ПЛАЋАЈУ 1.200 ЕВРА МЕСЕЧНО ДА НЕРАДЕ НИШТА: Почео експеримент у Немачкој, навала била огромна

Новости онлајн

01. 06. 2021. у 18:51

ЕКСПЕРИМЕНТ почиње данас, а навала је била огромна. Од 1. јуна 2021, у наредне три године, група одабраних Немаца ће примати безусловни основни доходак од 1.200 евра.

ПЛАЋАЈУ 1.200 ЕВРА МЕСЕЧНО ДА НЕРАДЕ НИШТА: Почео експеримент у Немачкој, навала била огромна

Foto AP

Пројекат прате научници.

Пријавило се више од два милиона људи, а на крају је одабрано њих сто двадесет двоје. Од 1. јуна 2021. године, у наредне три године, они ће месечно добијати основни доходак, односно минималац од 1.200 евра. То је део пилот-пројекта чији је циљ да се истраже ефекти безусловног основног дохотка.

Учесници нису морали да доказују да имају било какву потребу за новцем, а током пројекта смеју да раде шта и колико желе. Они немају никакве обавезе према финансијерима пројекта, изузев што "морају да попуне седам онлајн упитника у року од три године колико траје студија", стоји на веб-страници пројекта.

Додатних 1.380 људи који су изабрани насумично такође испуњава упитнике на сваких шест месеци, али они не примају основни приход, већ само накнаду за време утрошено на попуњавање тих образаца.

Новац за пројекат обезбедило је око 150.000 приватних донатора, а они који га у наредне три године добијају неће морати да ту суму пријаве за порез. То је поклоњени новац – 43.200 евра по учеснику, укупно око 5,2 милиона евра. Пројекат је покренуло једно непрофитно удружење у Берлину.

САН КОЈИ НЕМА ВЕЗЕ СА СТВАРНОШЋУ

Иницијатори "Мог основног дохотка", како се назива то удружење, уверени су да би безусловна исплата новца свим грађанима решила многе проблеме данашњег друштва. Они сматрају да људи постају слободнији, креативнији и срећнији ако се ослободе притиска да морају да зараде довољно новца за преживљавање.

Може ли стварност да издржи ту утопију? И то ће бити научно истражено у оквиру пројекта. "Тестираћемо шта људи раде када су материјално обезбеђени три године", каже шеф студије Јирген Шуп, са Немачког института за економска истраживања. "Да ли ће тај новац трошити или ће стварати финансијске резерве? Да ли ће престати да раде или ће радити мање? Да ли ће постати социјално ангажованији, хоће ли више да донирају?"

Све то може да се утврди у овом опсежном експерименту, очекује Шуп. Чак се, каже, и промене нивоа стреса могу испитати помоћу узорака косе испитаника, јер ће они, очекује се, бити под мањим притиском захваљујући поклоњеној (најнижој) плати.

Фото: Танјуг/АП

ИДЕОЛОШКЕ ПУКОТИНЕ

Расправа о безусловном основном дохотку годинама је била крајње идеолошка. Суштинско питање гласи: шта људи раде кад не морају да раде? Многи противници те идеје сматрају да је то утопија левичара који фантазирају и које желе да ленчаре на штету заједнице.

С друге стране, заговорници идеје то виде као решење за тренутне и будуће проблеме: социјални аспекти – од васпитања, до помоћи у комшилуку и неге – побољшали би се или надоградили, а тиме би се још у раној фази могли развити модели за будућност у којој класични послови постају ретки због све веће дигитализације и аутоматизације.

ДА ЛИ НОВАЦ ЉУДЕ ЧИНИ ХРАБРИМ

Истраживач Шуп се нада да би из експеримента могло да се дође до сазнања о темама које су посебно важне за противнике основне плате, а то су иновативност и предузетништво:

-Можда ће примаоци плате бити храбрији у одлукама, на пример о покретању сопственог бизниса или промени посла?

Уочљиво је да многи познати предузетници – од Била Гејтса, преко Марка Закерберга или Џефа Безоса, па све до немачке браће Самвер – нису имали егзистенцијалне страхове када су се одважили да оснују своје фирме.

Питање је да ли ће расправа о основном дохотку бити мање идеолошка за три године, када се пројекат оконча. Већ постоје критичари који доводе у питање саму суштину таквог приступа. Један од њихових аргумената гласи: ограничење на три године не дозвољава доношење закључака о томе како се људи понашају ако им се стално уплаћује основица плате.

ШТА НОВАЦ РАДИ С ЉУДИМА

Уз то, постоје и питања на која пројекат и не може да одговори, рецимо: како би се развијале цене ако би сви примали платну основицу? Да ли би заиста болесни људи или они којима је потребан новац на крају имали на располагању мање новца него сада? И колико би морали да буду високи порези да би се све то финансирало?

-Наша студија неће решити сва питања која се тичу основног дохотка", признаје Јирген Шуп. Али ипак се радује одговорима на кључно питање: "Шта новац ради с људима? То је узбудљиво научно питање за које нема поузданих студија нигде у свету.

И до сада је било покушаја да се сазна више о ефектима основног дохотка. Резултати сличне студије у Финској на крају нису били најјаснији. У Канади су политичари превремено окончали такву студију из финансијских разлога. Па и у Немачкој недостаје политичка подршка. Ниједна велика странка се до сада није заложила за нешто слично.

Након окончања прве трогодишње фазе пројекта, биће покренуте још две студије у којима ће се научно испитати могућности финансирања.

(РТС)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

СЦЕНА КОЈА СЕ ПРЕПРИЧАВА: Малишан одговорио ТАЧНО на Путиново питање, а он га је ИСПРАВИО - нема граница! (ВИДЕО)