Култура

ВJЕРА МУЈОВИЋ ЗА "НОВОСТИ": Уметност мења предрасуде о нашој земљи

Драгана Матовић

15. 11. 2020. у 09:20

КАО уметник, а некада и организатор културних акција, гостовала сам и наступала у иностранству, и за наше људе у расејању, и за странце.

ВJЕРА МУЈОВИЋ ЗА НОВОСТИ: Уметност мења предрасуде о нашој земљи

Највише су ме питали за Емира Кустурицу и за Битеф. Најчешће сам поклањала "Водич кроз српски менталитет", књигу Моме Капора на енглеском језику, понекад Андрићев роман "На Дрини ћуприја", музику Светислава Божића, Павла Аксентијевића, нашу црквену...Заједничка је била забринутост за моју земљу, за ратна догађања, за страдања. Али, заједничка је била и лепота уметничког доживљаја и достигнућа, потреба за културом и лепотом.

Овако, за "Новости", глумица Вјера Мујовић објашњава зашто је изабрала тему културне дипломатије за докторску дисертацију, која се управо појавила као књига "Културна дипломатија у служби Србије". Ова монографија, према речима проф. др Дарка Танасковића, пионирски је покушај системског обједињавања практичних искустава и теоријског промишљања једне значајне компоненте целокупног наступања Србије у међународним односима.

- Неспорно је да велики српски уметници који су створили препознатљива дела, могу да допринесу побољшању имиџа Србије и да буду наши истински амбасадори - каже Вјера Мујовић. - Имамо Кустурицу, Немању Радуловића, Биковића, имали смо Исидору Жебељан... и зато је важно да направимо базу података о нашим уметницима који живе у иностранству, као и о онима који гостују у свету. Њима могу да се прикључе и страни уметници у промоцији Србије. Никита Михалков је наш чест гост, а нобеловац Петер Хандке аргументовано и моћно брани нашу земљу.

ЗАВЕШТАЊЕ ЗА БУДУЋНОСТ

- МНОГО тога је учињено у оквиру наше дипломатске мисије у Унеску, укључујући и онемогућавање преузимања нашег културног наслеђа на Косову и Метохији - каже Вјера Мујовић.

- Важна је и култура сећања и брига о војним меморијалима. У 40 земаља света Србија има 572 војна меморијала из Првог и Другог светског рата.Била сам део пројекта у Уједињеним нацијама у Њујорку "Јасеновац, право на незаборав".То је наше завештање за будућност. Композитор Исидора Жебељан, прави културни амбасадор Србије, казала је да само висока уметност, као репрезент српског идентитета, гарантује равноправност.

Наша саговорница подсећа да је педесетих година протеклог века у СФРЈ постојала свест о значају културе за имиџ земље. Тих година настали су Битеф, Фест, Бемус...

- Иако су то били фестивали у матици, имали су снажну дипломатску мисију - говори нам. - Данас је неопходно да идентификујемо приоритете, стратегије културне дипломатије, кључне актере и партнере, врсте и садржаје активности којима се боримо против негативног имиџа Србије у свету.

Где год да је гостовала, снимала, није имала непријатна искуства, а глумачки посао ју је водио на различите стране света.

- Култура и уметност говоре лепшим језиком, језиком који боље разуме и разлике, или који потире разлике - каже она. - Уметнички чин подстиче емоције, а емотивни набој се памти, утиче на несвесно у нама. Тако наша уметност, наше песме, слике, наш дух, карактер и менталитет надјачавају негативне слике о нама креиране неколико последњих деценија.

ШАНСА У ПАРИЗУ

НЕПОСРЕДНО пред тотално затварање планете, 4. марта, у препуном КИЦ у Паризу, Рада Ђуричин и Вјера Мујовић су одиграле представу "Мала црна хаљина", омаж Коко Шанел.

- Говорим француски, радила сам тамо, имам много пријатеља уметника, новинара и интелектуалаца који воле Србију. У Паризу има дневно око 1.800 културних догађања и тешко је обезбедити видљивост. Културно-информативни центар Србије има потенцијале који се могу вишеструко унапредити, пре свега кроз креативност у датим финансијским оквирима. КИЦ је лоциран на најбољем могућем месту и треба то искористити.

За промоцију наше културе у свету неопходна је и планска политика и мало више средстава.

- Није довољно само донети добру стратегију, већ је треба и спровести - каже Вјера.

- Културом и уметношћу можемо да мењамо слику о ружним и уопштеним предрасудама о нашој земљи. Галумов пише да је процес грађења имиџа спор и дуготрајан, дугорочан. Нестрпљиви треба одмах да одустану.

У књизи је и анкета са страним дипломатама о томе како побољшати имиџ Србије у свету - о чему каже:

- Једни заступају став да се треба прво фокусирати на политичку стабилност и економски просперитет, као предуслове за културну дипломатију, док други сматрају да се баш у ситуацијама кад су затворена политичка врата треба ослонити на акције културне дипломатије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

Репортаже

0 2

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

Репортаже

0 15

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00