Свет

АМЕРИКА ОДГОВОРНА ЗА 200 РАТОВА И 20 МИЛИОНА МРТВИХ: Списи потврђују погубну хушкачку улогу САД Од Другог светског рата па до данас

Борис Субашић

06. 03. 2022. у 11:00

КИНЕСКА амбасада у Москви подсетила је недавно, поводом дешавања у Украјини, да су САД иницирале 81 одсто од 248 оружаних сукоба у свету од Другог светског рата, као и да су непосредно бомбардовале 33 државе, неке и у више наврата.

АМЕРИКА ОДГОВОРНА ЗА 200 РАТОВА И 20 МИЛИОНА МРТВИХ: Списи потврђују погубну хушкачку улогу САД Од Другог светског рата па до данас

Статистика је још страшнија када се преброје жртве, али је поразно да је њихов број практично био непознат док га 2015. није изнео психолог проф. др Рајнер Маусфелд на предавању о техникама менаџмента јавног мњења:

- На основу званичних докумената можемо закључити да су САД од Другог светског рата до данас одговорне за смрт 20 до 30 милиона људи. Будући да је реч о тако великим бројкама, морамо да се запитамо: како је те стравичне размере уопште могуће сакрити од становништва? Чињенице су познате. Само су постале невидљиве као последица рашчлањавања и изостављања контекста. То значи да се једноставно није догодило. А и ако се догодило, не игра велику улогу. То никога не занима.

Срби су то осетили током грађанских ратова на територији СФРЈ и нарочито током НАТО агресије, када злочини над српским народом и његове жртве у западној јавности нису постојале. Као што нису постојале десетине хиљада Ирачана и хиљаде америчких војника оболелих од "заливског синдрома" - епидемије канцера изазваног коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом. Они су избрисани из историје човечанства. Баш као као и Руси које су од 2014. украјинске оружане снаге убијале у Доњецку и Луганску.

Наивно уверење да ће "истина избити на видело" је последица незнања о механизмима изазивања и управљања сукобима којима се баве професионалци у америчким тајним службама још од 1947. када је усвојен Закон о националној безбедности. На основу тога одмах су основани Савет за националну безбедност САД (NSC) и Централна обавештајна служба (CIA).

- Пошто се империја САД готово непрекидно налази у рату, Савет за националну безбедност (НСК) могли бисмо назвати и стратешким средиштем америчког војног и ратног дејствовања - каже швајцарски историчар Данијеле Ганзер, стручњак за међународну политику и савремену историју. - У раду НСК учествује сам врх извршне власти, дакле председник САД, затим потпредседник, министар спољних послова, министар одбране, директор 16 обавештајних служби, шеф Генералштаба, саветник за националну безбедност и, у зависности од теме, особе као што су министар финансија, министар правде или амбасадор у УН. Из доступних историјских докумената јасно можемо закључити да НСК увек тежи одржању или увећању моћи америчке империје.

Савет за националну безбедност САД је 1948. строго поверљивом "директивом 10/2" наредио да се у ЦИА оснује Управа за специјалне операције, са задатком да изводи све активности "које спроводи или финансира ова влада против непријатељских страних држава или група или у подршци пријатељским страним државама или групама, али које се планирају и извршавају на такав начин да било каква одговорност владе САД за њих није очигледна аутсајдерима, и да, ако се открије, америчка влада може уверљиво да се одрекне било какве одговорности за њих".

Та директива је озаконила: "пропаганду, економски рат, саботажу, уништавање објеката и евакуацију, субверзивне активности против непријатељских држава, укључујући помоћ подземним покретима отпора, герилцима и изгнаничким организацијама". Пример пропагандног деловања је и актуелна апсолутна цензура руских медија на Западу и стварање атмосфере линча према сваком Русу и ономе ко се усуди да посумња у америчку интерпретацију догађаја у Украјини.

Актуелни пропагандни рат је готово идентичан ономе који је 2016. разоткрио бивши агент ЦИА Роберт Бер, оперативац у разарању СФРЈ деведесетих: "Циљ пропаганде био је отцепљивање југословенских република како би се одвојиле од матице и постале самосталне. А за то нам је био потребан жртвени јарац којем ће за све бити приписана одговорност, дакле и за рат и за насиље. Србија је изабрана да одигра ту улогу пошто је на одређен начин била стожерна република тадашње Југославије. Постоје два разлога из којих је усмерена пажња ка Косову: као прво, зато што тамо постоје драгоцене руде и друге сировине, а као друго, како бисмо тамо поставили војну базу НАТО."

Др Ганзер је у изузетној књизи "Незаконити ратови" објаснио како та машинерија тајних операција САД функционише кроз историјске примере припреме и извођења ратова, државних удара и терористичких акција. Успешни подухвати из педесетих и шездесетих година 20. века су модел и за данашње операције.

На пример, механизам незаконитог свргавања иранског премијера Мосадега из 1953. је примењен у обојеним револуцијама и арапском пролећу с почетка 21. века.

Грех високообразованог премијера Мохамеда Мосадега био је противљење бескрупулозном искоришћавању "црног злата" из сиромашног Ирана које је спроводила англо-персијска нафтна компанија. Он је тражио праведнију поделу прихода, Британци су одбили, а Мосадег је национализовао изворе нафте. Черчил је затражио помоћ од САД, а Ален Далс, шеф ЦИА, одобрио је тада огромних милион долара "за коришћење у свим акцијама које воде ка Мосадеговом свргавању". За шефа тајне операције "Ајакс" именован је Кермит Рузвелт, унук америчког председника Френклина Рузвелта. Организовао је отмицу и убиство Мосадегу оданог шефа техеранске полиције, а затим је амбициозном генералу Захедију обећао премијерски положај ако изведе пуч. Преврат није успео јер су Иранци волели патриоту Мосадега, али Рузвелт није одустао. Састао се са вођама криминалаца чије је банде ангажовао као војску преврата.

- Потом су 19. августа 1953. банде које је обучила и финансирала ЦИА изазвале хаос у целој земљи - наводи Данијеле Ганзер. - У Техерану су напале министарство спољних послова, главно седиште полиције и главно седиште војске. Најновија истраживања која се баве пучем у Ирану показују да се ЦИА није устручавала да лажира терористичке нападе усмерене против муслимана како би их приписала премијеру Мосадику и тако му нарушила углед, што је потврдио и извештај ове обавештајне агенције, који је обнародован у скорије време.

Прва успешна тотална контрола медија изведена је 1960. у време када је ЦИА, уз одобрење државног врха САД, регрутовала, наоружала и обучила 12.000 кубанских емиграната у камповима у Гватемали за инвазију на Кубу. Када су кубански представници у УН пред Савет безбедности изнели детаљне податке о завери, поткрепљене фотографијама, амбасадор САД их је назвао лажовима.

- За пажљиве посматраче није била више никаква тајна да у Гватемали постоје војни кампови за обуку, али масовни медији су уочи инвазије у Заливу свиња потпуно заказали - наводи Ганзер. - Тек много година касније сазнало се да је ЦИА тада већ пружила пипке и убацила своје људе у медије, као и да је посредством поверљивих особа спречавала објављивање непожељних извештаја.

Списак новинара из важних медија који су сарађивали са ЦИА био је истински "Ко је ко" у оквирима америчке индустрије медија, објаснио је Хауард Хант, који је од 1949. до 1970. радио за ЦИА. А пошто је ЦИА наложила да новине не смеју да извештавају о предстојећој инвазији, тој теми нису се посвећивале ни новине, ни телевизијске станице.

ТАЈНА ВОЈСКА АЛИЈАНСЕ

НАТО је у Европи имао "тајне одреде за ратовање иза непријатељских линија", наводи Данијеле Ганзер:

- У Немачкој су Американци у њих врбовали бивше припаднике СС. Те тајне одреде обучавале су британске и америчке специјалне јединице, поседовали су експлозив и тајна складишта оружја и, по правилу, били део војне обавештајне службе земље НАТО у којој су смештени. Неки од тих тајних одреда НАТО били су умешани у злочине као што су рушења влада, терористички напади и мучења, па је зато 1990. Скупштина Европске уније тражила да деловање "тајних одреда за ратовање иза непријатељских линија" у свим земљама НАТО буде подробно истражено. Међутим, Северноатлантска алијанса је блокирала тај захтев.