ИТАЛИЈАНСКИ ПОЛИТИЧАРИ БИРАЈУ ПРЕДСЕДНИКА: Ко ће да наследи Серђа Матарелу?
ПРЕДСЕДНИК Републике Италије Серђо Матарела, којем истиче мандат 3. фебруара, не жели поново, после седам година, да се кандидује на место првог човека Квиринала.
Серђо Матарела, Фото АП
У понедељак је завршен први круг гласања, а гласало је 1.008 тзв. „великих гласача“.
Модел гласања подразумева да је у прва три круга (од понедељка до среде) потребна двотрећинска већина, односно кворум од 672 гласа, а од четвртог гласања (четвртка) па на даље цензус се спушта на просту већину, односно 505.
Гласали су сенатори, скупштински посланици и 58 регионалних представника међу којима су и гувернери региона. Званичних кандидата нема, свако је гласао тако што је написао име које је желео на листић и убацио у гласачку кутију.
Гласали су, изван ауле Парламента, и позитивни на ковид са специјалним мерама контроле, из аута или амбулантних кола, убацивши листић у гласачку кутију која је потом обједињена са гласовима из ауле. Вечерас, то је и пракса јер трају у међувремену консултације лидера странака, кворум су „достигли“ бели гласачки листићи.
Ниједна партија нема кворум да би сама могла да изабере председника Републике и у току су паралелно са гласањем сусрети лидера партија и на сцени су евентуални договори о фигурама које би се надметале за место првог човека Републике. Услови кандидата за ту улогу јесу да има више од 50 година, да је италијански држављанин и да поседује грађанска и политичка права. Стога није недостајало ни шала у предлозима за кога се гласало.
Предвиђања ко би могао да постане 13. председник Републике су неупутна јер истински влада огромно замешатељство, понајвише оно да ли гласати, ако се партије и коалиције договоре, за Марија Драгија, садашњег премијера. Јер то значи да се онда опет мора трагати за новим премијером, што само и као претпоставка доноси страх да би дошло до потпуног декомпоновања Владе коју је држао на окупу у време ковида Драги без обзира на представнике разних политичких боја у њој.
Италијанска историја на плану избора за председника Републике истински је исписана куриозитетима и рекордима у броју гласања, а први је на листи Ђовани Леоне (изабран 1971) после 23 круга гласања, Ђузепе Сарагат (1964) после 21 пут или Оскар Луиђо Скалфаро (1992) 16 пута, као и Сандро Пертини (1978) такође после 16 поновљених гласања, а потом је био један од најомиљених председника Републике Италије.
БОНУС ВИДЕО - RUSKI HELIKOPTERI „KAMOV-32“ STIŽU U SRBIJU: Najbolja mašina za gašenje požara
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)