КОЛИКО СМО БЛИЗУ ЕНЕРГЕТСКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ: Важно и актуелно питање које се тиче будућности наше планете и нашег друштва

ЕНЕРГЕТСКА транзиција представља важно питање у данашњем свету, али она није ни једноставан ни брз процес. Захтева велике инвестиције, технолошке иновације, политичку вољу, друштвену подршку и регионалну сарадњу. Такође, она има различите утицаје на различите земље, регионе и секторе, па је потребно водити рачуна о праведности и социјалној инклузији свих актера који су укључени или погођени енергетском транзицијом.

Foto: Shutterstock

Један од кључних фактора који утичу на брзину енергетске транзиције је технолошки напредак. Последњих деценија, сведоци смо значајних иновација у области обновљивих извора енергије, батеријске технологије и енергетске ефикасности. Соларни панели и ветрогенератори постали су све приступачнији и ефикаснији, док су батерије постале способне за складиштење све веће количине електричне енергије.

Поред технолошког напретка, политичке одлуке имају кључну улогу у убрзању енергетске транзиције. Глобални договори, као што је Париски споразум, поставили су амбициозне циљеве за смањење емисија гасова стаклене баште. 

Међутим, упркос овим позитивним факторима, постоје и изазови који успоравају процес енергетске транзиције. Економски фактори, попут високих почетних трошкова за инсталацију обновљиве енергије, често представљају препреку за многе земље и домаћинства. Такође, потребна је инфраструктура за дистрибуцију и складиштење обновљиве енергије како би се задовољиле потребе становништва.

Фото: Схуттерстоцк

Још један кључни аспект енергетске транзиције је друштвена свест. Свест о климатским променама и потреби за очувањем животне средине игра важну улогу у подршци преласку на обновљиве изворе енергије. Кроз образовање и информисање, људи постају свеснији својих енергетских навика и како оне утичу на планету.

Србија на путу енергетске транзиције

Енергетика је ресор који тражи дугорочна планирања и потребно је доста времена како би се видео резултат. Србија је део европске енергетске заједнице. Интегрисаним националним планом за енергетику и климу дефинисано је да обновљиви извори енергије (ОИЕ) постану главни домаћи извор електричне енергије са уделом који достиже 45% у производњи електричне енергије у 2030. години. То је могуће уз улагања у енергију сунца и ветра.

Компаније су све више окренуте зеленој транзицији. Примера ради, у нашој највећој нафтној компанији НИС-у, унапређење заштите животне средине је међу усвојеним приоритетима. НИС пројекте реализује не само са намером да они доприносе пословним резултатима, него и бољој еколошкој слици целе Србије.

У те сврхе, компанија НИС је од 2009. године уложила више од 900 милиона евра у еколошке пројекте и бизнис пројекте који индиректно позитивно утичу на заштиту животне средине. У намери да додатно диверзификује пословање и убрза енергетску транзицију, компанија НИС је у 2022. години формирала Блок „Енергетика”.

Поред тога, компанија велику пажњу посвећује и енергетској ефикасности, тако да је НИС од 2012. до 2022. године остварио укупно повећање енергетске ефикасности за 33 одсто, што такође доприноси рационалнијој употреби ресурса и заштити животне средине.

Шире посматрано, енергетска транзиција мора да буде праведна, да не трпе градови, нити региони. У наредних 10 до 15 година потребно је уложити 15 милијарди евра у енергетску инфраструктуру, најпре у обновљиве изворе енергије, дистрибутивну и преносну мрежу, реверзибилне хидроелектране.

Само кроз сарадњу и преданост можемо се надати бржем преласку на одрживе изворе енергије и смањењу негативног утицаја на животну средину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације