И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960‒2023) - Живот рано прекинут (4)

Пише: Марина Мирковић

22. 11. 2023. у 07:11

ДОК се из мрака у који смо с почет­ка тих несрећних деведесетих сви стрмо­глављени, пробијао тек понеки пропламсај све­тлости и наде, током те је мрачне декаде Жарко Лаушевић проживљавао свој фатални пад, живе­ћи оно у шта га је стр­моглавила његова лична коб, и бивајући тек на почетку сопствене гол­готе.

И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960‒2023) -  Живот рано прекинут (4)

Фото В. Данилов

Свог личног пута искупљења, оног чија је прва стопа означена страшном спознајом, сажетом у две речи при­знања: "Убица сам".

Никада, до последњег дана, није Жарко поку­шао да ту страшну рече­ницу покуша да ублажи, никада ни помислио да је могуће побећи од чи­њенице да си убио.

Ни док се, разоткри­вајући слабости си­стема, одвијала права судска драма са еле­ментима гротеске, а он бивао - робијаш, играо шах, разговарао са сли­ком вољеног Фјодора крај узглавља, и писао и писао и писао... Ни онда када су се макар делови приватне, љубавне сла­галице посложили а ње­гова вољена Анита дока­зала да су једно другом суђени, да буду заједно и у том злу, и у добру ко­је је једном неминовно морало доћи. Ни када је, макар по мишљењу судија, одробијао своје, а он за Анитом и децом пошао преко океана, да живи, да бивствује, из­гнан из своје професије. И да открије, а потом свету разоткрије, вели­ки свој таленат - писца.

Откако је најзад исту­пио изван својих унутра­шњих зидина и отворио своје рукописе пред очи­ма свог њујоршког ком­шије, пријатеља, редите­ља Зорана Амара, постао је Жарко и Писац, Амар његов уредник, "Ново­сти" први велики изда­вач - а милиони нас по­стали смо од тог трена гладни читаоци.

Фото архива

И дао нам је Жарко - Писац све, свима који су желели и умели да чују, да осете, да проживе са њим делове те трагич­не, филмске животне приче. Да покушају да разумеју.

Да виде, и схвате ко­лико је Лаушевић остао велики, он - глумац, он - уметник, он - двоструки убица, он - робијаш, он - Човек. Који не тражи милост нити помишља да је ичију заслужио, који не преклиње за опрост нити би га себи дао. Узвишен и скро­ман у својој патњи, тих у свом болу, бескрајно трпељив у казни коју је себи наменио, оној пра­вој, доживотној.

Четири су се књиге, Дневника једне робије, једног живота, једне пре­богате каријере, током година нанизале. Кроз њих ћемо заувек моћи да завиримо у величину Жаркове душе. У дели­ће тог, неправедно рано прекинутог, живота.

Дани на слободи

ТИ први дани, недеље ван затворских зидина, спушких, забелских, или оних најсуморнијих, у Централном затвору, могли би да стану у један Арсенов стих:

"Као послије болести, опет учим јести, ходати..."

Тако је писао Жарко о првим својим данима на слободи - макар оној од суда потврђеној. Слободи коју, како пише, није желео да мери, да је окива и ограничава бројевима, јер "она не би смела да има коначност, избројивост".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду