МОРАМО БИТИ ОТПОРНИЈИ НА СУШЕ: Подаци о учесталости "жедних" година и деградацији земљишта у нашој земљи
АЛАРМАНТНИ подаци о учесталости сушних година и ризику од деградације земљишта у нашој земљи били су повод за округли сто "Ка Србији отпорној на суше", који је одржан у Еколошком центру "Радуловачки" у Сремским Карловцима, у организацији Центра за екологију и одрживи развој из Суботице.
фото Золтан Варга
Директорка ЦЕКОР Наташа Ђерег предочила је да је у Србији у периоду од 2011. до 2020. године учесталост година са сушама била чак 50 одсто, пет пута већа него у раздобљу од 1961. до 1990. године.
- Промена у режиму падавина, пораст температуре и последична суша доводе до фактора ризика за деградацију земљишта. Према подацима Министарства за заштиту животне средине, од 2001. до 2021. године 29 одсто територије наше земље било је под умереним ризиком, а 28 одсто под високим ризиком од деградације земљишта, од чега чак 14 процената под веома високим и екстремно високим ризиком - изнела је Ђерегова.
На скупу је речено да се земљиште деградира услед тога што је количина падавина мања од могућег испаравања на неком подручју, као и због ерозије, коју најбоље спречавају шуме, али их нема довољно.
- Са 7,97 одсто територије под шумама, Војводина је једна од најмање пошумљених регија у Европи. Од ње мање шума имају само Исланд и Малта - навео је Дејан Максимовић, активиста Еколошког центра "Станиште" из Вршца.
Фонд за штете и осигурање усева
ЦИЉ округлог стола био је да се укаже на потребу ублажавања климатских промена и деградацију земљишта, али и на спремност за реаговање у случају суше као елементарне непогоде.
- Неопходно је основати Фонд за штете од климатских промена, али и едуковати пољопривреднике да много више него досад осигуравају своје усеве - истакао је Ђурђевац.
Уз представнике Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, "Војводинашума", "Вода Војводине" и Друштва за заштиту животне средине "Окањ" из Елемира, учесник округлог стола био је и председник Еколошког покрета Врбаса Ратко Ђурђевац.
- Без законских подстицаја конверзије пољопривредног у шумско земљиште и без системског враћања узурпираног земљишта крај путева, не могу се очекивати резултати у подизању зелених заштитних појасева, без којих ће се наставити ерозија и исушивање ораница - рекао је Ђурђевац.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)