УОЧИ ГЛАСАЊА У МОСТАРУ: Срби "језичак на ваги" након избора?

Танјуг

30. 11. 2020. у 09:40

УОЧИ ГЛАСАЊА У МОСТАРУ: Срби језичак на ваги након избора?

Фото Танјуг-АП

Мостар, центар Херцеговине, пуних 12 година био је изузет из изборних закона Босне и Херцеговине, а локални избори који се ишчекују у децембру умногоме би могли да промене досадашњу политичку слику у којој преимућство остварују националне странке два најбројнија народа у граду, Хрвата и Бошњака, ХДЗ БиХ и Странка демократске акције (СДА).

Као значајан фактор који би могао да исплива на површину аналитичари виде "српски" јер није немогуће да странке са српским националним предзнаком, уједињене пред ове изборе, по окончању гласања представљају "језичак на ваги".

Две највеће партије Републике Српске, Савез независних социјалдемократа (СНСД) и Српска демократска странка (СДС) потписале су споразум о заједничком наступу на изборима у Мостару, на којем "бошњачки" корпус предводи СДА, у коалицији са Савезом за бољу будућност (СББ) и Демократском фронтом Жељка Комшића, а "хрватски" ХДЗ БиХ Драгана Човића.

Такође, новитет избора је појава такозване грађанске, мултиетничке босанскохерцеговачке листе (БХ) предвођене Социјалдемократском партијом БиХ и Нашом странком.

Коалиција ових "грађанских" странака недавно је однела победу у Сарајеву где би за градоначелника требало да буде изабран Србин Богић Богићевић - иначе познат по одбијању увођења ванредног стања у бившој Југославији деведесетих - док је за начелника сарајевске општине Центар већ изабран такође сарајевски Србин, Срђан Мандић.

Бањалучки политички аналитичар Срђан Пухало каже да се у Мостару јако дуго нису одржали локални избори и да су карте пред децембарске локалне изборе врло измешане.

"Имамо неке нове играче као што су политички Срби који су удружени, такође грађанска БХ опција покушава да се наметне као алтернатива и она је удружена. С друге стране, постоје традиционалне опције, хрватске и бошњачке, које владају Мостаром, ХДЗ и СДА, али ми не знамо колико су људи у Мостару задовољни њиховом влашћу и то је велика енигма", истиче Пухало за Тањуг.

Како каже, главно питање је да ли ће и колико "бошњачких" гласова покупити пробошњачке опције као и колико ће "хрватских" гласова покупити ХДЗ.

"Имамо једну грађанску, мултиетничку опцију (БХ) која мами све разочаране гласаче. Примера ради, 'Алуминијум' је у Мостару фирма где су радили Хрвати, имали одличне плате, међутим фирма је производила губитке и пропала па се мора видети како ће се то одразити на рејтинг и број гласова ХДЗ-а", објашњава Пухало.

Према његовим речима, Срба генерално у Мостару нема много и до сада нису играли никакву политичку улогу у том граду а сада је за очекивати да стекну извесну политичку тежину.

"Оно што је непознаница јесте којој ће се страни Срби приклонити. Ако гледамо садашњу позицију вероватно су ближи ХДЗ-у него пробошњачким странкама", сматра Пухало.

Он потенцира улогу БХ листе, јер та струја, како каже, има опцију да "удара" на све.

"Нису били на власти. Пошто није било власти на нивоу града Мостара постојала је кантонална власт у Херцеговачко-неретванском кантону са седиштем у Мостару која је била подељена између ХДЗ и СДА. Тако да 'босанскохерцеговачка грађанска листа' може критиковати све али не и Србе јер су ем мањина, толико мала да не могу носити никакву кривицу, ем нису били у власти", указује аналитичар и додаје да ће управо та листа покушати да "отме" гласове незадовољних Бошњака и Хрвата.

Такође, Пухало у први план ставља и независне листе кандидата које постоје са јаким и истакнутим појединцима али немају јаку инфраструктуру и нису толико, како каже, причвршћене за јавно мњење јер немају моћ као организације.

"Имају појединце који су се исказали кроз разне видове грађанског активизма и оне могу бити изненађење и биће интересантно којој ће се страни приклонити. Мислим пре грађанској БХ опцији", закључује Пухало.

Уредница мостарског Топ портала и дописница Срне из Мостара Сања Бјелица Шаговновић указује на податке пописа становништва из 2013, према којима Хрвата има 51.216 или 48,4 одсто, Бошњака 46.752 или 44,2 одсто, Срба 4.421 или 4,2 одсто и осталих 3.408 или 3,2 одсто.

Она за Тањуг објашњава да је Мостар специфичан утолико што годинама има посебна изборна правила и посебан статут града који је донео високи представник Педи Ешдаун још 2004. године, када је формално ујединио Мостар од шест општина које су биле три етнички бошњачке и три етнички хрватске.

"Оформљени су јединствена градска администрација и потпуно нова правила за изборни процес. Након тога су хрватски делегати из Дома народа Скупштине БиХ оспорили делове изборног закона за Мостар на Уставном суду БиХ и од тада ЦИК БиХ није расписивала изборе за Мостар. Дакле, 12 година није било избора и Мостар није имао законодавну власт што се није догађало ни једном другом граду у Европи да толико дуго буде суспендована демократија", појашњава Бјелица Шаговновић и додаје да се криза могла брзо решити да је било политичке воље.

Подсећа да је летос потписан споразум о изменама спорног изборног закона БиХ у делу за Мостар који су, како каже, уз свесрдну асистенцију међународне заједнице, потписали лидери Хрвата и Бошњака у БиХ, Драган Човић и Бакир Изетбеговић.

"То питање није било тешко решити али у Мостару се преламају нека друга већа и тежа политичка и национална питања Бошњака и Хрвата у Федерацији БиХ, попут оних 'чији је Мостар, бошњачки или хрватски', али важно је да дође до прилике да град профункционише и да има изборе", напомиње саговорница Тањуга.

Упитана за "српски фактор", одговара да иако малобројан, може да одигра значајну улогу.

Према њеним речима, до 1992. године у Мостару и долини Неретве је живело 23.000 Срба док их је данас тек око 4.500.

"Срби су у Мостару у последњих 25 година потпуно девастирани, али се, ипак, поједини у Мостар враћају. Добро је и охрабрујуће да статут града Мостара и изборна правила омогућавају Србима заступљеност у Градском већу. Правило је да од 35 већника може бити највише 15 из једног народа а најмање 4, значи, Срби имају загарантовану квоту од 4 одборника у Мостару", наводи Бјелица Шаговновић и додаје да су од 2004. те позиције попуњавали Срби из странака несрпског предзнака: бошњачких, хрватских или тзв. грађанских странака.

Она оцењује да Срби до сада нису имали легитимне представнике свог народа који би истински проговорили о стварним проблемима Срба у Мостару и да прогнозе резултата Уједињене српске листе, коју чине СНСД и СДС "Остајте овђе - заједно за наш Мостар", коју је подржала и Српска православна црква, као и удружења из Мостара, нису нимало захвалне.

Такође, како наводи, и ове године на изборним листама на високим позицијама кандидовани су Срби и у пробошњачком и у прохрватском и у грађанском корпусу странака.

"Тај трећи блок грађанских странака у ком су СДП и Наша странка има велика очекивања јер сматра да ће се талас промена из Сарајева прелити и на Мостар. Рачунају на мултиетничко бирачко тело које није наклоњено националним странкама али такође и на незадовољне грађане начином како је Мостар вођен од ХДЗ-а и СДА свих година после рата", прецизирала је Бјелица Шаговновић.

Као посебно важно, издваја "алармирање" расељених мостарских Срба, претежно из Србије, да узму учешће у предстојећем изборном процесу.

"Таквих је пуно, можда и око хиљаду и било би добро да се укључе и помогну да Срби по први пут добију своје легитимне представнике", закључује дописница Срне из Мостара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)