ОПАСАН ЖИВОТ ЗА НЕПАЛЦЕ И ФИЛИПИНЦЕ У ХРВАТСКОЈ: Куком и мотком по странцима
Све је више напада на стране раднике, поготово у Загребу док су у Истри безбедни.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/Marin Vlasic
Док свакодневно из Непала, са Филипина и из других азијских земаља стиже у Хрватску све више радника, напади на странце су готово постали уобичајени. Од укупног броја жртава насиља седам одсто су баш страни радници, а загребачка полиција бележи велики раст случајева где су претучени странци због боје коже, али и због новца. Неки завршавају и у болницама са тешким озледама, а неки „срећнији“ су само опљачкани. Хулигани наручују храну преко апликација и када им је достављају страни радници траже од њих новце и физички их злостављају.
Удружење Непалаца у Хрватској затражило је од владе да подузме строге мере, а Симон Лама, председник тог удружења апелира да се створе услови за њихову безбедност. Нетрпељивост према странцима осећа се и у неким политичким странкама са крајње десног спектра, па Домовински покрет који има седиште у Вуковару гради изборну платформу пред скоре изборе на тези да угрожености од страних раднику. Поготово је то актуализирано након што су кријумчари људи који превозе странце скривили тешке саобраћајне несреће у којима су погинули хрватски држављани који су се у криво време и на кривом месту нашли на цести.
У заштити странаца предлаже се да буде повећан број полицајаца у хрватским градовима који ће поготово у ноћи контролисати улице. Када се зна да полиција већ сада има 30 одсто мање полицајаца него што су стварне потребе то је у овом часу нереално. И велики синдикати у Хрватској осудили су вербалне и физичке нападе на странце, а захтевају нулту толеранцију на насиље и пооштравање казни за нападаче. „Нападе мотивисане искључиво бојом коже или етничком припадности треба посебно строго кажњавати“, сматрају синдикалисти и предлажу да страни радници оснују властити синдикат.
Све више дижу глас у заштити странаца и познати у Хрватској и тврде да је вређање Непалаца и других вређање бројних гастарбајтера који су из Хрватске отишли радити широм света. Тренд одласка Хрвата пре свега у Немачку и Ирску се наставља, а готово да нема физичких напада на њих, као што је повећан тренд насиља над странцима у Хрватској.
Ипак, има и добрих примера, нарочито у Истри где је све више странаца који раде у грађевинарству и туризму. Услови рада су им добри, смештај обезбеђен и квалитетан, а послодавци извршавају све преузете обавезе. Страни радници који раде у грађевинарству зараде и до 1500 евра, па многима остаје довољно новца да шаље својим породицама.
Годишње се изда око 150.000 радних дозвола за странце, а процена је да ће потреба за радницима бити све већа. У северној Хрватској већ чине 10 одсто свих запослених, а нова законска решења иду према томе да буде бржи и лакши пут до дозвола за рад. У припреми је и нови закон о странцима који ће омогућити разне злоупотребе код запошљавања, а министарство унутрашњих послова ће прописати услове за смештај странаца. Тиме би се избегло, што је у Загребу чест случај, да двадесетак странаца живи у једној соби, а предвиђене су казне до 1000 евра за све који ће прекршити закон.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)