи 15. самита у Јужној Африци, али и у последње време, влада велико интересовање, а "чланску карту" овога пута добило је чак шест земаља - Саудијска Арабија (СА), Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Иран, Етиопија, Египат и Аргентина.

- Улазак нових чланица у БРИКС је био добро одмерен резултат дискусије између оснивача о томе којом брзином да иду у ширину, а којом у дубину и да ли да то буду две паралелна процеса, један да се проширују, а истовремено да јачају основу на којој постоје, да је даље шире - каже за "Новости" бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић. - Желе да обухватају што више простора коју им пружају основни принципи и циљеви Повеље УН. Јер та повеља је очигледно увелико и на конкретним примерима напуштена од стране водећих западних сила. Прво су изабрали шест земаља од двадесетак, не искључују даље појасеве ширења, али вероватно желе да избегну оно што многе организације доживљавају, а то је да их број прогута и да забораве зашто су настале. И то је добар и опрезни прилаз који показује да је та група земаља заинтересована за рестаурацију међународног правног и политичког поретка, враћање основним принципима суверености и независности и равноправној сарадњи.

Према речима нашег саговорника, иако су за пријем у БРИКС формални захтев поднеле 23 земље, од 40 колико их је јавно изразило жељу да се прикључе, оснивачи су на последњем самиту дали предност земљама богатијим нафтом, а то су СА, УАЕ и Иран.

- Други принцип који су следили је била географска заступљеност - сматра Владислав Јовановић. - Највећи број је из Азије, тачније арапске земље, што је и разумљиво, то је највећи и најмногољуднији континент, затим ту су је Африка, као и Аргентина као представник Латинске Америке, што значи да је реч о међуконтиненталном појасу сарадње у оквиру БРИКС-а, који иде постепено и корацима који они сматрају сигурним. Избегавају авантуризам, већ освајају терен корак по корак, да би осигурали континуирано јачање утицаја, угледа и остварења циљева који су формулисали, а који су као што видимо више прихваћени од низа суверенистичких земаља и оних држава које се налазе под претњама и ударцима тога најразвијенијег дела света - Запада.

Некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић истиче, за "Новости", да се државе које чине већину и које се организују у савезе као што је БРИКС не мире са неоколонијалним односима и решењима, "не прихватајући преливање свог богатства на Запад, већ желе да задрже пуни економски и политички суверенитет":

- Све земље света у развоју желе слободно да располажу својим потенцијалима, а пријемом нових чланица БРИКС је добио огромне прехрамбене и енергетске ресурсе. Пријем СА, УАЕ и Ирана у БРИКС значи да економије у јачању контролишу и енергетске ресурсе. Савез ће сада сигурно имати већу координацију политике експлоатације енергетских ресурса. Сада та координација добија и институционални облик преко БРИКС-а. Свет се драматично и у основи мења. Глобални односи се мењају, ако гледамо друге сфере, узмимо само енергетску и сферу исхране. Запад то не може више да контролише. Сада земље који су главни произвођачи хране и енергената координирају своје политике и у оквиру БРИКС-а, а овај тренд ширења ће се сигурно наставити, има много кандидата, а само шест је сада примљено.

Један од циљева који су на самиту у Јоханесбургу изнели лидери БРИКС-а било је даље јачање економске сарадње између држава чланица. А уласком нових партнера са различитих делова света, Савез је добио озбиљну финансијску "вакцину". Живадин Јовановић објашњава да је ширењем БРИКС-а посвећена велика пажња трговини и економској сарадњи на основу плаћања у националним валутама, на чему посебно инсистирају лидери савеза.

- Учињен је напредак у изналажењу нових метода и начина плаћања, где долар даље губи простор као резервна валута - каже Живадин Јовановић. - Ове земље чланице све више своје девизне резерве држе у другим валутама или у злату и сличним ресурсима, а мање у долару, који се користи као једна полуга експолатације мање развијених земаља и земаља у експанзији где SWIFT губи на значају и као полуга за контролу других земља и за кажњавање увођењем финансијских и других санкција. Многе земље у развоју, многе земље глобалног југа и друге државе су се увериле да ослонац на долар није поуздан и да носи са собом многе ризике од замрзавања девизних резерви, замрзавања имовине у доларима и зато се усмеравају на безбедније методе обрачуна и плаћања.

Саговорници "Новости" сагласни су да БРИКС не треба поредити са савезом Г7, иако се ове две организације неретко у јавности помињу заједно.

- То је питање неке империорности у односу на досада познате интеграције и удруживања из прошлости, то је прошлост - сматра Живадин Јовановић. - Све је сувише бледо и превазиђено и Г7 и Г7 плус, па и ЕУ што се мене тиче, све ће то морати да каска за оним што доноси БРИКС. Основна разлика је што БРИКС тежи добробити човечанства, а Г7 добробити најмоћнијих западних сила. И ове институције су само неки појавни облици инфраструктуре америчких интереса. Не ради се ни о каквом утркивању са западним интеграцијама, већ о дугорочном интересу читавог човечанства, укључујући и Запад.

Владислав Јовановић БРИКС види као организацију у налету, док је Г7 поприлично стациониран:

- Он је већ 20 година Г7, покушао је савезу да придода Русију, додуше, више из политичких разлога, а из истих су је избацили, што је било контрапродуктивно јер се Русија склонила под кишобран БРИКС-а, и тамо је једна од главних моторних снага. БРИКС као окосница геополитичког новог језгра је све привлачнији и забрињава западни део света јер се почињу одливати неки делови који традиционално припадају њему, чак и Мексико је у једном тренутку био заинтересован за придруживање и није то искључено. То је почетак процеса који ће се даље ширити. Запад је већ формиран, више нема куд, не жели да нараста, хоће да остану изоловано острво моћи и богатства, да диктирају своју политику остатку света, док су чланови БРИКС-а виталнији.

Како објашњава наш саговорник, није немогуће да нека западна земља почне да размишља о томе да се придружи БРИКС-у.

- Па није узалуд Макрон изразио жељу још пре 20 дана да Француска присуствује као гост на самиту БРИКС-а, што значи да овај савез постаје привлачан и његовим противницима. Чињеница да једна велика Француска истрчава са жељом да буде позвана као посматрач показује да и на Западу поједине земље све више размишљају не само о озбиљности претње коју за њих и њихов положај у свету представља БРИКС као нова политичка филозофија и економска моћ, него и као нови магнетни центар који почиње и за њих да буде интригантан. Све је то у сфери размишљања, Француска је само прва која се у том правцу мало истрчала - закључује Владислав Јовановић.

Око 47,6 светске производње нафте

БРИКС ће након приступа нових чланица контролисати скоро половину светске производње и резерви нафте, захваљујући Саудијској Арабији, УАЕ и Ирану, преноси лист "Инфотек". Уз Русију и Бразил, ове државе заједно контролишу 39 одсто укупног светског извоза нафте, или 17,1 милиона барела дневно. Подаци показују да ће 11 земаља проширеног БРИКС-а чинити око 47,6 одсто укупне светске производње нафте. БРИКС ће, такође, контролисати скоро половину укупних светских резерви нафте, односно 719,5 милијарди од укупних 1,6 трилиона барела. Ако Венецуела, која је такође поднела захтев за пријем, буде примљена, контрола групе ће бити још већа - око 65,4 одсто. Савез Г7 контролише само 3,9 одсто постојећих резерви сирове нафте.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације