Матерњи језик је највредније духовно добро: У Тршићу донете две декларације

УЧЕСНИЦИ Прве интеркатедарске србистичке конференције у Вуковом Тршићу, сва излагања сажели су у две декларације усвојене на крају рада: декларацију о неопходном повећању броја часова српског језика и књижевности и ону о статусу српског језика на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима. Представници србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду - једногласно су усвојили декларацију која се заснива на природи и значају наставе српског језика и књижевности у нас, свести о њеној улози у образовању као наставног предмета и наставног језика, богатству језичког и књижевног садржаја, као и месту и броју часова овог предмета у европским образовним системима.

Фото: В. Митрић

- Са пуним правом тражимо да предмет српски језик и књижевност добије у нашем образовном систему оно место које заслужује, односно да се, најпре, повећа број часова у основној и средњој школи: на најмање седам часова у млађим разредима основне школе, на шест часова у старијим разредима основне школе, на пет часова у гимназијама на свим смеровима и на три-четири часа у средњим стручним школама - истичу учесници конференције у Тршићу, објашњавајући да захтев за повећање броја часова јесте насушна потреба не само наставе српског језика и књижевности него целог образовног система.

- Колико су улога и значај матерњег језика и књижевности велики, говори и податак да није било ниједног образовног система у било ком времену у коме овај предмет није имао статус најзначајнијег предмета - каже се у тексту декларације. - Ученици једино наставом српског језика и књижевности развијају своје говорне способности, обогаћују речник, савладавају правила мисаоне писмености, напредују у процесу овладавања правилима језичке културе, што је све нужни предуслов могућности доброг савладавања садржаја других предмета.

Матерњи језик и књижевност јесу највреднија духовна добра једнога народа, чувари његовог памћења и културе, и стога је улагање у њих једнако улагању у националну безбедност и слично грађењу снажне бране пред опасности од колонијалног статуса народа, сматрају србисти и додају:

- Једино се кроз континуитет српског језика и књижевности може пратити континуитет културног развоја српскога народа - од Светога Саве до данашњих дана. Српски језик и књижевност су наша културна и духовна вертикала. Књижевност повезује све епохе развоја српске културе. Није могуће ниједан период тог развоја заобићи. Зато се у програмима и за основну и за средњу школу морају наћи представници свих књижевних епоха. И зато програми изгледају преобимни. У њима нису нити могу бити само српски аутори, него и светски, пошто се вредност једне књижевности увек одређује и компаративно.

Учесници конференције у Тршићу сматрају да због недовољног броја часова, упркос изузетним напорима учитеља, наставника и професора, настава српског језика и књижевности није у могућности да у потпуности остварује вишеструку и изузетну улогу: да изграђује темељна граматичка знања и усвајање функционалне писмености код ученика, да негује њихову љубав према читању и разумевању књижевности, да развија и снажи њихов културни и национални идентитет - богатство и разноврсност наставних садржаја у супротности су са малим бројем часова, што ауторе програма ставља пред непремостиве тешкоће, наставнике присиљава на сажимање градива, а ученике онемогућава да у потпуности стичу знања и уживају у лепоти свога језика и књижевности.

Број часова матерњег језика и књижевности у Републици Србији је знатан у поређењу са већином других предмета (пет часова недељно у млађим разредима, укључујући и пети, а четири у старијим, четири и три у гимназији), осим са математиком, са којом је готово уједначен по броју часова, кажу учесници конференције, али и нуде другачије примере:

- Међутим, недељни фонд часова приметно је мањи у поређењу са свим европским, па и многим ваневропским земљама. Други, не мање паметни од нас народи никад нису доводили у питање посебан положај свог матерњег језика и националне књижевности. Ево неколико примера: Француска има од осам до 10 часова недељно, Турска од осам до 10, Русија девет (у овој земљи матерњи језик није само општеобразовни језик првог реда, већ има натпредметни статус), Словачка девет, Аустрија и Португалија по осам... Нема ниједне европске државе која има мање од седам часова у почетним разредима, да би потом тај број варирао, у зависности од узраста ученика.

ДОСТА ЈЕЗИЧКЕ НЕКУЛТУРЕ

СРБИСТИ одавно упозоравају да је језичка култура код Срба на врло ниском нивоу, да је срозавање писаног говорног стандарда српског језика приметно на сваком кораку - посебно у писаним и говорним медијима, али, нажалост, и у образовном систему, наглашавају потписници декларације о статусу српског језика на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима.

- Не може се језичка култура и борба за чистоту српског језика сводити на наставнике и професоре српског језика - сматрају потписници декларације .

Српски језик мора да буде обавезан предмет на свим страним филологијама, српски језик мора бити обавезан предмет на свим наставничким нефилолошким студијама, као и на одређеним ненаставничким, јер се језичка некултура највише шири преко новинарског језика, тј. преко публицистичког и административнo-правног стила.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације