НАЂА И МИХАЈЛО ЗНАЊЕМ ПОКОРИЛИ СТАРИ КОНТИНЕНТ: Полазници центра за таленте "Београд 2" заблистали на такмичењима

Бранка Борисављевић

04. 07. 2021. у 13:18

ОНА је најбоља из географије на Старом континенту, а у августу је чека светска олимпијада. Њен истраживачки рад из физике ја најбољи у Србији у категорији седмих разреда.

НАЂА И МИХАЈЛО ЗНАЊЕМ ПОКОРИЛИ СТАРИ КОНТИНЕНТ: Полазници центра за таленте Београд 2 заблистали на такмичењима

Фото Зоран Јовановић

Половином јула биће презентован на светском такмичењу у Индонезији. Зове се Нађа Весић, ученица је ОШ "Руђер Бошковић" у Београду. Он је први у Европи из социологије. Зове се Михајло Стојковић, матурант је Треће београдске гимназије. Обоје су полазници Регионалног центра за таленте "Београд 2". Радове су писали и презентовали на енглеском језику, а надметања која су одржана у јуну су била онлајн.

Ова изванредна наша деца, после великог успеха који су постигли, била су гости "Вечерњих новости", а у разговору са њима сазнали смо да су не само образовани и паметни, већ и изузетно скромни и одговорни. Тако је Нађа, која је златну медаљу из географије освојила у конкуренцији 140 такмичара из 14 земаља, била боља и од гимназијалаца и оборила рекорд! И то у "првом покушају", то јест првом такмичењу ове врсте у којем је учествовала. За њу географија није само учење дефиниција напамет, већ критичко размишљање и повезивање чињеница. Посебно је занима политичка географија. Што се тиче физике, тема њеног рада је била "Утицај вискозности на смањење коефицијента трења", који даје решење како да мање плаћамо рачуне.

- Такмичење из географије се састоји из практичног рада, мултимедијалног и писаног теста - објашњава нам Нађа.

- У раду сам се бавила проблемом клизишта и давањем предлога како се може санирати. Много је лакше, када су нормалне околности, па је могуће ићи на терен. Мултимедијални тест има 40 питања, на која се мора одговорити за 20 минута. Требало је много да се зна. Основа је знање из географије, али се питања односе и на актуелна геополитичка дешавања.

Нађа ништа не узима здраво за готово, све мора сама да провери и утврди. Код ње нема "бубања", већ разумевања градива. Карактерна особина јој је претерана одговорност. Планира да се такмичи и из граматике српског језика, а интересују је друштвене науке и политика. Воли да чита романе, пријају јој они где има романсе.

- Не знам шта ћу студирати, али хоћу да упишем Харвард - одлучна је Нађа.

- Организовала сам време да могу све да стигнем. Колико год није здраво да се само гледа у књигу, толико није здраво ни да се уопште ниједном не погледа. Моји прави другари су поносни на мене. Али, има и оних који су љубоморни.

За Михајла социологија је нешто најближе политици, за коју се заинтересовао прошле године, после америчких избора. Воли да истражује социолошке феномене. Тема његовог рада била је "Коцкање, клађење и играње игара на срећу међу средњошколцима и студентима у Београду". Одговоре је нашао у анкети са осам питања међу ученицима и академцима. Резултати су потврдили његове хипотезе - да се мушкарци више кладе, да то подједнако чине и средњошколци и студенти, да је најпопуларнија спортска кладионица. У Центру за таленте "Београд 2" је тек другу годину.

- Одлична ствар је што у центру не морамо да се бавимо стварима које учимо у школи, већ правом науком - сматра Михајло.

- Врло често се дешава да у школи учимо градиво које није интересантно, иако волим тај предмет. Доста зависи и од професора. Волим кад видим да је професор страствен у томе што ради, да не долази само у школи да би одрадио свој посао, да зна више, има жељу да и сам истражује и то пренесе на нас.

На Интернационалној конференција младих научника друштвених наука, која је названично првенство света, Михајлов рад био је најбољи у веома јакој конкуренцији више од 90 такмичара. Сјајни резултати које постиже на такмичењима, не значе да нема времена и за друге ствари које окупирају његову генерацију.

- За мене ово није учење, већ вид забаве, испуњава ме - каже Михајло.

- Имам времена за дружење, изласке, одлазак у бисокоп. Поред социологије и политике, занимају ме биологија и хемија. Нисам још одлучио шта ћу студирати. У иностранству постоје колеџи, где се у другој години одлучујеш шта ћеш да студираш што мислим да је добро.

РАСАДНИК МЛАДИХ НАУЧНИКА

ПОРЕД Михајла, на интернационалној Конференцији младих научника друштвених наука, злато из историје припало је Богдану Чаировићу, ученику ОШ "Дринка Павловић". На европском првенству из географије Србија је осим Нађиног злата у конкуренцији јуниора освојила још седам медаља - сребро и три бронзе у појединачној конкуренцији, као и два трећа екипна места. Сениори су понели два сребрна и бронзано одличје. Од почетка године полазници Центра за таленте "Београд два" су освојили више од 40 награда на републичким такмичењима.

Од 2012. године, када су почели да се такмиче, његови полазници су освојили више од 130 медаља.

ИМАМО НАЈБОЉУ ДЕЦУ

ПРЕМА речима Николе Срзентића, директора регионалног Центра за таленте "Београд 2", школе сваког септембра предлажу ученике од седмог разреда основне школе за процес "идентификације". Тим психолога Центра припрема тестове према узрасту, а тестирају се најмање четири врсте интелигенције. То је први степеник који треба прескочити. Од око 1.500 пријављених, остају само најбољи. Пролазност на тестовима је око 40 одсто.

- Њихове идеје су фантастичне. Они су будућност. Треба да их подржимо да остваре нешто - каже Срзентић. - Свако дете је талентовано, само треба наћи за шта. Мислим да имамо најбољу децу. Треба им само дати шансу да кажу шта хоће.

ОПКЛАДА СА СТРИЦЕМ

ПРЕ европског такмичења из географије, Нађа се кладила са стрицем Гораном Весићем, замеником градоначелника Београда. Није веровала да ће освојити златну медаљу.

- Рекла сам му, ако ја освојим злато, ти ћеш да отвориш Тик-ток налог - прича Нађа. - Тако се и догодило. Када сам чула да сам освојила златну медаљу, нисам могла да верујем. Од среће сам хтела да скочим у базен, али сам ипак одустала.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

МАТУРАНТЕ ЧЕКА 35.874 МЕСТА НА СЕДАМ УНИВЕРЗИТЕТА: Чека се одлука владе о броју буџетских студената