"ЦРВЕНИ ТАЛАС" ПРЕПЛАВЉУЈЕ АМЕРИКУ: У САД у уторак избори од које ће зависити будућност Бајденове Владе

Дубравка Савић

06. 11. 2022. у 10:00

СВИХ 435 чланова Представничког дома, око трећина Сената, и гувернери у 36 од 50 држава, уз локалне власти, тек су бројчани израз залога на изборима у уторак у САД.

ЦРВЕНИ ТАЛАС ПРЕПЛАВЉУЈЕ АМЕРИКУ: У САД у уторак избори од које ће зависити будућност Бајденове Владе

Амерички конгрес, Фото АП

У водећој економској и војној сили света, али дубоко подељеној у судару две визије света, док се планета суочава са ратом, атомском претњом и тешким економским недаћама, резултати ових избора могли би да трасирају не само политички живот САД, већ и преусмере догађаје на међународној сцени, укључујући и наше просторе.

Странка која освоји Белу кућу неретко трпи неуспех на изборима на средини мандата, али овог пута и аналитичари и анкете говоре да у том погледу готово да нема места изненађењу. У клими рекордне инфлација, растућег криминала, неконтролисаног прилива миграната, изненађење би, па чак и за саме демократе, било да успеју да понове тријумф од пре две године и да, уз Белу кућу, задрже оба дома Конгреса. Али, без такве врсте изненађења, они могу и да очекују само невоље.

Председник Џозеф Бајден искористио је, захваљујући изменама закона, врло растегљива правила гласања, па је на биралиште изашао много пре изборног дана, 8. новембра. Но, његов подстицај следбеницима, слажу се аналитичари, тешко може да наведе воду на демократске воде. Пре би могао да очекује цунами ривалског, "црвеног таласа" који ће, ако је веровати проценама аналитичара, снажно запљуснути Америку.

- Стварно је једноставно. Људима је доста отворених граница, високе инфлације, високог криминала. Једноставно им је доста тога шта су демократе урадиле - сматра Рик Скот са Флориде, председник Националног републиканског Комитета сенатора.

Сенат је тренутно подељен "фифти-фифти" (50-50), између две главне политичке странке. Демократе, ипак, контролишу већину захваљујући "златном гласу" потпредседнице Камале Харис, сходно њеној уставној улози председнице Сената. То значи да је републиканцима потребно само једно место да би повратили већину коју су изгубили када су их "почистиле" демократе у другом кругу избора за Сенат у Џорџији, 5. јануара 2021. години. Републиканци овог пута бране 21 од 35 места на изборима за Сенат и Скот предвиђа да ће конзервативци поново освојити већину у Сенату и контролисати "52 плус" места у следећем Конгресу.

Републиканци су изгубили већину у Белој кући и Сенату 2020. године, али су конзервативци у Представничком дому, тада пркосећи очекивањима, узели велики залогај од већине демократа. Сада се очекује да преузму и много већи део колача у доњем дому Конгреса јер, како каже председник Националног републиканског конгресног комитета Том Емер, "републиканци имају кандидате који представљају различитост земље".

У борби за савезне државе, републиканци тренутно контролишу 28 гувернера, а демократе 22. Републиканцима је циљ да промене гувернере под контролом демократа у Канзасу, Мејну, Мичигену, Минесоти, Невади, Новом Мексику и Висконсину. Анкете показују да им амбиције нису без основа, јер летњи скок популарности демократа није потрајао до јесени, будући да су цене гаса поново порасле, забринутост због инфлације није нестала, а републиканци су преплавили етар причама о корупцији у демократским редовима.

- Прогнозе већ дуже времена говоре да ће републиканци да преузму већину у доњем дому Конгреса, као и да освоје већину у Сенату. Предност коју су уживали демократе се "истопила" у Њу Хемпширу за Сенат, где републиканац напредује, а конзервативцима је потребно само једно место да освоје горњи дом на Капитол хилу. У Охају, Пенсилванији, Џорџији, Аризони републиканци су или претекли демократе, или их прате у проценат, или два. И на изборима за гувернере видимо напредак републиканаца, чак и у државама где је то мало ко очекивао. Нигде демократе нису толико сигурне као што су некад биле, па чак ни у њиховом традиционалном упоришту, Калифорнији, где такође републиканци имају благу предност. Сви су изгледи да ће се остварити прогнозе о "црвеном таласу" - оцењује за "Новости" Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона.

Драстични заокрет Американаца од демократа ка републиканцима Кесић пре свега објашњава економским разлозима, било да је реч о инфлацији, цени горива, или намирница, недостатку робе. Чак и трећина демократских гласача, каже, сматра да је живела боље за време бившег републиканског предсеника Доналда Трампа него сада. Као други фактор разочарања у демократе он види нагли пораст насиља у великим градовима као што су Филаделфија, Детроит, Чикаго, па пошто их демократе контролишу, грађани њих криве за несигурност. Најзад, саговорник истиче да грађани осећају да су изгубили ниво слободе, па многи постављају питање шта су демократе урадиле за време пандемије, затварајући економију, и уводећи обавезне мере.

- Родитељи су се побунили пошто су се резултати деце на испитима у свим категоријама погоршали. Демократе су тражиле, притом, од деце, чак од вртића, да се мобилишу на демонстрацијама, без сагласности родитеља. Зато у многим местима огорчени родитељи предводе акцију против демократа. Кандидаткиња српског порекла за заменика гувернера у Мериленду Гордана Шифанели, организовала је родитеље против школског одбора због тих пракси и управо тиме освојила популарност - вели Кесић.

Ако изгубе само Доњи дом Конгреса, што је према проценама извесно, за демократе ће настати огромни проблеми, укључујући доношење буџета, а могу да очекују покретање истраге о репресији, угрожавању слободе друштвених мрежа и говора, коришћењу државних институција, као и пореског система против политичких противника.

- Када се све то дода на, већ најављену, истрагу против породице Бајден с фокусом на председниковог сина Хантера Бајдена, али и самог шефа Беле куће због његовог менталног капацитета, и корупције, јасно је да овој администрацији предстоје озбиљне борбе да одржи своју политику, укључујући питање чисте енергије, јер ће републиканци све обуставити. Последње две године мандата председника биле би, у том случају, изгубљене за политички систем - уверен је Кесић.

Кесић предвиђа да би, због крупних унутрашњих проблема и блокада, могло да дође и до нарушавања јединства са НАТО и ЕУ, будући да су се САД, доласком демократа на власт у Вашингтону, и почетка рата у Украјини, ставиле на чело Запада као лидер. Како то одржати уз брдо унутрашњих проблема?

- Већ је сада у САД на удару неограничена подршка Украјини, па је та политика неодржива, чак и да демократе сачувају већину у Конгресу. Напросто није умесно слати помоћ кад амерички грађани због кризе трпе економске последице - каже Кесић.

Саговорник открива да се преиспитивање помоћи Кијеву дешава и у самој Демократској странци, али засад дискретно, јер не желе да пре избора изгубе гласове Американаца пореклом из земаља бившег Варшаваског пакта који гаје антируска осећања.

- Трампови МАГА републиканци међутим, сматрају да Америка, а не Украјина, мора бити на првом месту, посебно зато што није витални интерес САД. Зато републиканци лакше могу и да направе заокрет, док Бајден и да хоће, уз републикански Конгрес, не може да делује без новца који одобрава Конгрес, а ако у њему нема већину... Ако, пак, покуша да ради преко уредби, створиће материјал за опозив, јер угрожава ауторитет Конгреса око буџета, па не верујем да би отворио такав фронт. Ако дође до смањења помоћи Кијеву из САД, пратиће и друге земље, што смањује могућност ратовања у Украјини истим капацитетом - објашњава саговорник.

Обрад Кесић, Фото З. Јовановић

Он додаје да када САД морају да се баве собом, онда се отвара простор за Србију, Републику Српску и уопште земље које нису од виталног значаја за САД.

- То значи мањи притисак, њихово мање присуство око свих проблема. Срби имају предност, јер се свет мења с опадањем западне доминације. Курти и његова влада у Приштини свесни су тога и зато изазивају кризу. Ако сад, док су демократе на власти, покрену иницијативе, и имају подршку, онда су успели да искористе мали простор да наметну нову реалност и траже измену политике. Но, и Приштина и Сарајево схватају да не могу више да рачунају на бланко подршку из Вашингтона, а после избора питање је хоће ли бити у фокусу. Без тога губе и адут у односу према Србима - сматра Кесић.

Ветар у леђа српским интересима, истиче он, већ сада даје и чињеница да се неке кључне борбе воде управо у државама где Срби имају јаке заједнице, на пример у Илиноису, где се води битка за гувернера. Јака је, каже, српска заједница у Лас Вегасу, у Невади, где је у току тешка борба за Сенат. У Аризони је снажна српска заједница у Финиксу, такође на Флориди, где је и база Удружења српско-америчких гласача. Активна је српска заједница и у Северној Каролини, где су важни избори, такође и у Џорџији, као и Висконсину. И Охајо и Пенсилванија су бојна поља избора за Сенат, а сваки глас је важан, па су српске заједнице у САД постале неизбежне за амерички политички живот:

- Кључне борбе се воде тамо где су наше заједнице најјаче. Срби су показали да имају јединствену политику, па свака кампања покушава да придобије српску наклоност на многим местима у САД, поготово где су избори тесни. У две трећине места где је најтешња борба између две партије Срби су, срећом или не, баш ту гласачи. Стога све више чланова Конгреса жели да има добре односе са Србима. Међу њима је и Клаудија Тени, председавајућа Српском коскусу. Имамо, истовремено, и јаке дипломате у Вашингтону који тимски раде, што доноси резултате. Видим проширен простор за Србију, Републику Српску и питање Срба генерално - сматра саговорник.

На проширени простор међутим, тешко може да рачуна и актуелни шеф Беле куће, па би ови избори, као својеврсни тест онога што је његова администрација досад учинила, могли да буду наговештај исхода председничких избора 2024. године.

- Ако успе "црвени талас", као што сви очекују, демократе ће бити у дефанзиви, посебно зато што немају ниједног јасног председничког кандидата, ако се изузме Џозеф Бајден. А само пре две године имали су их пет-шест. Сада и потпредседница Камала Харис још горе стоји, и у странци, и у Америци, па није реално да она постане председница. Хилари Клинтон се враћа као могући кандидат, али она више нема капацитета, није оно што је била. Републиканцима је, с друге стране, главни фаворит Доналд Трамп, који је подржао 95 одсто успешних кандидата на овим изборима, чиме му је додатно ојачала позиција у странци, ако се кандидује. Истраге које се воде против њега нису законска препрека за то.

Али, ко је осуђен не може бити кандидат. Зато демократе раде на томе да буде оптужен, за било шта. Проблем је међутим, што су конгресни комитети под контролом демократа имали главну улогу да оцрне Трампа. Ако их демократе више не контролишу, не могу му ништа.

Зато хоће сад да га што више оштете, да му за две године смање шансе. Питање је међутим, да ли имају времена за то. Биће, свакако, бурно - закључује Кесић.

Илустрација В. Н.

СРПСКИ КАНДИДАТ ГОРДАНА ШИФАНЕЛИ

Кандидат за најугледнију функцију међу Србима у САД је адвокатица Гордана Шифанели, републикански кандидат за заменика гувернера у престоници, граничној држави Мериленд.

Добила је, каже Кесић, подршку бившег председника Доналда Трампа, заједно са кандидатом за гувернера. На нижем нивоу међу нашим сународницима има и више кандидата за судије, шерифе, локалне скупштине, па се дефинишу млађи људи, будући кандидати.

ГЛАСАЊЕ СЕ ОТЕГЛО НЕДЕЉАМА

У многим државама се гласа већ неколико недеља, па се у Америци говори о месецу избора, пошто је претходно донет закон како би се више грађана одазвало изборима. Пошто трендови говоре да бирачи раније гласају поштом, републиканци су после последњих избора научили лекцију, да не чекају задњи дан, јер је онда предност демократа превелика. Свака држава има сопствени изборни закон, а многи су пооштрени због сумњи на изборне крађе. Бајден је победио јер је победио у пет градова.

Илустрација В. Н.

ОБАМА ПОПУЛАРНИЈИ ОД БАЈДЕНА

Бивши председник Барак Обама вратио се у предизборну кампању у мисију спасавања Демократске странке од потопа "црвеног таласа" на изборима. "Овде сам да вас замолим да гласате", позивао је Обама демократе док је прошлог викенда предводио велике скупове у три кључне државе. Обама, који је и даље најпопуларнији у Демократској странци, скоро шест година пошто је напустио Белу кућу, покушавао је да изведе политичку магију у последњем тренутку,  док његова странка очајнички покушава да задржи већину у Конгресу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (0)

АРИЈАНА НЕ МОЖЕ ДА ДОЂЕ СЕБИ: Удовица Синише Михајловић тешко подноси нову трагедију