ЛИЦЕМЕРЈЕ ЗАПАДА: Ево како су они који држе лекције Белорусији спуштали авионе

ПРИНУДНО слетање у Минск авиона ирске авио-компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине у Вилњус, дигло је „велику прашину“ у свету.

Фото: Архива Новости

Међутим, далеко од тога да је то једини такав инцидент. Авиони са одређеним путницима били су принуђени да се приземље и у Европи и Америци.

Присетимо се неколико најупечатљивијих случајева са принудним слетањем авиона.

Ситуација са белоруским авио-превозником „Белавиа“

Авион те авио-компаније је 21. октобра 2016. године обављао редовни лет Кијев — Минск. До границе је остало отприлике 50 километара када је украјински контролор лета наредио пилотима да се врате у Жуљани, одакле су полетели, а постојала је претња ће авион пресрести борбена авијација уколико се не врате.

Авион са 136 путника се вратио, а Служба безбедности Украјине (СБУ) привела је и претресла јерменског држављанина Армена Мартиросјана. Према његовим речима, с обзиром да ништа није пронађено током претреса, пуштен је и ухватио је следећи лет.

СБУ је демантовао да је претио пресретањем цивилног авиона и објаснио да је Мартиросјан наводно организовао протесте у циљу дестабилизације ситуације у земљи. Тадашњи председник Украјине Петро Порошенко извинио се белоруском колеги Александру Лукашенку.

Спуштање Моралесовог авиона — без Сноудена

Најзначајнији случај било је присиљавање авиона тадашњег боливијског председника Евa Моралеса да се приземљи у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са Моралесом у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.

Аустријске власти су провериле путничка документа и увериле да Сноуден није био у авиону, што је потврдио тадашњи председник Хајнц Фишер који је дошао да се састане са боливијским колегом. На крају су Француска, Португал, Италија и Шпанија, које су претходно одбиле да обезбеде ваздушни простор за Моралесов авион, ипак пристале да то учине.

Тај инцидент изазвао је велика негодовања у Латинској Америци. Боливија је оценила да се Европа „понаша као колонија једне силе“, кривећи за све Вашингтон. Куба и Еквадор инцидент су сматрали нападом на земље региона.

Заустављање руског званичника изнад Америке

Приватни авион бившег руског заменика министра финансија Андреја Вавилова летео је 2004. године из Москве за Аспен. Изнад Флориде је контролор лета поручио пилоту авиона „Gulfstream-V“ да одмах слети на захтев савезног тужиоца округа Северне Калифорније. Два ловца су испратила авион до аеродрома Палм Бич.

Саслушање бившег званичника и његове супруге трајало је више од четири сата. Вавилов је сведочио у вези са случајем бившег украјинског премијера Павла Лазаренка, који је 2006. године осуђен на девет година затвора због крађе 700 милиона долара и покушај прања новца у САД, који је наводно украо од руског „Гаспрома“.

Вавилови су након саслушања пуштени, а три недеље касније вратили су се у Русију.

Неуспела специјална операција Украјине

Украјински медији су прошле године тврдили да је војна обавештајна служба Украјине желела да изведе сценарио са принудним слетањем авиона у случају са привођењем руских држављана.

Конкретно, у питању су били запослени у компанији која врши приватно обезбеђење пре избора у Белорусији. Требало је да отпутују из Минска за Истанбул, а у ваздушном простору Украјине, према једној верзији, стигло би саопштење о минирању, а према другој — да се некоме у авиону слошило.

„За исти лет купљена је карта за још једног агента Службе безбедности Украјине (СБУ), који је током лета изнад украјинске територије требало да доживи епилептични напад или нешто горе, што би захтевало хитно слетање у Кијев ради пружања хитне медицинске помоћи пацијенту“, открио је агент Националног антикорупцијског бироа Украјине Евгеније Шевченко детаље неуспеле специјалне операције.

Према мишљењу украјинских новинара, до операције није дошло, јер је шеф кабинета председника Украјине Андреј Јермак наговорио Владимира Зеленског да одложи датум.

Случај са Рогозином

И авион којим је у јулу 2017. године летео Дмитриј Рогозин, који је тада био на позицији руског вицепремијера и специјалног представника руског председника за Придњесторовље, био је приморан да се приземљи у Минску.

Фото: Yuri Kochetkov/Pool Photo via AP, file

Он је планирао да присуствује манифестацији поводом 25. годишњнице мировне операције у Придњесторовљу, али су румунске власти одлучиле да не пусте делегацију. Авион је ипак одлетео у Молдавију, али без Рогозина.

(Спутњик)

Препоручујемо

Свет

3 3

ЛУКАШЕНКО НЕПРИЈАТЕЉЕ СКИДА СА НЕБА: Сергеј Лавров подсећа на сличне случајеве на Западу

25. 05. 2021. у 07:01

Свет

0 2

НОЖ У ЛЕЂА КОМШИЈАМА: Украјина обуставља ваздушни саобраћај са Белорусијом

25. 05. 2021. у 10:44

Свет

0 0

УКИНИТЕ САНКЦИЈЕ ПРОТИВ РУСИЈЕ: Марин Ле Пен за суверене односе Париза са светским силама

25. 05. 2021. у 10:20

Свет

1 0

БАЈДЕН СЕ ОГЛАСИО О БЕЛОРУСИЈИ: Подржао ЕУ, оштре санкције за Минск

25. 05. 2021. у 09:56

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације