ВИСОКА ПОЛИТИКА У АТОМИМА: Запад свим средствима блокира руске и кинеске фирме у изградњи нуклеарних централа

Бранко Влаховић - Стални дописник из Москве

17. 10. 2021. у 18:43

У СЕКТОРУ изградње атомских централа одавно се води пропагандни и маркетиншки рат, али никада није био тако жесток као сада.

ВИСОКА  ПОЛИТИКА  У АТОМИМА: Запад свим средствима блокира руске и кинеске фирме у изградњи нуклеарних централа

Фото "Росатом"

Искључиво из политичких разлога, један број европских земаља одустао је од сарадње са Русима али и с Кинезима, највише под притиском САД и Брисела. Мада су услови који руски "Росатом" нуди земљама заинтересованим за градњу нових реактора далеко најповољнији на светском тржишту, од склапања уговора већ су одустали многи: Чеси, Бугари, Литванци...

Руси су свесни да западне земље желе да их истисну како би њихово место заузеле америчке, француске и друге западне компаније. То се догодило и у Чешкој, кад је избачен "Росатом", а на тендеру за нови атомски реактор на централи "Дуковани" у Западној Моравској су остали "Вестингхаус" (САД), затим "Арева" и ЕДФ (Француска) и јужнокорејска фирма КХНП. Американци предлажу да се направи реактор АП1000, какве су они правили за потребе САД, али их у Европи нерадо купују. Француска нуди реактор ЕРП-1600. Обе те понуде су знатно скупље од руске, а градња би била дужа. Корејци нуде јефтинији реактор, АПР-1400, али је проблем што таквих постројења нема много.

Технологију за нуклеарке има свега неколико земаља, Фото Архива

До недавног скандала и протеривања дипломата, Чеси су давали предност понуди коју је направио "Росатом". Осим што би направили реактор ВВЕР-1200, Руси су били спремни да утилизирају потрошено атомско гориво. Велика предност "Росатома" је што нуди своје реакторе уз повољни државни кредит, али ни то није довољно за оне који су "под чизмом" Америке и ЕУ. Чеси нису дозволили ни да Кинези учествују у тендеру. Тај потез у Прагу су објаснили тиме да су им то сугерисале западне тајне службе јер би тобоже касније зависили од кинеских технологија. Русима су били поручили да могу да учествују само као подизвођачи. То је такође била сугестија западних служби.

"Росатом" је доживео сличну судбину на атомској централи "Белене" у Бугарској. Руси су се припремили за градњу, али је руководство у Софији неочекивано одустало јер су им то сугерисали у Вашингтону и Бриселу. То одустајање од уговора коштало је Бугаре 600 милиона евра. Литванија је 2009. година после притиска из Брисела зауставила рад Игналинске атомске централе, мада је она могла да се користи до 2032. Због тог престанка рада прибалтичке земље имају дефицит струје.

На другој страни Турска, као једна од најважнијих чланица НАТО, али и Мађарска и Финска, желе да им управо Русија, која нуди најповољније услове, гради нова постројења.

Руска снага лежи и у нуклеаркама, Фото АП

За време недавног боравка у Сочију, председник Турске Реџеп Ердоган је свом домаћину Владимиру Путину казао да је заинтересован за то да Русија направи још осам атомских реактора у Турској. Сада Руси и Турци заједно праве атомску централу "Акују" са четири реактора у провинцији Мерсин, а планирају да направе још две атомске централе. Русија кредитира градњу атомске централе "Акуја", а вредност инвестиције је око 20 милијарди долара.

Мађари су се 2014. договорили са Русима да праве пети и шести реактор на атомској централи "Пакш" јер "Росатом" гради најповољније и по свим међународним стандардима.

Исто је и са финском централом "Ханхиквили-1". Обе те централе ће производити струју за потребе својих држава а не за извоз, па их нико и не може уцењивати да купују далеко скупље реакторе.

Украјина за поткусуривање

ЗА време недавног боравка председника Украјине Владимира Зеленског у САД, потписан је меморандум о намерама да заједно са Westinghouse Electric граде четири реактора на Хмељницкој атомској централи. Касније би се направила још четири реактора. Вредност тог пројекта је 30 милијарди долара. Међутим, стручњаци тврде да није реално да се за овај новац направе поменути реактори и да је у питању само обична пропаганда.

Сарадња

РУСИ и Кинези сада граде седми и осми реактор на Тајванској атомској централи, као и трећи и четврти у атомској централи Сјудапу. Политичка руководства оцењују да је градња атомских електрана доказ одличне сарадње две суседне земље. Планира се да ти нови реактори буду пуштени у рад 2026. и 2028. године.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)