ХРВАТСКА МОЖЕ ДА ОЧЕКУЈЕ ЈОШ ТОРНАДА Климатолог објашњава: Биће све више екстремних догађаја

ИАКО су метеоролози упозоравали на промену времена, силина јучерашњег незапамћеног невремена шокирала је Загреб и источни дио Хрватске.

Фото: Принтскрин/Твитер/ Zachary Hall

Четворо људи је умрло, више од 2.000 је повређено, а материјална штета се још сабира. Али, судећи према речима климатолога, овакви случајеви у Хрватској могли би бити све учесталији, а могу се очеквиати и торнада пише индеx.хр.

Удари ветра били су и до 180 км/х.

Грмљавинска невремена праћена снажним ветром и градом нису необична појава током летних мјесеци у Хрватској. Али, јучерашње невреме иза себе је оставило и три погинуле особе које су живот изгубиле након што се од силине ветра на њих срушило дрвеће. Живот је изгубио и ватрогасац из Славоније приликом санирања штете након олује.

Олуја је у Хрватску из Словеније допутовала великом брзином крећући се око 70 км/х. Загребачко подручје тако је погођено ветровима брзине 90-115 км/х, док је на истоку Хрватсје ветар додатно ојачао, па је тако у Славонском Броду досегао ударе јаче од 120 км/х, а у Жупањи чак 180 км/х.

Хрватска није навикла на овакво екстремно време које односи људске животе па се све више поставља питање стоје ли иза оваквих налета олуја климатске промене. О настанку ове олује и климатским променама на које климатолози посебно упозоравају последњих неколико година причао је Бранко Грисогоно, климатолог, геофизичар и професор на загребачком Природословно-математичком факултету. Он каже да је јучерашње невреме врло вероватно последица управо климатских промена.

- Може се рећи да је вероватно последица климатских промена, али за сигурност такве тврдње нужно је провести додатна истраживања. У принципу, нити један поједини догађај не може се а приори придружити рецентним климатским променама. С друге стране, постоје статистичке и моделарне методе да то докажу или оповргну, али за то је потребан додатан рад и труд - каже он.

Слично невреме се десило и 2008.

Како додаје, јучерашње невреме је преседан за Славонију и централну Хрватску, али је донекле слично невреме задесило Загорје и шире подручје Крапине 2008. године када се појавио такозвани суперћелијски кумулонимбус који је порушио дрвеће, покидао кровове и уништио већину усева градом величине лешњака до мањих ораха.

- Јучер је било невреме налик томе, с тим да се јуче догодио коктел конвективних олуја које је тешко ставити у једну фиоку јер је систем прелазио из једног режима понашања у други. У почетку је то био мезоскални конвективни систем који је у својој најјачој фази у свом јужном делу показао и значајне особине суперћелијског кумулонимбуса.

- То је једина конвективна олуја која производи властиту ротацију и на висини има довољно јак ветар да раздвоји силазне и узлазне струје тако да се оне не мешају. То је донекле слично срцу и струјању крви у аортама, венама, коморама и преткоморама тако да нема мешања крви, што таквом створењу омогућава да ду#е опстане - сликовито је појаснио Грисогоно.

Биће све више екстремних догађаја

Велик број људи јучер је снимио пијавице, а Грисогоно каже да оне последњих година и јесу и нису постале чешће.

- У све топлијој клими има све више потенцијалне топлотне енергије која се онда нужно претвара у кинетичку односно ветар, турбуленцију и тако даље јер сваки систем жели да пређе у минимум потенцијалне енергије, односно испразни се, а то је све чешћа и жешћа климатска појава у енергетски јачем климатском систему.

- С друге стране, људи данас имају камере, телефоне и бољу метеоролошку опрему него што су имали пре 50 година па зато и због технологије расте вероватност о учесталијим сведочењима пијавица - објашњава он.

На питање шта све долази с енергетски јачим климатским системом, Грисогоно појашњава да нас у блиској будућности очекују све чешће измене екстремних догађаја те да ће, због учесталих осцилација, значај просечних температура бити све мањи.

- Антропогено деловање на климу је више него очигледно. Човек је одговоран за све виши енергетски ниво климатског система који укључује океане, тло и атмосферу и што је више енергије у систему, чешће су измене екстремних догађаја, док уобичајени просеци све мање значе. Такав систем такођер доноси смањење биолошке разноликости, нове болести, јаче ваздушно, морско и остало онечишћење - објашњава Грисогоно.

"Хрватска може очекивати и торнада"

Грисогоно објашњава како статистика суперћелијског кумулонимбуса каже да такви системи као последицу имају неколико људских жртава.

- Суперћелијски кумулонимбуси су уједно и главни, односно водећи генератори торнада и пијавица. У Хрватској можемо очекивати торнадо. Чешка, Шпанија и бројне друге европске државе су их имале и то неких 20 одсто слабије него у САД-у.

- То су екстремни догађаји, а крајњи екстреми никако нису нормална појава. У Хрватској можемо очекивати торнадо, не ове недеље или месеца, али статистички гледано почеће се појављивати у касно пролеће, лето или рану јесен - каже он.

БОНУС ВИДЕО: Застрашујући призор изнад Тополе

(Телеграф)

Препоручујемо

Регион

0 0

СНАЖНА ОЛУЈА ОДНЕЛА ПРВЕ ЖРТВЕ: У Хрватској страдало двоје, у Словенији једна особа

19. 07. 2023. у 18:00

Регион

0 0

НЕВЕРОВАТНА БРЗИНА ВЕТРА У ХРВАТСКОЈ: Стигли подаци о невремену које је направило хаос

20. 07. 2023. у 00:38

Панорама

0 0

ДЕВОЈЧИЦА СПАВАЛА ДЕВЕТ ГОДИНА: Тек када се пробудила, за њу је почео пакао

19. 07. 2023. у 22:12

Панорама

0 0

ДА ЛИ СЕ КУМСТВО ЗАИСТА НЕ ОДБИЈА? Свештеник решио дилему

20. 07. 2023. у 11:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације