ЗАВЕШТАЊЕ РУСКОГ КОНЗУЛА СРБИМА: После 134 године преведена изузетна етнолошка књига посвећена српским обичајима у 19. веку

ВРЕМЕПЛОВ за део несталог и непознатог света Срба 19. века сада је доступан у облику књиге "Обичаји и песме српскога народа у Турској; У Призрену, Пећи, Морави и Дебру", чији је аутор руски дипломата и полихистор Иван С. Јастребов.

Срби из Тетова

Ово јединствено и једино сведочанство о српској култури и обичајима из јужних крајева објављено је у Санкт Петербургу 1886, а после 134 године и у Београду, као заједнички подухват "Службеног гласника", Удружења фолклориста Србије, и Косовскометохијског одбора Матице српске.

Књигу је са руског превела Весна Смиљанић Рангелов, а текст су приредили и написали поговор Валентина Питулић и Бошко Сувајџић. Јастребовљева књига из 19. века је изузетно актуелна и препуна новости, јер је Србима овај део културно-историјског памћења био ускраћен, из политичких разлога, током целог 20. века.

Неустрашиви истраживач је користећи статус руског дипломате проналазио Србе и помно бележио етнолошку грађу о њима, тамо где ниједан други страни хришћанин није могао да дође, у опасним граничним деловима умирућег Османског царства.Његово дело је двоструко значајно. Конзул Јастребов сведочи о верско-политичком притиску са циљем промене идентитета Срба и уништавања или присвајања њихове баштине, а етнолог Јастребов пажљиво и живописно документује српско културно наслеђе.

Слава - обичај који се одржао до данас

Он није дошао на Балкан као србофил, већ као службеник своје државе. Када је открио један народ у нестајању и његову изузетну баштину, почео је да се бори свим силама да је сачува од потпуног нестанка. Јастребовљев предговор књизи је својеврсно завештање проницљивог дипломате, анализа догађаја у његовом времену и предвиђање будућности.

Он описује идентитетски и културни геноцид над Србима с циљем стварања уверења да их на простору Косова, Метохије и вардарске Македоније нема, нити их је било. Јастребовљеве процене и упозорења с краја 19. века показале су се тачним у 20. столећу. Принципи уништавања и присвајања идентитета и баштине Срба које је он уочио и описао још у османској Турској, коришћени су у обе Југославије, а и данас на постјугословенском простору.

 

Књига Ивана Јастребова

Утолико је драгоценија Јастребовљева слика људи, времена, обичаја и песама Срба из јужних крајева средњовековне српске државе који су упркос свим притисцима сачували идентитет до 19. века. Потка тог шареног ћилима је крсна слава, коју руски научник уочава као обичај по ком се Срби разликују од свих осталих словенских народа. Он наглашава да српски народни календар мери време периодима омеђеним прославама светитеља заштитника народа и породице. Зато је неуморно ишао од места до места, помно посматрао и марљиво бележио обичаје и песме које су их традиционално пратиле.

- За Србина нема веће и важније заклетве од заклињања у славу, дан који слави, у свеца који се сматра заштитником његових прошлих и будућих поколења... У беседама са Србима из Турске о "слави" стално сам слушао једно те исто мишљење, које је вероватно прелазило са оца на децу, о томе како су српска племена приликом примања хришћанства бирала за свог патрона оног свеца на чији дан су се сама покрстила, по сопственој жељи и иницијативи, а не онако како се то радило код нас и Бугара... Обичај "славе" се тако укоренио у српском народу да га нису могле искоренити ни грчке владике, које су се у жару пропаганде трудиле да истог момента - након пада Пећке патријаршије - наместо славе уведу обичај да се празнује имендан. Исто то сада покушавају бугарски агенти са бугароманима. Они желе да искорене овај лепи обичај из такође политичких разлога и то чине лукавије од Грка.

 

Срби из Дебра

ЛИРИКА

Поред песама које су биле повезане са одређеним обичајима, Јастребов је записао и оне које су певане у свим приликама. Највише је лирских, каква је и ова из области Мораве (Биначке).

Јана седи с' ове стране мора.

Кујумџија с' оне стране мора.

Говорила лијепа девојка:

"Кујумџија! Тако ти заната,

Сакуј мени јунака од злата!"

Говори гу млади кујумџија:

"Не могу му очи саковати,

Што ће тебе младу погледати.

Не могу му уста саковати,

Што ће с' тобом младом говорити.

Не могу му руке саковати,

Којим' ће те младу загрлити".

Препоручујемо

Република Српска

0 1

ДА СЕ СТАРО САЧУВА ОД ЗАБОРАВА: Семберско прело у етно домаћинству у Црњелову - времеплов у прву половину 20. века (ФОТО)

26. 02. 2021. у 16:39

Србија

0 0

ЗДРАВИЦОМ „ТЕРА“ КОРОНУ: Рековчанин смишља лепе жеље уз чајеве и љуте папричице

03. 02. 2021. у 15:27

Србија

0 3

ВАЖНА ЈЕ ТРАДИЦИЈА: Буњевци у Суботици приказали обичај Великог прела

02. 02. 2021. у 01:02

Србија

0 3

РАДОСТИ ПИЈУКАЊА УОЧИ БОЖИЋА: Мала Ангелина чека "своје доба" да ужива у старом српском обичају

08. 01. 2021. у 00:09

Србија

1 6

ЈЕДАН ОД НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ ОБИЧАЈА: Погледајте како изгледа "вијање" Божића кроз Панчево (ВИДЕО)

07. 01. 2021. у 20:36

Србија

0 4

ОДРЖАНА ТРАДИЦИЈА: У Кикинди ломљена чесница у цркви Светог Козме и Дамјана

07. 01. 2021. у 15:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације