И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960‒2023) - Живот рано прекинут (4)
ДОК се из мрака у који смо с почетка тих несрећних деведесетих сви стрмоглављени, пробијао тек понеки пропламсај светлости и наде, током те је мрачне декаде Жарко Лаушевић проживљавао свој фатални пад, живећи оно у шта га је стрмоглавила његова лична коб, и бивајући тек на почетку сопствене голготе.
Свог личног пута искупљења, оног чија је прва стопа означена страшном спознајом, сажетом у две речи признања: "Убица сам".
Никада, до последњег дана, није Жарко покушао да ту страшну реченицу покуша да ублажи, никада ни помислио да је могуће побећи од чињенице да си убио.
Ни док се, разоткривајући слабости система, одвијала права судска драма са елементима гротеске, а он бивао - робијаш, играо шах, разговарао са сликом вољеног Фјодора крај узглавља, и писао и писао и писао... Ни онда када су се макар делови приватне, љубавне слагалице посложили а његова вољена Анита доказала да су једно другом суђени, да буду заједно и у том злу, и у добру које је једном неминовно морало доћи. Ни када је, макар по мишљењу судија, одробијао своје, а он за Анитом и децом пошао преко океана, да живи, да бивствује, изгнан из своје професије. И да открије, а потом свету разоткрије, велики свој таленат - писца.
Откако је најзад иступио изван својих унутрашњих зидина и отворио своје рукописе пред очима свог њујоршког комшије, пријатеља, редитеља Зорана Амара, постао је Жарко и Писац, Амар његов уредник, "Новости" први велики издавач - а милиони нас постали смо од тог трена гладни читаоци.
И дао нам је Жарко - Писац све, свима који су желели и умели да чују, да осете, да проживе са њим делове те трагичне, филмске животне приче. Да покушају да разумеју.
Да виде, и схвате колико је Лаушевић остао велики, он - глумац, он - уметник, он - двоструки убица, он - робијаш, он - Човек. Који не тражи милост нити помишља да је ичију заслужио, који не преклиње за опрост нити би га себи дао. Узвишен и скроман у својој патњи, тих у свом болу, бескрајно трпељив у казни коју је себи наменио, оној правој, доживотној.
Четири су се књиге, Дневника једне робије, једног живота, једне пребогате каријере, током година нанизале. Кроз њих ћемо заувек моћи да завиримо у величину Жаркове душе. У делиће тог, неправедно рано прекинутог, живота.
Дани на слободи
ТИ први дани, недеље ван затворских зидина, спушких, забелских, или оних најсуморнијих, у Централном затвору, могли би да стану у један Арсенов стих:
"Као послије болести, опет учим јести, ходати..."
Тако је писао Жарко о првим својим данима на слободи - макар оној од суда потврђеној. Слободи коју, како пише, није желео да мери, да је окива и ограничава бројевима, јер "она не би смела да има коначност, избројивост".
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)