ЕУ ИМА НОВИ ПЛАН? На пролеће усваја нову доктрину безбедносне политике

Novosti online

30. 11. 2021. у 18:22

ПРЕДСЕДНИЦА Европске комисије Урсула фон дер Лајен је пре две године најавила: "Европа мора да научи и говор силе", рекла је Немица приликом преузимања дужности. ЕУ мора бити способна да се докаже и у односу с водећим државама као што су Кина, али и САД.

ЕУ ИМА НОВИ ПЛАН? На пролеће усваја нову доктрину безбедносне политике

Фото АП

Жозеп Борел каже да би то био "повратак политици моћи" – у којој би велику улогу имала војска.

Како тај циљ спровести у пракси? То је садржај нове доктрине безбедносне политике која би требало да буде формулисана до марта 2022. Први предлог тог "Стратешког компаса" земљама-чланицама представио је комесар за спољну политику Жозеп Борел. Актуелну ситуацију он процењује без увијања: "Европа је у опасности", упозорава Борел и наглашава да Европска унија не може себи да дозволи да буде само посматрач у свету који је крајње оријентисан на супарништво.

Фото АП

 

Утицај ЕУ слаби

"Европска унија мора да се побрине за безбедност својих грађана и мора да штити своје интересе", захтева Борел и набраја конкретна подручја конфликата. У то спадају не само војне претње, већ и надметање око глобалних стандарда и борба за превласт на подручју вештачке интелигенције, цлоуд цомпутинга, полупроводника и биотехнологије. Спомиње се и изазов ширења лажних вести и кибернетичких напада.

Нова политика силе не служи се само традиционалним војним средствима. Борел упозорава и на опасност од тзв. "хибридних претњи", какву ЕУ управо доживљава на својој спољној граници према Белорусији. Због таквих претњи, све је теже разликовати рат и мир. Европска унија, чији економски и демографски значај у свету стално опада, мора да се докаже на том подручју.

Повратак политици моћи

Иако ће коначни текст нове доктрине бити готов тек на пролеће, већ први предлог показује јасну промену погледа на свет. У поређењу с "Глобалном стратегијом" коју је 2016. представила Борелова претходница на тој дужности Федерика Могерини, "мека моћ" ЕУ сада је осетно у другом плану. "Повратак политици моћи" – тако Жозеп Борел назива идеју по којој би Брисел био у стању да реагује и војним средствима.

Иако Европска унија још од 2007. има сопствене борбене јединице, такозване баттлергроупс, показало се – рецимо у Авганистану – колико је и данас њена способност да војно делује мала. Притом ЕУ, према том концепту баттлергроупс, већ годинама располаже с две стално активне формације, од којих свака има по 1.500 војника. Оне би требало да спречавају ратове у конфликтним регионима, али и да раде на пружању хуманитарне помоћи.

Те јединице се мењају на сваких шест месеци, а на располагање их стављају различите земље ЕУ. Оне, међутим, током 15 година свог постојања, ниједном нису активиране у некој кризи. "Разлог за то што борбене јединице из три до пет земаља не могу да буду ангажоване лежи и у чињеници да увек мора да постоји нека 'водећа нација', која мора да сноси већину терета у материјалу и људству – али и да сноси трошкове. Државе које су на реду због тога се устежу да користе тај инструмент", објашњава политиколог Јоахим Копс са Универзитета Лајден у Хагу.

Спорна интервентна јединица

"Стратешки компас" сада доноси нови концепт за војне јединице. До 2025. Европска унија би требало да формира Јединицу за брзо распоређивање (Рапид деплоyмент цапацитy - РДЦ) од 5.000 људи. Састојала би се од копнених, ваздушних и поморских јединица и била би већа него садашњих трупа (3.000 људи). Поред тога, она би требало да буде састављена модуларно, дакле у зависности од сврхе ангажмана.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)