СТРАТЕШКИ ИНТЕРЕС: Криза у Казахстану велики тест за Кину, упркос погоршању односа са САД, Пекинг више не сме да води политику немешања

М.Ђорђевић

10. 01. 2022. у 15:15

Политика „немешања“ Пекинга у другим земљама стављена је на тест догађајима у Казахстану. Си Ђинпинг је отворено подржавао владу, а то ће додатно заоштрити односе са САД, сматра британски аналитичар Том Фауди.

СТРАТЕШКИ ИНТЕРЕС: Криза у Казахстану велики тест за Кину, упркос погоршању односа са САД, Пекинг више не сме да води политику немешања

Фото АП

Кини је потребан безбедан Казахстан због иницијативе Појас и пут и њеног увоза енергије, зато је стабилност ове централноазијске државе кључна. Док је Русија преузела вођство у вези са кризом у Казахстану, у Пекингу се слажу да Кина не може да стоји по страни и дозволи потенцијално непријатељској влади да преузме контролу над стратешки важном суседом. Ово ставља њену деценијама стару политику „немешања“ на тест, и отвара нову динамику у њеним односима са САД, наводи Фауди а преноси РТ.

Фото: Танјуг/Zhang Ling/Xinhua via AP

Политика немешања је такође била мотивисана потребом Кине током тих деценија за стабилним односом са САД и њиховим савезницима. Гледано уназад, ово је била успешна политика, у мери у којој је омогућила Кини да развије прагматична и корисна партнерства са земљама као што су Пакистан или Саудијска Арабија.

Међутим, свет се мења. Кинеска политика немешања је под притиском, свиђало се то њој или не. САД се надмећу против тога, покушавајући да глобално геополитичко окружење претворе у идеолошко бојно поље. Ово има неизбежну последицу да је Кини отежана сарадња са демократијама, које су подложније америчком утицају. Поред тога, САД, као део своје "Индо-пацифичке стратегије" , желе да окруже Кину непријатељским државама, као што то чине Русији.

Ово ствара стратешку дилему да ће Кина – која је разумљиво осетљива на опкољавање – бити принуђена да реагује у одређеним ситуацијама када промена у унутрашњој политици суседних земаља може представљати неприхватљив ризик за њену националну безбедност. 

Казахстан је један од првих великих тестова за Пекинг у том погледу. Пекинг једноставно не може да не уради ништа и дозволи да влада Токајева падне. Очигледно је у њеном интересу да спречи да завлада антикинески режим, мотивисан исламистичким радикализмом, који би угрозио стабилност осетљивог региона Синђанг у суседству. Дакле, кинеска политика немешања је стављена на пробу.

Фото: AP Photo/Vladimir Tretyakov

Осим вербалне подршке, шта Пекинг може учинити да помогне Казахстану? Како Русија преузима вођство у војном погледу, Кина не мора директно да користи ову опцију. Међутим, Пекинг би потенцијално могао да пређе на снабдевање земље опремом, технологијом за надзор и полицијском обуком, са циљем да Казахстан ојача своје безбедносне ресурсе. Тако је Пекинг недавно учинио на Соломоновим острвима , након прошлогодишњих нереда који су покренули Тајван и САД.

На економском нивоу, Кина је можда склона да се залаже за већу стабилност у земљи дајући јој помоћ и друге подстицаје за раст. Кина би могла понудити одрживу подршку Казахстану да оствари дугорочни економски развој и подстакне ефикасне реформе за решавање фундаменталних проблема.

Осим Казахстана, друге земље у којима ће Пекинг бити све склонији да помогне у одржавању статуса вероватно ће укључивати Камбоџу, Вијетнам, Пакистан, Мјанмар, Тајланд и Лаос. Заиста, скоро свака земља на кинеској периферији која тренутно није савезник САД и у којој би могла да буде подстакнута антикинеска побуна или промена режима спада у ову категорију. Мада, колико далеко би Пекинг био спреман да иде, остаје да се види.

На много начина, потенцијално "мешање" Кине било би усмерено на заштиту ових држава од утицаја других страних држава. Пекинг, на крају крајева, не покушава да покрене револуције у своју корист – на начин на који је то чинио током Маоове ере – и мало је вероватно да би покушао да настави са подршком прокинеског режима у постојећим државама које се налазе у савезу са САД, нпр. као Јапан. (Тајван се сматра унутрашњом ствари, и као такав је изузетак од политике немешања).

Фото: ЕПА/Депоситпхотос/илустрација

Али тренд је незаустављив. У сценарију Хладног рата, дозволити вашем противнику да стекне политичко упориште у земљи на вашем прагу се сматра стратешки катастрофалним и за Пекинг би било опасно да дозволи да се то догоди.

Иако неће водити вредносни крсташки на исти начин на који то чини Запад, а мало је вероватно да ће усвојити агресивни милитаристички став САД, опција Кине да ништа не чини више не важи. Кина је све склонија да јаче подржи државе у којима може остварити своје интересе. 

БОНУС ВИДЕО: 

Како је људина из Србије постала бог у далекој Кини?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ПЛЕМИЋКО ПОРЕКЛО Ово је право презиме Ирфана Менсура - моћан разлог зашто га је променио: Родитељима није сметало