СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Велики мрмољци изумиру у Србији

ТРИ од четири врсте мрмољака у нашој земљи налазе на ивици опстанка или су у тој мери угрожене да им прети изумирање у будућности, упозоравају стручњаци са Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Фото: Биолошки факултет

Свако исушивање или затрпавање бара, мртваја, или мочвара, као и промена природног режима водотокова изградњом брана или минихидроцентрала, значи и нестанак читавих популација водоземаца. Иако су велики мрмољци законски проглашени строго заштићеним врстама у Србији, не постоји ни општи план нити конкретне мере за њихову заштиту и очување.

Према речима проф. др Ане Ивановић, са Биолошког факултета у Београду, пре више од десет милиона година, велики мрмољци, или велики водењаци како се још називају у неким крајевима, населили су Балканско полуострво и мочваре Панонске низије. Ове тихе и скривене животиње уплетене су у народна веровања, митове, враџбине, и као такви, део су наше народне традиције.

- Иако су велики мрмољци законски проглашени строго заштићеним врстама у Србији, не постоји ни општи план нити конкретне мере за њихову заштиту и очување - каже професорка Ивановић. - Према законским одредбама у нашој земљи, свака измена природних станишта подразумева претходне студије и делатности које омогућавају опстанак биљних и животињских врста, пре свега оних законом заштићених. Нажалост, код нас се такве студије не спроводе, тако да читаве популације великих мрмољака бивају, заједно са својим стаништима, практично преко ноћи затрпане.

Она истиче да се то десило и приликом изградње нафтног терминала и пруге Београд-Будимпешта на десној обали Дунава, уз саму границу Националног парка Фрушка Гора. Наша саговорница наводи да је први корак неопходан у ефикасној заштити овеврсте водоземаца - познавање детаљне дистрибуције врсте и стања станишта које врста насељава. Биолошки факултет Универзитета у Београду у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије интензивно ради на пописивању постојећих и прикупљању нових података везаних за дистрибуцију, стање популација и процену угрожености биљних и животињских врста и њихових станишта, укључујући и велике мрмољке. Међутим, подаци о присуству великих мрмољака су и даље оскудни, пре свега у Банату, Бачкој, Срему, Шумадији, Поморављу, северозападној и западној Србији.

- Помоћу интернет платформе и апликације за мобилни телефон Биологер, која је развијена од стране истраживача са Универзитета у Нишу и Београду, могуће је унети податке (фотографије, координате и време налаза) за гљиве, животињске и биљне врсте које насељавају Србију - каже професорка Ивановић. На тај начин грађни могу ступити у контакт са стручњацима који се баве овим групама организама.

ИЗГЛЕД

Велики мрмољци по свом изгледу и величини подсећају на гуштере. Дужина тела им достиже и до 18 цм. Са горње, леђне стране обојени су смеђе, смеђе-зелено или скоро црно. Бочне стране главе и бокови тела прошарани су ситним белим мрљама. Доња страна трупа је јарко обојена, жуто-наранџаста до наранџасто-црвена, и прошарана је тамним мрљама. За време парења, мужјацима се дуж леђа развија раскошна креста назубљеног руба. Посебно интересантно, али и значајно за њихов опстанак је то што мрмољци један део живота проводе у води, а други на копну. У води се удварају и паре, ту женке полажу јаја пажљиво их увијајући у подводну вегетацију.

Препоручујемо

Панорама

0 0

ОТИШЛИ НА МОРЕ, ПА УРАДИЛИ НЕШТО ШТО ЈЕ ЗАПАЊИЛО СВЕ: Снимак из Грчке обилази регион

11. 07. 2026. у 16:00

Панорама

0 0

ТЕСЛА И ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВОДИЛИ СУ РАЗГОВОР КОЈИ СЕ И ДАНАС ПРЕПРИЧАВА: Све је почело једним питањем

11. 07. 2026. у 15:59

Панорама

0 0

СТИЛИСТИ КАЖУ ДА ЈЕ ОВО НАЈБОЉА ФРИЗУРА ЗА ЖЕНЕ У ЗРЕЛИМ ГОДИНАМА: Није потребно да се намешта

11. 07. 2026. у 15:42

Панорама

0 0

ЗАШТО ПОЧИЊЕТЕ ДА СЕ УДАЉАВАТЕ ОД ПРИЈАТЕЉА ПОСЛЕ 40. ГОДИНЕ: Психолози дали објашњење

11. 07. 2026. у 13:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације