КО КОЧИ ЛЕКСИКОН СРБА У ХРВАТСКОЈ: Пројекат о вековној улози наших сународника у култури и науци суседа остао мртво слово на папиру

ОД дуго најављиваног Лексикона Срба у Хрватској засад нема ништа, а како стоје ствари, идеја, која датира дуги низ година, остаће и у ближој будућности само "мртво слово на папиру".

Фото Танјуг/ХИНА

Иницијатор Чедомир Вишњић, историчар и писац који је био и на челу загребачке "Просвјете", резигнирано признаје да "нажалост, нема енергије". У разговору за "Новости" каже да досад нису обављене ни основне припреме за тако амбициозни подухват:

- Није урађено практично ништа, није ни окупљено језгро оних који би радили на Лексикону. Идеју смо покренули у загребачкој "Просвјети", али засад је све остало на тој идеји.

Овај научник недавно је објавио први том књиге "Двадесете" у којој говори о судбини овдашњих Срба у турбулентном прошлом веку. Лексикон Срба, како истиче, требало је први пут да широј јавности представи комплетан приказ судбине Срба у Хрватској, њиховом доприносу српској, али и хрватској култури и науци, коју званични Загреб годинама негира или присваја:

- Једно овакво капитално дело захтева не само добру припрему, већ и финансирање. Знали смо од почетка да "Просвјета" сама не би могла да реализује Лексикон, али чини ми се да новац ипак није био препрека да се започне са радом. Почетни ентузијазам је спласнуо, азбучник нисмо направили и тако се није могло почети ни са озбиљним прикупљањем грађе - објашњава Вишњић.

У Хрватској на мети све српско, укључујући и наше писмо, Фото Танјуг/FaH

Свестан је наш саговорник и изазова који су такође, како каже, били препрека за реализацију Лексикона. Подсећа нас да је то био пројекат на ком би били ангажовани истраживачи из Хрватске и Србије, а тешко да би се, како страхује, "постигло сагласје и избегли супротстављени ставови".

- То је посебан проблем за редакцију која би била формирана, јер бисмо добили сасвим различите текстове из Хрватске и Србије. То, наравно, не би било добро за Лексикон, али таква је наша стварност - говори Вишњић.

У прилог тези да кадрови постоје, сведочи и оснивање Архива Срба у Хрватској, који је настао 2006. године у сарадњи Српског народног вијећа и "Просвјете". У Архиву се прикупља и чува разна грађа и документација важна за културно-историјску баштину Срба у Хрватској, као и за проучавање српско-хрватских односа.

- У Архиву раде стручњаци који су заиста компетентни да раде и на изради Лексикоу, дакле кадровску базу имамо - говори Чедомир Вишњић, који сматра да је могућа и сарадња са Лексикографским заводом који има најбоље кадрове и искуство на таквим пословима.

Чедомир Вишњић, Фото Ј. К.

Архив је, како каже, досад прикупио и градиво српских институција у Хрватској, од "Просвјете", преко Српске православне цркве, до Српског демократског форума. Поседује и око 8.000 дигиталних записа.

- Све то би било драгоцено за Лексикон Срба у Хрватској, али очигледно нема ни истинске жеље, ентузијазма, нити подршке да се реализује такав пројекат који би дао комплетну слику о судбини Срба и односима Срба у Хрватској са Хрватима и Србима из Србије.

Покушаја да се разјасни судбина најзначајнијих Срба у Хрватској било је и у Србији, објављиване су књиге, али представљају "резултат истраживање појединаца".

Иначе, у многим областима данашње Хрватске, државе у којој је на мети  све српско, укључујући и наше писмо, српски народ је био присутан још од раног средњовековног раздобља. Српска племена су још од 7. века настањивала подручје од Конавала до ушћа реке Цетине. То су били Конављани, Захумљани и Неретљани, а ове области припадале су српској држави Немањића све до почетка 14. века.

У северним областима данашње Хрватске, присуство српског народа се значајно увећало током 15. века, када су српски деспоти Лазаревићи и Бранковићи имали велике поседе у угарским областима.

Проценти све говоре

ПРЕМА резултатима пописа становништва из 2021. године, на подручју Хрватске је живело 123.892 Срба, што чини 3,20 одсто од укупног броја становника те државе, док их је на попису из 2011. живело 186.633 (4,36 одсто).

Укупан број Срба у Хрватској смањен је за три четвртине у односу на пописа из 1991. године, када их је било 581.663 и када су чинили 12,2 одсто укупног броја становника Хрватске.

Уставом Хрватске из 1990. године, Хрватски сабор је српском народу укинуо статус конститутивног народа у Хрватској.

Сто судбина у 100 година...

И ПОТПИСНИК ових редова управо ради на књизи "Сто судбина Срба у Хрватској у сто година". Ово дело могло би да буде од користи онима који се истински буду латили посла израде Лексикона, али то, "наравно, није свеобухватно дело које би помогло, пре свега младим генерацијама да спознају допринос Срба у историји Хрватске".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације