СРБИМА ПРЕТИ ГУБИТАК ПРАВА: Демографска ситуација у Хрватској против српског језика, писма и запошљавања

Ј. КЕРБЛЕР - стални дописник из Загреба

17. 01. 2022. у 09:00

КАТАСТРОФАЛНИ резултати пописа становништва у Хрватској који су показали значајно смањени број становника за 9,5 одсто у односу на пре 10 година, значи да ће Срби изгубити права из уставног закона у местима где их више неће бити ни трећина.

СРБИМА ПРЕТИ ГУБИТАК ПРАВА: Демографска ситуација у Хрватској против српског језика, писма и запошљавања

Српски дом у Вуковару / Фото Н. Фифић

Како сада стоје ствари, Срба ни у Вуковару нема довољно да убудуће остварују права из уставног закона, што значи да су "пали" испод трећине становника града. Градоначелник Иван Пенава, који је предњачио у притисцима на српску заједницу, прогнозира да је Срба у том граду између 25 и 28 одсто, у односу на 33 одсто колико их је било пре десет година када је урађен последњи попис.

Иако још нису објављени детаљни резултати пописа када је реч о националној структури, сасвим је јасно да Срба неће бити трећина ни у местима где су увек били у већини, а то значи да неће моћи више да користе своје писмо и језик, као ни да остварују права код запошљавања. Први резултати пописа указују да би то могло да задеси Србе широм Хрватске, од Славоније, Лике до Баније и Кордуна.

Чини се да сада траје други егзодус који проживљавају Срби у Хрватској, јер се исељавају млади а остају само старци. Попис показује да је Вуковар изгубио у последњих десет година 4.147 становника, а Глина 2.076. У Костајници је чак 30 одсто мање становника у односу на прошли попис.

У Двору, где су Срби чинили већину је катастрофална ситуација јер је град од 5.570 пао на 3.044 становника. И у Гвозду је пад становника од 30 одсто, Доњем Лапцу 32 одсто, у Удбини 28 одсто. Пуста су многа српска места у Лици, а у Удбини која је имала 1.874 становника сада живи њих 1.346.

Сада је потпуно јасно да је пропао и пројект повратка Срба у Хрватску, јер недостатак посла и стални притисци довели су до тога да не само да се Срби не могу да врате, већ да и оно мало преосталих одлази. Уставни закон из 1991. године бар је у неким срединама омогућио да Срби учествују у власти и да имају равноправни положај да дођу до посла и користе своје писмо и језик, а сада ће и то бити доведено у питање.

Треба подсетити да је усвајање уставног закона био предуслов за Хрватску да уђе у Европску унију, иако до сада није био у потпуности поштован у Вуковару, али и многим другим местима. Ако попис покаже, у што нема сумње, да у многим местима Срба више нема ни трећина, биће то нови притисак на српску заједницу. Како се из Хрватске исељавају и Срби и Хрвати. тај негативни тренд свакако ће се задржати, али са већим последицама баш за Србе.

Очигледно Хрватској није користио, бар када је реч о демографији ни улазак у ЕУ, јер је од тада изгубила чак 400.000 становника, а од осамостаљења 1991. до данас - милион.

"ПРИСВАЈАЊЕ"

ХРВАТСКА министарства културе и спољних послова припремају протест због усвајања Закона о културном наслеђу у Србији. У Хрватској тврде да се легализују настојања да се дубровачка књижевност прогласи заједничком Срба и Хрвата и да је реч о томе да Србија жели присвојити "права" на Држића, Гундулића и друге великане из тог времена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (10)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!