РЕАГОВАЋЕМО АКО ПОСТАВЕ РАКЕТЕ НАТО У УКРАЈИНИ: Неувијен одговор Владимира Путина на оштре поруке лидера Северноатлантског савеза

Р. ДРАГОВИЋ - И. СТАНОЈЕВИЋ

30. 11. 2021. у 22:11

АКО НАТО пређе руске црвене линије у вези са Украјином, Русија ће бити принуђена да реагује. Размештање офанзивних ракетних капацитета на тлу Украјине Москва ће сматрати "окидачем", чије повлачење ће подразумевати и адекватан одговор.

РЕАГОВАЋЕМО АКО ПОСТАВЕ РАКЕТЕ НАТО У УКРАЈИНИ: Неувијен одговор Владимира Путина на оштре поруке лидера Северноатлантског  савеза

Фото АП

Ова јасна и неувијена порука председника Русије Владимира Путина била је одговор на поруку генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга који је на дводневном самиту Алијансе, у летонској престоници Риги, саопштио да "ће Русија платити високу цену у случају војне агресије на Украјину". Амерички државни секретар Ентони Блинкен је додао и да ће обавестити 29 колега из НАТО о обавештајним подацима којим располажу САД о дешавањима на истоку Украјине и могућности руске инвазије.

Одговарајући на низ изјава челника НАТО, појединих чланица и украјинских функционера које су и последњих дана упозоравале на наводно учестало руско звецкање оружјем у Украјини и црноморском басену, Путин је апеловао:

- Надам се да ће здрав разум превладати на свим странама, али желео бих да НАТО поводом Украјине буде свестан забринутости Русије у погледу сопствене безбедности - рекао је Путин на инвестиционом форуму у Москви, који се одржавао паралелно са окупљањем шефова дипломатија НАТО чланица у Риги.

Руски председник је нагласио да је Русија оправдано забринута због, како каже, чињенице да се у близини њених граница изводе вежбе великих размера. То се односи на непланиране маневре, какви су недавно одржани у Црном мору, када су стратешки бомбардери летели на свега 20 километара од руске границе.

- Рађање претњи из Украјине за нас је црвена линија. Јер ако се на територији Украјине појаве борбени системи, време лета ракета до Москве биће између седам и 10 минута. У случају употребе хиперсоничног оружја то време је свега пет минута. Замислите то. Ипак, надам се да до тога неће доћи и да ће превладати здрав разум и одговорности - изјавио је Путин.

Руски председник данашњим иступом више него јасно се осврнуо на евентуалне планове Запада да на тлу Украјине размести моћне ракетне системе који ће на нишану држати руске градове. Односи између Русије и НАТО последњих недеља су изузетно напети, чему су посебно допринели претећи тонови са самита шефова дипломатије НАТО.

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров не искључује да ће Кијев кренути у војну авантуру, приметивши да Запад одавно гура Украјину у антируске акције.

- У близини наших граница распоређују се јединице и борбена техника земаља НАТО, укључујући америчку и британску. У Украјини, на контакт-линији у Донбасу, гомила се све више снага које имају западне инструкторе - констатовао је Лавров.

У јеку врло затегнутих односа Алијанса се огласила и документом названим "Односи Русије и НАТО" у коме се једнострано износи широк спектар оптужби на рачун Москве - од анексије Крима, војних провокација на границама НАТО држава, агресивне нуклеарне реторике, до хибридних акција и мешања у изборне процесе.

- Живимо у свету систематске конкуренције. Русија и Кина угрожавају правила на којима је заснован међународни поредак. Баланс моћи се мења, а демократија и слобода су под великим притиском - рекао је Столтенберг и додао да је нови стратешки концепт прилика да се утврди како ће се НАТО изборити са новом реалношћу.

Реагујући на документ, руско министарство спољних послова наводи да је илузија да НАТО доприноси јачању регионалне безбедности и поручује: "Сетимо се СР Југославије".

- Треба се присетити последица НАТО бомбардовања Југославије, као и уништавања либијске државности. Последњи пример је Авганистан. Двадесетогодишње присуство контингента НАТО у Авганистану, а затим њихов нагли бег, нису остварили ниједан од планираних циљева. Ситуација се само погоршала - констатује МИП Русије.

Москва сматра да НАТО "тестира чврстину" Русије слањем војних бродова и авиона у граничне зоне, приморавајући је да реагује.

- У последње време примећујемо знатно повећање војног присуства НАТО у црноморском региону. Учестале су посете ратних бродова са ракетним наоружањем, летови америчке стратешке авијације, одржавају се велике војне вежбе. Практично сваке недеље идентификујемо више од 50 извиђачких авиона и беспилотних летелица које крстаре дуж наших граница - подсећа Москва и наглашава да су руске реакције искључиво одбрамбене, сразмерне и уздржане.

Одговарајући на оптужбе да Русија наводно "повећава војно присуство у Украјини", алудирајући на руске акције на Криму, Москва подсећа да је Крим део Русије, али и упозорава да конфронтација јача искључиво због ширења НАТО на исток.

- НАТО оптужује Русију за војну активност у контакт-зонама. Али те зоне су се појавиле управо услед ширења НАТО - подсећа руско Министарство спољних послова.

Окупљени у Риги баве се мигрантском кризом, са којом се суочавају чланице НАТО - такође у суседству Русије - Пољска, Литванија и Летонија. У јеку мигрантске кризе на белоруско-пољској граници огласио се и белоруски председник Александар Лукашенко:

- Белорусија ће Русији понудити своју територију за размештање нуклеарног наоружања ако нуклеарно оружје земаља НАТО буде у Пољској. Нуклеарно оружје које ће бити најефикасније у таквој ситуацији. Спремни смо за то на територији Белорусије - закључио је Лукашенко.

НОВА ГОДИНА, НОВА РАКЕТА

ПУТИН је у данашњем обраћању рекао да, када је реч о ширењу борбених положаја западног ракетног наоружања, Русија не седи скрштених руку. Он је објавио да је Русија успешно тестирала хиперсоничну ракету, која ће бити у употреби већ почетком 2022. године. Нови пројкетил има брзину девет пута већу од брзине звука, а време евентуалног удара од активирања до удара на (западни) положај је свега пет минута.

ЛЕТОНИЈА ТРАЖИ ВОЈСКУ САД

Министар одбране Летоније Артис Пабрикс рекао је да је тој земљи потребно стално америчко војно присуство да би се војно одвратила Русија и зато жели да појача своје одбрамбене потенцијале америчким противваздушним ракетним системима "Патриот".

- НАТО може за кратко време да пошаље више од 40.000 војника у Летонију, ако то буде неопходно - изјавио је Столтенберг након састанка са летонским председником Егилом Вевитсом у Риги дан пред почетак НАТО самита. Он је истакао да ће "НАТО обезбедити присуство савезничких трупа у региону Балтика како би спречио даље погоршање ситуације на границама Летоније, Литваније и Пољске".

НАТО ЗАБРИНУТ ЗБОГ ДОДИКА

Столтенберг каже да је савез забринут, због "запаљиве реторике" српског члана Председништва и лидера СНСД Милорада Додика и из Републике Српске.

- У погледу БиХ смо забринути због било каквог покушаја да се подрива мултиетничност институција, а посебно Оружаних снага које су једна од најуспешнијих мултиетничких и институција у БиХ. НАТО је био важан у изградњи Оружаних снага БиХ као јаке, мултиетничке институције. Зато смо забринути због запаљиве реторике господина Додика, и из Републике Српске - рекао је Столтенберг новинарима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)