МОСКВА И ВАШИНГТОН ПРЕКО КУБАНСКОГ НИШАНА? Да ли ће се поновити историја, крећу ли руске ракете ка латинској Америци

Бранко Влаховић дописник из Москве

23. 01. 2022. у 07:00

ХОЋЕ ли Русија као одговор на приближавање америчких ракетних система руским границама пребацити своје атомско оружје у амерички "комшилук" - питање је о коме се интензивно расправља откако су представници САД и чланице НАТО 12. јануара одбиле Путинов захтев да тај војни савез престане са ширењем на Исток.

МОСКВА И ВАШИНГТОН ПРЕКО КУБАНСКОГ НИШАНА? Да ли ће се поновити историја, крећу ли руске ракете ка латинској Америци

На лидерима САД и Русије да се договоре и превазиђу кризу, Фото Архива

Путинов писмени предлог за јачање безбедности многи су на Западу схватили као ултиматум, поготово што је инсистирао да се у близини руских граница не смештају ракете средњег и малог домета којима могу да се гађају циљеви у Русији.

Политичари и новинари "са обе стране", сада расправљају какав ће бити нови потез Путина и хоће ли се после 60 година поновити такозвана Кубанска криза. Американци увелико нагађају шта је мислио заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков кад је казао да не може да потврди, али ни да негира, да ће Руси пребацити ракете на Кубу или у Венецуелу.

За разлику од 1962. године, када су Американци били супериорни у наоружању над СССР, сада је ситуација обрнута и Руси имају модерније и опасније хиперсонично оружје. Да су тога свесни у Америци доказ је изјава Глена Ванхерка који је на челу Северне команде САД:

- Руси су направили такво оружје које пре двадесет година није постојало. То су крилате ракете које не виде радари и тихе подморнице које у ничему нису лошије од америчких.

Фото Архива

Карипска криза, како су је звали Совјети, или Кубанска ракетна криза, како су говорили Американци, дешавала се од 16. до 28. октобра 1962. Завршила се тако што су после договора совјетског лидера Никите Хрушчова и америчког председника Џона Кенедија обе земље повукле атомске ракете из комшилука, а њих двојица ушла у историју као позитивне личности.

Американци су 1961. године разместили у Турској ракете средњег домета "јупитер" које су могле да гађају градове у западном делу СССР, а време лета до циљева је било кратко. Као одговор на то Совјети су одлучили да пребаце један број својих ракета на Кубу.

У то време САД су имале знатно већи атомски арсенал од СССР. Москва је имала око 700 балистичких ракета средњег домета којима је могла да гађа циљеве у Европи, али не и САД. Американци су тих година имали велику предност и у броју авиона способних да носе атомско оружје. Совјетске атомске подморнице су биле слабије у односу на америчке. Могле су да испале ракету само кад су на површини.

Треба знати да је Фидел Кастро због напрегнутих односа Кубе и САД тражио од СССР наоружање. Писао је писма Хрушчову. Над Кубом су летели на великој висини амерички шпијунски авиони. Над Кубом је и срушен У-2 и тада је погинуо амерички пилот Рудолф Андерсон.

Генерал Картаполов, Фото Архива

Кад се чинило да ће Американци и Совјети заратити, брат америчког председника Роберт Кенеди је саопштио совјетском амбасадору Анатолију Добрињину, у згради Министарства правосуђа, да је председник САД спреман да да гаранције о ненападању и да ће укинути блокаду Кубе. Тада је Добрињин питао шта ће бити са ракетама у Турској и добио је задовољавајући одговор.

Кад је Хрушчов добио информацију од Кенедија да је спреман да повуче ракете из Турске ако СССР врати своје са Кубе, окупио је у Новом Огарјову у Подмосковљу партијско руководство и брзо је написан одговор Кенедију. У току три недеље почела је демонтажа.

На другој страни кроз пар месеци су повучени "јупитери"...

Повлачење ракета са Кубе, тврди део руководства СССР је оцењивао као издају. И у САД је било незадовољних. После решења Кубанске кризе две велесиле су одлучиле да успоставе директну телефонску линију која би се користила у кризним ситуацијама.

Американци су 1960. имали велику предност у стратешким атомским снагама. Они су имали око шест хиљада атомских бојевих глава, а СССР свега око триста. САД су имале 1962, више од 1.300 бомбардера који су могли да баце на СССР око три хиљаде атомских бомби. Осим тога, Американци су имали и 183 интерконтиненталне ракете "атлас" и "титан", као и 144 ракете "поларис" на девет подморморница. СССР је могао да гађа Америку ракетама Р-7 и Р-16, или да стратешким авионима баци атомске бомбе. У то време је имао око 300 атомских бојевих глава.

Хрушчов и Кенеди веровали један другом, Фото Архива

После кризе 1962. у свету је растао број људи који се противио трци у наоружању и указивао на опасности од атомског рата. Због развоја ракетне технике у СССР касније је престала да постоји потреба да Совјети размештају оружје на Куби. Москва је имала довољан број интерконтиненталних ракета које су могле да са совјетске територије погоде било који град у САД.

Новинари су минулих дана питали Дмитрија Пескова, портпарола председника Русије, хоће ли бити размештене руске ракете на Куби и Венецуели. Он је рекао да се разматрају разне варијанте за безбедност Русије. Али је додао да су Куба и Венецуела суверене земље.

Дакле, њихова руководства одлучују хоће ли некоме пружити такво гостопримство.

Саветник америчког председника за безбедност Џејк Саливан је одмах казао да би на такав корак Вашингтон одлучно реаговао.

За разлику од једног броја ратоборних политичара попут Владимира Жириновског и запенушалих новинара, водећи руски генерали нису за то да се шаљу ракете јер за то нема потребе.

Генерал-пуковник Андреј Картаполов, који је ратовао у Сирији а сада је председник Комитета руске Думе, сматра да Русија не мора да има базе у Јужној Америци, на Куби и Венецуели, јер има модерно хиперсонично оружје. Руски брод или подморница наоружан хиперсоничном ракетом "циркон" са неке позиције у океану може да гађа противничке циљеве. Против хиперсоничног оружја нема засад ефикасне одбране.

- База је непокретни објект и може бити мета противницима - објаснио је генерал Картаполов. Русији нису неопхпдне базе у Јужној Америци, али у свету у којем живимо ништа не треба искључити - објаснио је генерал.

Да ли остарели амерички председник Џо Бајден има мудрост Кенедија да нареди да се повуку ракете-пресретачи из Румуније и Пољске и да се уговором потврди да у Европи неће бити ракета средњег и малог домета са атомским главама, тек ће се видети. Ако се не договоре Бајден и Путин свет ће се полако приближавати кризи и атомском рату у којем ће сви бити поражени.

РАКЕТЕ НА КУБИ "БЛАГОСЛОВИО" И ЧЕ

ДА би се договорио са руководством Кубе, Хрушчов је послао 28. маја 1962. групу генерала.

Они су се срели са Фиделом и Раулом Кастром. Фидел је тражио један дан паузе да се консултује са осталим члановима руководства. Познато је да је 30. маја разговарао са Че Геваром. Истог дана Фидел је дао позитиван одговор. Планирано је да Совјети пребаце 50.874 војника, хеликоптере, авионе и тенкове који би штитили ракетне рампе од евентуалног напада из Америке. Такође, предвиђено је и да ратни бродови и 11 подморница наоружаних атомских ракетама бране Хавану.

ИДЕЈА ПОТЕКЛА ОД МАЛИНОВСКОГ

СОВЈЕТСКИ лидер Никита Хрушчов је објаснио у мемоарима да је до идеје да пошаље ракете на Кубу дошао да би спасли Кубу. Питао је маршала Малиновског колико је потребно Американцима да униште такву државу као што је Куба. Маршал му је одговорио - максимум три дана и затим би опрали руке. Зато је СССР тамо и довезао ракете средњег домета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ЗАПАД ПОМЕРА ГОЛ УСРЕД УТАКМИЦЕ Лавров: За њих је Украјина потрошни материјал