ЗАРАДА ЗА ЂАКА 35.000 ДИНАРА: Додатна подршка младима да иду на дефицитарне занате

УКОЛИКО ученик осмог разреда одлучи да упише дуални образовни профил који је дефицитаран, као на пример, бравар, заваривач, пекар, посластичар, електричар, керамичар... месечно може да заради и до 35.000 динара.

Фото: И. Маринковић

Наиме, послодавци код којих се ови ђаци "школују" дужни су да им уплате 70 одсто од минималне месечне зараде која износи 43.360 динара за петодневну радну недељу и осмочасовно радно време. Тако ђаци могу да добију накнаду у износу од око 30.000 динара, а Влада Србије донела је пре неколико дана уредбу којом је предвиђена додатна стимулација од 5.000 динара. Тако рачуница показује да би они који реше да се школују за неки од веома тражених заната, а вредни су па у фирми проведу пуно радно време, месечно у џеп могли да ставе 35.000 динара.

- Ученици који се определе да се школују по дуалном моделу образовања, а за дефицитарна занимања, имаће прилику да зараде више од других ученика који су се определили за овај вид школовања - наводе у Министарству просвете. - Сходно подацима да су, на пример, бравари, заваривачи, оператери машинске обраде резањем, пекари, посластичари, кувари, електричари, индустријски механичари, знатно боље плаћени од многих других занимања, овим видом финансијске подршке ученицима ће бити омогућен виши ниво мотивације за стицање компетенција за овај вид занимања и у већем броју ће се за њих опредељивати.

Из овог ресора наводе да је у претходним годинама, анализом уписа, утврђено да се ученици ређе опредељују за трогодишња занимања, иако су често она на тржишту рада веома тражена и боље плаћена.

Такође, нова уредба предвиђа и олакшице за привреднике који се одлуче да ђаке узму на "школовање".

- Њима је предвиђен повраћај уложених средстава, односно накнада које су исплаћивали ђацима у износу од 50 одсто - појашњава за наш лист Мирјана Ковачевић из Привредне коморе Србије. - Уколико је послодавцу потребан радник одређеног профила, он треба да стимулише ђаке који су код њега на школовању, како би их задржао, а не да они оду код другог послодавца, у иностанство или у неку другу делатност.

Наша саговорница сматра да је потребно радити на професионалној оријентацији у основним школама, односно ђацима већ од петог разреда објашљавти шта да очекују ако упишу неки одређени профил, шта ће и где радити, колико ће зарађивати, каква је перспектива...

- Тога код нас нема довољно, остављено је родитељима да они размишљају и брину о томе шта би дете требало да упише - каже Мирјана Ковачевић.

У Министарству просвете надају се да ће додатна стимулација од 5.000 динара повећати мотивацију ђака да уписују трогодишње занате, а директорка Канцеларије за дуално образовање и Национални оквир квалификација Габријела Грујић наглашава да ће и млади људи бити задовољни што ће имати већу финансијску подршку за своје опредељење да уче кроз рад.

- Биће свесни да њихово знање вреди и да одмах након формалног ошколовања могу започети своју радну каријеру - навела је Грујићева.

Уговор о додели средства закључују школа, Канцеларија за дуално образовање и Национални оквир квалификација и ученик, односно родитељ или други законски заступник.

Иначе, према подацима Министарства просвете у Србији постоји 65 дуалних образовних профила, у дуаланим програмима учествује 10.500 ученика, а у систему дуалног образовања је 150 школа и 700 компанија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације