МАЊАК ОПТИМИЗМА ПРЕД САМИТ У ЖЕНЕВИ: Москва не очекује велики резултат одд сусрета Путина и Бајдена
МЕЂУ руским политичарима и политиколозима је велики дефицит оптимизма пред сусрет председника Владимира Путина и Џозефа Бајдена 16. јуна у Женеви.
Фото: ЕПА
Прогноза већине експерата је да ће се тај самит брзо заборавити као и онај у Хелсинкију када су се у јулу 2018. састали Путин и Трамп. Главни разлог што нико не очекује да ће самит у Женеви бити "историјски" јесте јер договорени дневни ред личи на најаву инвентуре односа две велесиле и ситуације у свету и неће бити никаквог потписивања докумената.
У најави Кремља се каже да ће Путин и Бајден разговарати о "стању и перспективи развоја руско-америчких односа". Осим тога, говориће се и о проблемима стратешке стабилности и решавању регионалних конфликата. У Москви би желели да заједнички са Американцима воде борбу против пандемије короне, али интереси фармацеутских компанија САД више су усмерени на своје профите.
Није реално очекивати преокрет у односима и због тога што је Бајден донедавно стално критиковао Путина, па је чак у једном интервјуу одговорио потврдно на сугестивно питање новинара о томе да ли је Путин убица.
Фото: ЕПА/Депоситпхотос/илустрација
Садашњи амерички председник није оригиналан у нападима на Русију. Уосталом, Бајден је био потпредседник 2014, у време владавине Барака Обаме који није имао симпатија према Русији и називао ју је "слабом регионалном државом", сличном "великој бензинској пумпи".
Они који на сусрет у Женеви гледају са нешто више оптимизма, кажу да је и председник Реган својевремено називао СССР "империјом зла", па је касније потписивао договоре са Горбачовом. Садашњи главни проблем је у томе што је америчка политичка елита у већини антируски расположена, па није лако променити климу и успоставити нормалне односе. Ако се анализира прошлост лако се примети да су Вашингтону одговарали само слаби совјетски, а затим и руски политичари, који су били попустљиви. Путин није спреман да попушта на штету своје земље, па су зато сада односи двеју најмоћнијих држава на најнижем нивоу.
Председник Комитета за међународне послове руске Думе Леонид Калашњиков каже да би успех био ако би се после Женеве смањио интензитет конфронтације двеју велесила. Ни председник Комисије за информациону политику Савета Федерације Русије и познати ТВ водитељ Алексеј Пушков не очекује битне промене у односима. Пушков подсећа да је од владавине Барака Обаме америчка администрација увела Русији чак 75 различитих санкција.
Фото РИА
Санкције су уведене после сукоба на истоку Украјине и повратка Крима матици. Путин је много пута поновио да је питање статуса Крима заувек решено тако да око тога не може бити ниаквих промена. Око гасовода "Северни ток 2" такође су познате позиције. Бајден неће јавно признати пораз, али ће морати да трпи јер не жели да поквари односе са Немачком која хоће да се тај гасовод заврши. Неће се Бајдену испунити ни жеља да се опозиционар Алексеј Наваљни пусти из затвора.
Остаје мала утеха да двојица председника имају заједничку забринутост и жељу да се сарађује у решавању проблема екологије и климе.
НЕУТРАЛНЕ ВОДЕ
Предлог да се двојица председника нађу на неутралној територији, дао је Бајден 13. априла за време телефонског разговора. Касније су се у Рејкјавику среле прве дипломате двеју земаља, Сергеј Лавров и Ентони Блинкен, али назнака позитивних промена није ни тада било.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)