"Људи у Србији заврше факултете, добију дипломе, а онда имате проблем да су остали неписмени": Полемика око српског језика на конференцији у Тршићу

НАУЧНО-образовни центар "Вук Караџић" у Тршићу био је, два дана, домаћин Прве интеркатедарске србистичке конференције, која је, после пола века, окупила све факултете и институције које се баве изучавањем српског језика.

Фото: В. Митрић

Конференција је - према речима професора Милоша Ковачевића са Филолошког факултета у Београду, који је заједно са проф. Александром Јовановићем и проф. др Софијом Милорадовић председавао овом изузетно важном скупу - покренула многобројне важне теме. На дневном реду било је не само питање "српског језика и књижевности у образовним школским програмима, него и језика као националног, идентитетског предмета који одређује статус писмености једне нације".

- И не само опште просечне писмености нације, него и писмености оних који формално имају "папир" да то јесу. Јер, код нас, буквално, људи заврше факултете, добију дипломе, а онда имате проблем да су остали неписмени - рекао је професор Ковачевић. - С друге стране, сведоци смо "ујдурме" око Десанке Максимовић и програма књижевности у наставним програмима средње школе, што, заправо, само показује да код Срба не постоји ни "канони", шта је могуће, а шта није, мењати у школском програму. Може ли уопште да се замисли да у наставном програму нема Десанке, Иве Андрића, других великих имена...

На скупу у Тршићу учествовали су представници свих високошколских установа на којима се изучава српски језик, од Филолошког факултета у Београду, Филозофског у Новом Саду, Филолошко-уметничког у Крагујевцу, филозофских факултета у Нишу и Косовској Митровици, Источном Сарајеву, Бањалуци, Никшићу... Присуствовали су и представници свих учитељских и педагошких факултета са наших простора где се изучава српски језик.

На конференцији је постављено и питање да ли је уопште могуће да се нико у Србији не запита како то да неко заврши енглески, немачки или шпански а да током факултета није имао нити један час српског језика! Тако долазимо до апсурда да српском народу превођењем приближава дела страних уметника, а да понајмање зна сопствени језик.

- Невероватно је да професори и наставници српског језика у основним и средњим школама од ученика траже да држе до културе српског језика, а с друге стране имате оне који предају математику, физику или историју и географију, а који нису имали часове српског језика на факултетима - примећено је на конференцији. - Може ли се, уопште, језичка култура "спроводити" само преко једног предмета, ако 30 других "раде против" те културе?

Професор др Милош Ковачевић рекао је, за "Новости", да ће се, захваљујући Научно-образовно-културном центру "Вук Караџић", овакви скупови одржавати сваке године. Значајно је, каже, кад наш председник државе каже да "оно што ће Србија увек бранити, то су српски језик, књижевност и ћирилица, јер су то национални идентитетски критеријуми нашег народа".

- Ако немамо те критеријуме, морамо се питати зашто смо ми онда исти народ - каже проф. Ковачевић. - Језик је крв и душа једног народа. Две године стоји Закон о језику и писму у фиокама државних органа и не стиже у Скупштину, онда морамо да се питамо да ли је некоме циљ да само декларативно подржава оно што су национални интереси.

Фото: В. Митрић

На скупу је констатовано да не могу одједном да се покрену све релевантне теме, али се говорило о оним најважнијим, које би, надаље, требало разрађивати првенствено преко српских медија, чија је улога у свему овоме необично важна. Констатовано је и да је зато тешко поверовати да на факултету за новинарство међу предметима нема оног најважнијег за новинаре - српског језика, јер је утицај медија на језичку културу грађана веома значајан.

Сва излагања учесници су сажели у две декларације, које су усвојили на крају рада у Вуком Тршићу, што је, по њиховим речима, "најбоља могућа адреса за разматрање оваквих питања".

БЕЗ "ВОЂЕ" И "ШПИЈУНА"

УЧЕСНИЦИ конференције коментарисали су и недавно избацивање одређених дела и писаца из програма српског језика за средње школе и констатовали да је невероватно да у њему нема места за Домановићевог "Вођу" или "Балканског шпијуна" Душана Ковачевића, врхунске сатире једнога друштва. Отуда је на овај скуп позван и представник Просветног националног савета, у чијим рукама је "судбина" образовних програма.

НАЦИОНАЛНИ ПРОСВЕТНИ САВЕТ

ПРОФ. РАДИВОЈЕ Станковић, председник Просветног националног савета, рекао је, за "Новости", да му је драго што је позван на ову конференцију:

- У питању је српски језик и књижевност, наше непроцењиво благо и желимо да чујемо све о најзначајнијем предмету о којем морамо да бринемо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације