КАДА бисмо све цртеже Надежде Петровић стопили у једну графичку целину и као такву је усвојили, појавило би се њено лице какво видимо на једној ратној фотографији. Оно зрачи физички и духовно, емитујући свој флуид у простор духа културе и уметности коју имамо. Чиме? Снагом, енергијом, слободом, одлучношћу и топлином, благошћу и гестовима истинске нежности. То је скала Надеждиног израза, адекватна њеној унутарњој, духовној и емотивној структури личности.

Коментари (0)