Регион

СЛАБ ОДЗИВ НА ИЗБОРИМА: У Хрватској минулог викенда, на 840 гласачких места, бирани представници националних мањина

Јурица КЕРБЛЕР, стални дописник из Загреба

08. 05. 2023. у 11:27

НЕДЕЉНИ избори за представнике националних мањина у Хрватској прошли су, као што се и очекивало, уз незаинтересованост већине да изађе на гласачка места.

СЛАБ ОДЗИВ НА ИЗБОРИМА: У Хрватској минулог викенда, на 840 гласачких места, бирани представници националних мањина

На 840 бирачких пунктова бирани су припадници националних мањина за 339 већа и 106 представника у жупанијама и градовима. Могућност да гласа имало је 235.000 бирача, а очекивало се да ће своје право искористити мање од десет одсто бирачког тела. Резултати мањинских избора биће објављени данас.

"Разлог за слабији излазак свакако је мањак информација у јавности о важности избора, да људи схвате о чему се ради, као и чињеница да у многим местима нема довољно бирачких тачака. У Ријеци постоје само два за цео град", коментарисао је председник Српског народног већа и Самосталне демократске српске странке (СДСС), Милорад Пуповац.

Лидер Срба у Хрватској тумачи незаинтересованост чињеницом да људи верују да "не могу ништа променити", а реално је да могу изабрати људе који ће их представљати и борити се за њихове интересе. "Изабрани представници националних мањина могу развијати, пре свега, толеранцију и интеграцију мањина и решавати све проблеме на терену", сматра Пуповац.

Српско народно веће има највећи број листа, у готово свим деловима земље и надају се бољим резултатима него пре четири године када су добили нешто мање од 90 одсто изабраних већника. Али, чак у петини општина и градова нису имали кандидата, јер се људи осећају угрожено и несигурно. Нетолеранција у неким срединама још је велика, па посебно млади људи нису заинтересовани за ангажман, јер се боје за своја радна места и за породицу.

Српско народно веће позвало је припаднике српске мањине у Хрватској да изађу на мањинске изборе, истичући да се изласком на изборе за мањинска већа и мањинске представнике јачају и институције мањинске самоуправе и даје подршка за наставак активности попут обележавања кључних догађаја антифашистичке и српске историје у Хрватској, развоја инфраструктуре, информисања, за наставак изградње и опремања културних центара, као и образовних активности Срба у Хрватској.

- Позивамо бираче да изађу на биралишта и изаберу најбоље кандидате који ће их у мањинским већима представљати у идуће четири године - поручио је члан и портпарол ДИП Славен Хојски.

Просек кандидата 53 године

Упркос кампањи у медијима и позивима Државног изборног поверенства многи су остали код куће, пишу хрватски медији и констатују да је у питању разочарање у политику.

Забрињавајући је податак да је међу 5.700 кандидата, мање од десет одсто млађе од 30 година. Просечно, кандидати имају 53 године и већином су мушкарци. Србе нису привукли ни атрактивни спотови, ни уверавања политичара у важност избора.