СВАКИ САЈАМСКИ ДАН ПОСТАО "ШКОЛСКИ": И овогодишња смотра писане речи у знаку велике посете ученика
ИСТИЧУЋИ да је, не само његов, главни утисак са протеклог Сајма књига - свакодневно присуство великог броја деце из школа широм земље и региона, због чега је сваки сајамски дан постао "Школски дан", писац и издавач Гојко Божовић предложио је да би за ту, условно речено "нову" публику, ваљало пажљивије осмислити и организовати занимљиве и пријемчиве садржаје.
- Ако је прошлогодишња изразито велика посета ученика основних школа Сајму књига била нова појава, овогодишња посета нипошто није нова, ни неочекивана ситуација - рекао нам је Божовић, главни уредник издавачке куће "Архипелаг". - Али, то се не препознаје у организацији, ни у програмском садржају Сајма књига. Мада су то издавачи говорили и прошле године током Сајма и у години између два Сајма, у том погледу није учињено ништа. Пошто већ постоји нова публика, онда је то одлична прилика да буде препозната, да јој се обратимо на прави начин и да тако Сајам књига добије читаву једну нову димензију.
Божовић сматра да толики број ученика основних школа напросто изискује да Сајам књига обликује у свом програмском садржају нову целину која би управо одговарала очекивањима и сензибилитету тих ученика:
- Верујем да би једна посебна хала или, рецимо, половина Хале 4, која је сада током Сајма претворена у велику књижару, требало да буде велика позорница са читавим низом програма за децу и младе - од представљања књига за нове генерације читалаца, преко представљања стрипова и графичких новела, до позоришних представа по књижевним делима и пројекција документарних и играних филмова. Посебно место у свему томе требало би да имају сусрети с познатим писцима за децу и младе, као и књижевне и читалачке радионице. На тај начин ученици основних школа не би били само посетиоци Сајма књига којима се нико не обраћа и који круже по сајамским халама без јасног концепта, већ и његов саставни део, док би програм прилагођен њиховом сензибилитету од Сајма учинио још важнији и пунији доживљај за њих.
По мишљењу Божовића, Сајам књига је потребан и важан догађај, с врло великим утицајем особито у срединама у којима нема књижара и клубова читалаца.
Све популарнији писац за децу Бојан Љубеновић, који увек радо истиче да је у крилатици "Вратимо децу књизи" садржан наш не само људски већ и патриотски задатак - сматра да је предлог Божовића одличан, али да се не бисмо морали ограничавати само на седам или девет сајамских дана.
- Слажем се са предлогом, наравно, и то би требало да буде заједничка акција Министарства просвете, школа и издавача за децу, од "Пчелице" и "Мале лагуне", преко "Креативног центра" и "Одисеје" до "Вулканчића", могао би се и део неке хале предвидети само за те програме, и показали бисмо да су и држава и школе и издавачи сложни у подршци дечје књижевности - наводи Љубеновић. - Ипак, то јесте нешто на чему би требало да радимо 365 дана у години, и на друге начине, попут оног који сам већ предлагао - да Министарство културе годишње издвоји потребну суму и обавеже сваког од издавача да објави пет до десет књига домаћих аутора а репрезентативног изгледа и садржаја, који би био конкурентан таблетима и телефонима. Тако бисмо већ за неколико година добили озбиљну продукцију добрих књига за децу у библиотекама, књига које изгледају сјајно а нису лиценце већ миришу на нашу земљу.
Помоћ медија
НА САЈМУ јесу постојали дечји програми и трибине, али је потребно да буду боље медијски пропраћени и да се укључи што више деце - каже Невена Марковић, представник за медије Издавачке куће "Пчелица". - Свакако сматрамо да би то требало да организује Сајам како би привукли већи број посетилаца, јер ми издавачи имамо већ довољно трошкова закупа, опремања, транспорта и др. Али можемо подржати учешћем наших аутора, илустратора...
И награђивани дечји писац Јовица Тишма, који не крије радост због тога што је на Сајму много више деце чекало у реду на потписе Ршума и Бранка Стевановића, него Шешеља, сматра да је замисао о дечјим програмима одлична али - уз бољу организацију.
- Да, било би лепо, и богоугодно, као и све што се за децу и због деце организује - каже Тишма. - Ипак, као неко ко је баш 26. октобра, на званичан Школски дан, био гост једне сајамске трибине, закључио сам да је као и сваке године, проблем свеопшта галама. Три пута су долазили у салу "Ј. Ј. Змај" да нас замоле да искључимо наш разглас, ја сам тражио да организатор то и уради (грлат сам), али онда су они нас надгласавали.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)