ТЕКТОНСКИ ОБРТ У НАДМЕТАЊУ ВЕЛИКИХ СИЛА: Борба око једне од најважнијих стратешких тачака у Азији тек почиње

Дубравка Савић

22. 08. 2021. у 11:20

ХАОС и страх који се шире Авганистаном заједно са муњевитим продором талибана чине неизвесном будућност земље чија историја је турбулентна, као и њено поднебље, подложно земљотресима и лавинама.

ТЕКТОНСКИ ОБРТ У НАДМЕТАЊУ ВЕЛИКИХ СИЛА: Борба око једне од најважнијих стратешких тачака у Азији тек почиње

Фото АП

Више стравичних снимака масовног и, често драматичног бега Авганистанаца, заплашених доласком талибана чија је претходна владавина, крајем прошлог миленијума, донела строги шеријатски закон и сурова кажњавања преступника, подстичу питање у ком правцу ће земља да крене после дводеценијске америчке доминације овим простором.

Тектонски поремећај пред очима целог света наговештава нови преокрет у земљи одакле су се вековима многе силе уздигле до империја, али и место које је наговештавало њихов велики пад.

ПРЕДАЈА Авганистански војници које је Запад обучавао одмах бацили оружје, Фото ЕПА

Док се САД повлаче, регионалне стране силе, као што су Пакистан, Иран, Русија, Индија, али пре свих Кина, не повлаче дипломатске представнике из Кабула. "Империју" у успону, Кину, која се, за разлику од Русије и САД, није борила у Авганистану, талибани виде као "велику земљу са јаком економијом и капацитетима, па сматрају да "могу да играју велику улогу у обнови Авганистана". Светски аналитичари се слажу да заузимање талибана у Авганистану исцртава нову геополитичку карту Азије која даје Кини и Русији, иначе најјачим америчким стратешким ривалима, прилику да пројектују своју моћ после хаотичног повлачења Вашингтона.

Ране индиције указују да ће Кина, коју подржавају Русија, Пакистан и неке друге владе - усвојити сасвим другачији приступ, сматрају дипломате и стручњаци. Није вероватно да ће Пекинг распоредити војну силу, већ дипломатске и економске подстицаје да наведе талибане на пут мирне обнове. Предуслов Кине је, како се чуло од званичника из Пекинга, да талибани у Авганистану уједине све стране и успоставе политички оквир за дуготрајни мир у Авганистану.

ДЕБАКЛ Председник Бајден сада под контролом има само бег из Кабула, Фото АП

Светски медији, позивајући се на неименоване азијске дипломате, рекли су да је Пекинг спреман да прикупи стотине милиона долара за финансирање обнове критичне инфраструктуре у Авганистану. Пекинг би, наводно, био вољан да формално призна талибанима легитимну владу и у УН ради на тражењу прекида означавања талибана као "терористичке" организације. За то би била потребна америчка сарадња, али упркос ривалитету Пекинга и Вашингтона, заједнички интерес остаје мир у Авганистану, за који су САД заинтересоване због заустављања тероризма, а Пекинг ради несметаног тока глобалног пројекта "Појас и пут" у коме Авганистан може да игра значајну улогу.

У преговорима које су САД са талибанима започеле пре три године, авганистанска група је добила што је тражила - америчка војска се повукла, председник Авганистана је побегао из земље, а они освојили власт у Кабулу, али њихов део обавезе подразумева споразум о ненападању САД. Кинески захтев пре свега се односи на не подривање побуне у већински муслиманској кинеској провинцији Синђанга.

Фото ЕПА

На састанку у јулу у Кини са кинеским министром иностраних послова Ванг Јијем, шеф политичке комисије авганистанских талибана Абдул Гани Барадар, који се сматра озбиљним кандидатом за лидера Авганистана, обавезао се да "авганистански талибани никада неће дозволити било којој сили да користи авганистанску територију за вршење поступака штетних за Кину" и да Авганистан треба да развије пријатељске односе са суседним земљама и међународном заједницом.

Последњи пут када су талибани били на власти претворили су Авганистан у државу парију изоловану од остатка света, са изузетком Пакистана, Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, јединих земаља које су их признавале. Али, последњих недеља, талибански лидери били су на међународној турнеји у Ирану, Русији и Кини.

Кина је, наводно, обећала велика улагања у енергетске и инфраструктурне пројекте, укључујући изградњу путне мреже у Авганистану, док осматра и огромна, а неискоришћена налазишта ретких минерала у земљи. Пекинг се већ, наводно, припремао да формално призна талибане и пре него што је група преузела контролу над земљом.

Заинтересованост за Авганистан не произлази само због његовог стратешки важног положаја, већ и због великог - углавном неискоришћеног - рудног богатства. Авганистан је једна од светски најсиромашнијих земаља због деценија ратовања и недостатка страних инвестиција. То што многи извори указују да бар 11 одсто, а могуће је и знатно више, економије Авганистана произлази из производње и продаје опијума, и Авганистан се широм света сматра највећим светским произвођачем опијума, мрвица је у односу на потенцијале који се крију "у утроби" земље.

Мајкл О`Ханлон из америчког Брукингс института процењује да када би Авганистан генерисао више од 10 милијарди долара годишње из својих минерала, његов друштвени производ би био дуплиран. Природне ресурсе чине угаљ, бакар, руде гвожђа, литијум, уранијум, ретки земљани елементи, хромит, злато, цинк, талк, барит, сумпор, олово, драго и полудраго камење, гас, нафта. Године 2010. амерички и авганистански званичници су проценили да неискоришћене минералне сировине, које су званично откривене 2007. године, вреде између 900 милијарди и три билиона долара. Пентагон је проценио да ће Авганистан постати "Саудијска Арабија литијума".

РУСКА ГАСНА ВЕЗА СВЕ СНАЖНИЈА

ИЗГРАДЊА гасовода преко Авганистана је већ дуго разлог сукоба Америке и Русије.

Америка је желела контролу Авганистана због спречавања пројекта испоруке гаса из Ирана ка савезницима САД, у Пакистан и Индију. Повезивање Пакистана и Индије једним гасоводом довело би до везивања интереса ове две земље у енергетском сектору за Иран, чиме би се повећао ирански политички утицај, што САД не желе.

Фото ЕПА

Но, Иран је ипак, паралелно с наоружавањем талибана, потписао споразум с Пакистаном о транспорту гаса, завршеном 2013. Међутим, амерички притисци на Пакистан спречили су ову земљу да спроведе свој део. Пакистанска влада заобишла је то споразумом с руском компанијом "Гаспром" крајем 2018. године, када је договорено да се продужи подморска траса гасовода за транспорт гаса из Ирана у Пакистан и Индију.

У контексту руског договора с Кином о извозу гаса пројектом "Снага Сибира" и уласка Русије у пројекат иранског гасовода за Пакистан и Индију, паралелно с контролом руског гиганта више од једне трећине увоза енергије у Европу, као и завршетка "Турског тока" према јужној Европи и "Северног тока 2" за север Европе, сада се отвара могућност и спровођење пројекта изградње гасовода за испоруку гаса преко Авганистана.

БИН ЛАДЕН СПАСАО БАЈДЕНА?

НЕКАДАШЊИ лидер терористичке организације Ал каида Осама бин Ладен наводно је забранио својим следбеницима да убију Џозефа Бајдена у време док је био потпредседник САД, јер га је сматрао некомпетентним за посао и веровао је да ће "одвести САД у кризу", уколико џихадисти успеју да убију бившег шефа Беле куће Барака Обаму.

Како је пренео "Дејли мејл", Бин Ладен је наводно дао ово наређење 2010. године, а откривено је у писму међу документима у пакистанском склоништу, где су га убиле америчке специјалне снаге 2011. године.

ВЕЛИКИ УЛОЗИ

ЈОШ у децембру 2011. године, Авганистан је потписао споразум о експлоатацији нафте са Кинеском националном петролејском корпорацијом ради развијања три нафтна поља уз обалу реке Аму Дарја на северу земље. Претходно, још 2007. године, рудник бакра Ајнак је изнајмљен Кинеској металургијској групи на 30 година по цени од три милијарде долара, што представља највећу страну инвестицију и процват приватног пословања у историји Авганистана. А индијски "Стил ауторити" је откупио рударска права да развије велике залихе руде челика у централном Авганистану.

* * * * * * *

БУРНА ИСТОРИЈА АВГАНИСТАНА

1838 - Британске снаге заузимају Aвганистан, на власт постављају краља Шаха Шуџу, али он страда у атентату 1842. године, а британске и индијске трупе су масакриране током повлачења из Кабула.

1878-80 - Други енглеско-авганистански рат. Британија добија контролу над авганистанским спољним пословима.

1919 - После трећег рата с Британцима авганистански Емир Аманулах Кан проглашава независност од британског утицаја, покушава да уведе друштвене реформе, које доводе до грађанског рата и он бежи.

1933 - Захир Шах постаје краљ Авганистана, који остаје монархија четири деценије.

1953 - Генерал Мухамед Дауд постаје премијер и од Совјетског Савеза тражи економску и војну помоћ, уводи реформе.

1963 - Мухамед Дауд присиљен да поднесе оставку.

1964 - Уводи се уставна монархија.

1973 - Мухамед Дауд преузима власт пучем и проглашава републику. Покушава да искористи раздор између СССР и Западних сила.

1978 - Генерал Дауд убијен у просовјетском државном удару. На власт долази Народна демократска странка, али је паралисана насилним унутрашњим трвењима и суочава се с отпором муџахединских група које подржава Америка.

1979 - Совјетска армија заузима земљу и поставља комунистичку владу.

1980 - Бабрак Кармал постављен за владара, уз подршку совјетских трупа, али се сукобљава са муџахединским групама које пружају отпор - САД, Пакистан, Кина, Иран и Саудијска Арабија шаљу средства и оружје муџахединима.

1985 - Муџахедини у Пакистану формирају савез против совјетских снага - ратом расељена половина Авганистанаца.

1986 - САД почињу да шаљу муџахединима "стингер" ракете, долази режим Бабрака Кармала који подржавају Совјети.

1988 - Авганистан, СССР, САД и Пакистан потписују мировни споразум и Совјетски Савез почиње да повлачи трупе.

1989 - Последње совјетске трупе одлазе, али се грађански рат наставља.

1992 - Наџибулахова влада срушена, следи грађански рат.

1996 - Талибани заузимају Кабул и уводе тврду верзију ислама.

1997 - Пакистан и Саудијска Арабија признају талибане као легитимне владаре

1998 - Америка ракетира осумњичене базе милитанта Осаме бин Ладена, оптуженог за бомбардовање америчких амбасада у Африци.

2001 - Ахмед Шах Масуд, вођа главне опозиције талибанима убијен је у атентату, САД почињу са савезницима операцију у Авганистану.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТРАМП ШОКИРАН И ОГОРЧЕН ЗБОГ НАПАДА НА ПУТИНОВУ РЕЗИДЕНЦИЈУ: Детаљи разговора америчког и руског председника

ТРАМП ШОКИРАН И ОГОРЧЕН ЗБОГ НАПАДА НА ПУТИНОВУ РЕЗИДЕНЦИЈУ: Детаљи разговора америчког и руског председника

АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп био је шокиран и огорчен покушајем Кијева да изведе напад на државну резиденцију председника Русије Владимира Путина, изјавио је помоћник председника Руске Федерације Јуриј Ушаков.

29. 12. 2025. у 17:38

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41

ЗЕЛЕНСКИ: Спреман сам на сусрет са Путином - постоји један услов

ЗЕЛЕНСКИ: Спреман сам на сусрет са Путином - постоји један услов

УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски изјавио је данас да је спреман да се састане са руским председником Владимиром Путином у било ком формату, али да је за то потребно да се ''речи и дела'' руског лидера подударају.

29. 12. 2025. у 13:08

Коментари (0)

ТО БИ БИЛО ТО? Новак Ђоковић најавио крај каријере