УЧЕ КАМПАЊСКИ И САМО ЗА ОЦЕНУ: Реформа гимназија само додатно оптеретила ђаке и није дала резултате
УВОЂЕЊЕ нових предмета много је оптеретило и демотивисало ученике гимназија, због чега су приморани све више да уче кампањски и само за оцену, што никако није добро за њихово образовање, основна је замерка коју су и име својих вршњака из целе Србије изнели представници Ученичког параламента Гимназије у Чачку са помоћником Милошем Благојевићем, помоћником министра просвете за средње образовање, директором школе Иваном Ружичићем и професорима.
Фото Н. Карлић
Тема састанка је била анализа извршених промена у гимназијама која је урађена од школске 2018/2019. године увођењем два нова изборна предмета у првом и другом разреду, са по једним часом, а у трећем и четвром разреду са по два часа, затим материјални положај просветних радника и уопште положај просвете у друштву. Благојевић је најавио анализу свих реформи које су урађене у претходим годинама, а као и ону која треба да се ради у наредном периоду.
- Без обзира што су предмети добро замишљени њихова примена, која им ускраћује часове других предмета, није добра - сматрају ђаци. - Самим тим, идеја веће изборности предмета у гимназијама, претворила се у своју супротност јер је пореметила уходани гимназијски систем и ритам рада.
У својим дискусијама професори су истакли да је несхватљиво да се изучавање нових вештина уводи као нови предмет, јер се те вештине могу стећи или се већ стичу кроз постојеће предмете (пример: Логика за трећи разред гимназије и Методологија научног истраживања. Нејасно је чему предмет т.ј. програм Уметност и дизајн, поред књижевности, филозофије, музичког, ликовног).
Као посебан проблем наведена је настава страних језика, где ученици сваке године имају за једну четвртину мање часова, па за четири године имају једногодишњи фонд часова страних језика мање. Изнето је мишење да на друштвено-језичком смеру има сувише часова вежби из физике - 37, а треба највише 10, што утиче на редовну реализацију програма, чиме су ученици највише оштећени.
Посебно је указано на противречност у синтагми "обавезни изборни предмет", јер је то по себи контрадикторно и да би много боље било да су ови предмети факултативни. Изнет је и конкретан предлог да хитно треба, за почетак број ових изборних предмета смањити са два на један, да би се решили проблеми у организацији наставе ових програма код школа које раде двосменски, а на жалост, то је већина гимназија у Србији.
- Треба пронаћи бољи начин увођења пројекте наставе у наш просветни систем, а не увођењем нових предмета, на уштрб смањења часова појединих предмета за ученике -сматрају професори. - Предлог је да би много боље било да се поједине теме и области из постојећих предмета (хемија, физика, социологија, филозофија, музичко, ликовно, српски језик и књижевност) раде као пројекта настава и да ученици на то добију једну од оцена из тог предмета, него да се оптерећују новим предметима.
Препоручујемо
ДОБИЈАЈУ ДВЕ ДИПЛОМЕ: Седма генерација полазника мастер студија у Београду и Риму
13. 10. 2023. у 15:57
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)