СВЕТСКИ ДАН ПЧЕЛА: Кошнице пуне меда на крововима Београда

ГЕНЕРАЛНА скупштина Уједињених нација је, 20. децембра 2017, усвојила предлог Савеза пчелара Републике Словеније да се 20. мај обележава као Светски дан пчела. Иницијативу коју су поднели словеначки пчелари подржала је и Србија имајући у виду сличан степен развоја и значај пчеларства у обе земље.

Фото: Д. Миловановић

Треба имати на уму да је управо пчела најзначајнији инсект „одговоран“ за опрашивање, невероватних, 85% биљака цветница. О непроцењивој улози пчела као опрашивача разноврсних биљних врста које људи користе у својој исхрани говори податак да су сваки трећи залогај хране, заправо, произвеле пчеле.

Зашто пчеле нестају?

Одговор није једноставан, а колико је ситуација озбиљна говори чињеница да је Међународна унија за заштиту природе ставила пчеле на Европску црвену листу угрожених врста којима прети истребљење.

Феномен масовног и мистериозног нестајањa пчела, који се појавио у САД 2006. године и проширио по свим развијеним земљама света, научници повезују са интензивном производњом биљних монокултура, климатским променама и употребом одређених пестицида.

Нестајање пчела у последњих десетак година допринело је томе да се све више људи у градовима бави пчеларством.

Foto: pixabay

Шта је урбано пчеларство?

Урбано пчеларство подразумева држање и одржавање кошница са пчелама на равним крововима зграда, градским парковима и двориштима у граду. За овај вид гајења пчела може се слободно рећи да је оно и прави одговор еколошки свесних грађана и друштвено одговорних компанија и институција, односно оних који су препознали значај пчеле у екосистему.

Део туристичке понуде Париза и Лондона

У многим земљама тренд узгоја пчела у урбаним срединама све је присутнији. У великим градовима Северне Америке и Европе урбано пчеларство се већ увелико развија.

Урбано пчеларство је популарно свуда, у Паризу, Њујорку, Лондону, Бечу. У свим овим градовима на крововима зграда налазе се кошнице. Ово је одличан начин да се и оним људима који живе у граду омогући да се баве пчеларством.

Пчелама су потребни градови, а кошнице, сем еколошких оаза, постају и туристичке знаменитости највећих светских градова. Тако Париз има дугу традицију пчеларења, још од 1856. године када су прве кошнице постављене у Луксембуршкој башти и када је ту отворена и прва пчеларска школа. Још од деведесетих година прошлог века, на листи урбаног пчеларства доминира Лондон чије кошнице оплемењују Бакингемску палату, Галерију модерне уметности и друге познате грађевине.

Foto: pixabay

Кошнице пуне меда усред Београда

Београд је већ неколико година изазов за радознале и креативне узгајиваче пчела и производњу меда у велеградским условима. За сада у ужем центру престонице и на Новом Београду има 50 кошница, а у будућности биће их више. На периферији и у приградским општинама такође има кошница.

Експерти за заштиту животне средине указују колико је урбано пчеларство важно у екосистему и скрећу пажњу на то да свака кошница може да допринесе неговању биодиверзитета.

Београд би могао да постане права оаза за пчеларење баш због свог положаја на две реке и с више од 40 паркова. На том подручју цветају бројне медоносне биљке. Познаваоци пчеларења истичу значај липе у исхрани и развоју пчела, као и популарност липовог меда међу љубитељима природног нектара. У главном граду током два месеца, па и дуже, цветају чак три врсте липе: сребрнолисна, крупнолисна и ситнолисна. Осим тога, у парковима и зеленим деловима престонице расту и пчелама омиљене биљке као што су софора, еводија, каталпа и многе друге медоносне врсте.

Фото: Д. Миловановић

 – Не желимо само да гајимо пчеле, већ и да подучимо грађане о томе колико су пчеле драгоцене за очување екосистема. Желимо да стварамо низ малих "епицентара" широм Београда како би људи, а поготову млади док шетају, могли да сврате до кошница и науче понешто о пчеларству. Подсећамо, две кошнице налазе на згради француске амбасаде, а на Новом Београду има их више од петнаест – кажу из Удружења пчелара.

Удружење пчелара у Београду почело је са активностима промовисања управо овог начина пчеларења, па су тако сада започели преговоре са неким амбасадама у овом граду да се на њиховим крововима поставе кошнице. 

Foto: pixabay

Развој гајења пчела у великим градовима је евидентан. Међутим, оно што брине многе који би се можда и одлучили на овакав вид пчеларства је питање да ли су и колико урбане средине повољније за узгој пчела од руралних средина.

 - Многи људи не знају, али урбана средина је много хуманија за пчеле од руралних- објашњава Станко Рајић, председник Београдског удружења пчелара.

Oн истиче да, уколико не би било пчела, за три године не би било ни живота на земљи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације