СТИЖЕ ЛИ ЕУ ВОЈСКА? Европа извлачи поуке из америчког дебакла у Авганистану

Горан Чворовић - Стални дописник из Париза

02. 09. 2021. у 09:34

СИТУАЦИЈА у Авганистану требало би Европљанима да послужи да поспеше размишљање у правцу стварања сопствених интервентних снага и европске војске.

СТИЖЕ ЛИ ЕУ ВОЈСКА? Европа извлачи поуке из америчког дебакла у Авганистану

Фото: Танјуг/АП

Тако мисли европски шеф дипломатије Жозеп Борељ, који истиче да ЕУ треба да искористи авганистанску кризу да би додатно ојачала своју аутономну стратегију. Борељ сматра да у Бриселу морају да буду спремни да сами врше одређене акције, без ослањања на америчке трупе.

Као пример, високи представник за спољну политику и безбедност навео је да су САД послале 6.000 војника да би обезбедиле аеродром у Кабулу, али ЕУ то није била у стању. Свака чланица је имала сопствену акцију извлачења својих грађана и избеглица и деловали су сваки за себе, као засебна војска.

ЕУ већ, бар на папиру, има систем тактичких групација са 1.500 војника још од 2007. године. Он до сада још никада није активиран, из простог разлога што чланице нису никада успеле да се договоре о начину, месту и времену акције.

Високи представник предлаже формирање нових европских снага у кратком року, од 5.000 војника, као припрема за одговор на будуће кризе, попут ове која се одиграла у Авганистану.

Фото: Танјуг/АП

Борељ није једини који сматра да је дошао тренутак да ЕУ треба да интервенише тамо где су угрожени њени интереси које Американци више не желе да бране. То нарочито добија на значају у тренутку када неки аналитичари америчко повлачење из Авганистана оцењују као стварање нове политике у којој Вашингтон више неће слати своје војнике у туђе земље, већ само реаговати издалека.

Више од тога, ситуација у Авганистану прилика је и да се одмакне у стварању не само специјалних јединица, већ и целе засебне европске војске, што нарочито заговара француски председник Емануел Макрон. Још одзвањају његове речи од пре две године да је НАТО у стању "клиничке смрти", да се Европа налази пред провалијом и да мора да почне да се стратешки сматра геополитичком силом. У супротном, сматра Макрон, Европа више неће управљати својом судбином.

После изласка Велике Британије, оданог америчког савезника у Европи, која се највише противила стварању европске војске, ствари су почеле да се убрзавају. У мају ове године 14 земаља је изашло с идејом за стварање брзих интервентих европских снага. Ову струју предводи Макрон, који је предложио Иницијативу за европске интервенције.

Многобројне су, међутим, препреке за тако нешто, а међу њима су недостатак заједничке војне културе у Европи, као и иначе пословнична спорост и ограниченост у одлучивању међу чак 27 земаља, од којих свака има своје специфичне интересе и захтеве. Фали, такође, и јача европска војна индустрија. Свако тренутно набавља наоружање где му је најзгодније, па је тешко направити војску од шароликог оружја.

НИСУ БИЛИ ОД ПОМОЋИ

БИВШИ евроскептични европосланик Британац Бењамин Хабиб подсетио је да Велика Британија за одбрану сама издваја два одсто БДП-а, а да је просек ЕУ 1,2 одсто, од чега Француска одваја 1,7 одсто, а Немачка само 1,1. Британци, тако, имају војни буџет од 46,7 милијарди фунти, а Француска, иза ње, тек 35,8 милијарди. С тако мало пара тешко може да се направи војска. Хабиб "задиркује" Европљане да их чувају Американци којима они нису баш пуно помогли у Авганистану последњих 20 година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)