ЕРДОГАНУ ПУЦА ТЛО ПОД НОГАМА: Турска никада није била оволико нестабилна, прете јој насиље и сукоби

Новости онлајн

27. 07. 2021. у 23:12

ТУРСКА политика данас је нестабилнија него у било ком тренунутку у новије време. То не значи да ће доћи до новог устанка, попут оног који је почео у парку Гези у лето 2013, или да је председник Реџеп Тајип Ердоган у опасности од пуча.

ЕРДОГАНУ ПУЦА ТЛО ПОД НОГАМА: Турска никада није била оволико нестабилна, прете јој насиље и сукоби

Фото: Депоситпхотос

Али, делује да је његов капацитет да успостави и одржи контролу широм земље компромитован, што отвара могућности за избијање великих протеста, повећано насиље и политичке сукобе у врху власти, пише “Форин полиси”.

Много се променило откако су Ердоган, бивши председник Абдулах Гул и остали основали Партију правде и развоја (АКП) у лето 2001. АКП и њени партнери, гуленисти, увредили су секуларну националистичку елиту. Иако су се лидери партије представљали као муслимански еквивалент хришћанским демократама, испали су далеко мање демократични него што су желели да свет поверује. Исто се може рећи за Фетулаха Гулена, свештеника и бившег Ердоганов савезника, чије су присталице помогле влади да хапси своје критичаре уз помоћ лажних доказа. Европа је, сматра “Форин полиси”, пропустила своју шансу да помогне Турској да консолидује своје политичке и друштвене реформе које је започела АКП кад је замрзнула преговоре о чланству с Анкаром.

Војска је покушала да спречи Гула да постане председник, тужиоци су покушали да угасе АКП, званичници су открили заверу да се свргне Ердоган, што је све допринело ономе што аналитичари често називају Ердогановим “ауторитарним заокретом”, негде око 2008. Али његов ауторитаризам није начинио Турску нестабилном. Турски лидер има снажну друштвену базу која је допринела стабилности земље. Ипак, 2019. је изгубио локалне изборе у Истанбулу у којем је као градоначелник започео своју политичку каријеру, као и у Анкари и другим већим градовима Турске.

Фото: ЕПА

Реџеп Тајип Ердоган, председник Турске

Тешко је идентификовати тачан тренутак кад је Турска почела да постаје нестабилна, али протести у парку Гези 2013. су добро место за почетак, пише “Форин полиси”. Коруптивни скандал на крају те године довео је до масовне чистке присталица Гулена из владе, медија и вишег образовања 2014. Стални рат са Радничком партијом Курдистана еруптирао је поново 2015, покушај пуча следеће године, пад економије 2018. и 2019. и, коначно, пандемија корона вируса 2020.

Ако би се повукла линија од једног до другог дешавања добила би се слика сламања визије АКП, истиче “Форин полиси”. Ти догађаји рефлектују неуспех партије да прошири политичко учешће, унапреди друштво, оствари потенцијале земље као велике силе и институционалише религиозне вредности које би допринеле добром управљању и помогле у превазилажењу јаза у друштву.

Фото: Танјуг/АП

Прошле недеље је Ердоган повукао потез који је открио и лоше просуђивање и политичку рањивост, пише “Фајненшел тајмс”. Отпустио је Мелиха Булуа, члана партије којег је поставио за ректора престижног Универзитета Босфор у јануару, што је изазвало протесте у кампусу институције, најодрживији масовни покрет од оног средином 2013.

Од тада је Ердоган кренуо ка ауторатарној позицији, мењајући парламентарни систем Турске за председништво у стилу Русије, закључује “Фајненшел тајмс”, указујући да је он од покушаја пуча пре пет година па надаље отпустио преко 100.000 људи и “хапсио малтене по вољи”.

Фото: Танјуг/АП

Проширио је приступ вишем образовању, за две деценије утростручио је број универзитета, али је обезбедио квантитет а не и квалитет.

Уназад најмање пет година турска штампа је покушавала да свали кривицу за јаз између обећања АКП и стварности на међународне банкаре, ЦИА, ционисте, Гулена, Емирате и низ других актера.

Наравно, не верују сви у то, али ризик је причати против АКП, истиче “Форин полиси”, указујући да никад није било непристрасне истраге и да су питања и даље отворена у вези неуспешног пуча у јулу 2016. Свако ко се усуди да оспори званичну наративу о кривици гулениста може очекивати да се суочи са пуном тежином турске владе, што за последицу има затвор, експропријацију власништва, или страх од одмазде.

Овај страх се можда осипа, али на начин који само повећава нестабилност земље.

Последњих месеци је мафијаш Седат Пекер подигао прашину низом снимака на “Јутјубу” са спектакуларним оптужбама које повезују више званичнике владе, укључујући министра унутрашњих послова, са трговином дроге, убиством и корупцијом. Пекер није директно упро прст у Ердогана, али је снажно указао да је он умешан. Турски новинари у егзилу у Европи су узели те оптужбе и додатно истраживали, често уз велики лични ризик. Један од њих је Чевхери Гувен, који је побегао у Немачку и постао феномен на “Јутјубу” излажући јаз између обећања АКП и објективне стварности.

То што су један мафијаш и новинари у егзилу попут Гувена постали веродостојнији извори од владе или штампе је велика ствар, указује “Форин полиси”. Кад се упореди стварни живот са визијом АКП, делује да је Турска била мање нестабила у раним годинама њене власти. Годинама касније, све мање Турака живи стварност на начин на који АКП кажу, управо због чега Пекер и Гувен имају милионе пратилаца на “Јутјубу” а Турска је нестабилнија.

Foto: Printskrin Тwitter/@univtrends

Студентски протести у Истанбулу

Са тако компромитованом визијом АКП, Ердоган мора све више да се ослања на заштиту и принуду да одржи контролу, а оба метода су скупа и ограничена. Оваква политичка околина привлачи ривале. Неки су ситни, попут бившег премијера Ахмета Давутогла, али ту су и они јачи, попут министра одбране Хулусија Акара, шефа обавештајне службе Хакана Фидана и генерала Умита Дундара. То су, наравно, Ердоганови људи, али шта се дешава кад председник угрози друштвену кохезију? Да ли ће Ердоган моћи да рачуна на њих да обебезде његову доминацију силом, пита “Форин полиси”, додајући да такве врсте неизвесности отварају прилике за моћне и амбициозне људе.

Ни политичка путања Турске није јасна.

“Фајненшел тајмс” наводи да су бивши савезници попут Давутоглуа и Гула основали ривалске партије које не могу победити на изборима али могу извући гласове који би се надодали на било коју коалицију против Ердогана. Градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу, којем прети затвор због вређања власти, успешно је окупио широку коалицију против АКП, показујући да се Ердоган може зауставити.

Упркос изазовима са којима је суочена, АКП остаје најпопуларнија политичка организација у земљи а Ердоган најмоћнија фигура. Економија се може опоравити а Ердоган би лако могао да освоји нове изборе, међутим многи у Турској сматрају да његова срећна звезда бледи.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)