КЊИЖЕВНОСТ И МАТЕМАТИКА ПОМАЖУ НАМ ДА УПОЗНАМО СВЕТ: Владимир Јаћимовић, аутор романа "Повратак на Зејрек", о потрази за идентитетом

РАДЊА романа "Повратак на Зејрек" црногорског математичара, а сада и писца, Владимира Јаћимовића смештена је у Истанбул, у време покушаја војног пуча 2016. Са својим првим, врло атмосферичним романом, помало памуковског, меког стила, који је објавио београдски "Архипелаг", овај аутор одмах се нашао у ужем избору за "Нинову" награду.

Архипелаг

За "Вечерње новости" каже да му је основна идеја била да уплете две приче - једну о савременом човеку и другу о непознатим уметницима који су, у 13. веку, насликали фреске велике вредности у нашим црквама.

- То је било доба када је највећа уметност у Европи стварана на нашим просторима. Реч је о сплету историјских околности: крсташи су 1205. тешко похарали Цариград и град је запао у сиромаштво. Најбољи сликари су остали без посла и прихватали позиве Немањића. Почело је са Студеницом и наставило се читав век. Хтео сам да приповедам о тим непознатим уметницима, о њиховим страстима и патњама, о томе како су иза себе оставили дивне фреске, делом до данас сачуване. Зато ми је био потребан савремени човек, који ће се вратити тој причи и у фрескама тражити своју истину. У принципу, он би могао живети било где.

о Зашто онда Истанбул?

- Истанбулом сам затворио географски круг: прича почиње 1205. у Цариграду и завршава се 16. јула 2016. у Истанбулу, дакле, баш тамо одакле је и кренула. Осим тога, Истанбул је инспиративно место да се тамо заплете интрига. То је драматичан велеград, на раскрсници светова, са много скривених слојева, сташних прича и унутрашњег напона. Такође, многе тамошње људе породичне историје везују управо за ове наше крајеве. То је још једна велика прича о сеобама и усвајању нових идентитета, која се природно улива у мој роман. Измештањем приче у савремену Турску избегао сам да говорим о нашим поделама и проблемима, што би некако испрљало причу.

Архипелаг

о Како тако добро познајете тај град и прилике у Турској?

- То је само мој поглед са стране. Одавно ме занимају њихове поделе, супротстављени наративи, питање Ататурковог, али и османског наслеђа, секуларне државе, улоге ислама у друштву... Истанбул постоји скоро две хиљаде година и током читаве историје био је један од највећих градова света. То је судбина тога места, genius loci: становништво се мења, смењују се језици, вере и културе, али је тамо увек страшна гужва, то је уско грло. И тек му је Ататурк, први пут у историји, одузео статус престонице. Па се запиташ: Каква је то држава у којој је Цариград провинција?

о Откуд да се један математичар одлучи за писање романа?

- Као и многи математичари, на математику гледам као на фикцију, на причање прича које се стапају у једну велику. Већина математичара ће се сложити да је у науци најважнија машта. Када причаш причу, план и редослед излагања никако не могу бити произвољни. Мораш пажљиво испланирати одакле почињеш и према чему идеш. Поставиш сцену, заплетеш интригу, а онда је полако расплићеш. И увек останеш недоречен. Томе нас учи математика, а то је од највећег значаја за књижевност. Узмимо имагинарне бројеве, то јест корен из -1, који се означава словом i. Број i је фикција, плод маште Гауса и других математичара. Али, та фикција игра важну улогу у животу и помаже нам да схватимо свет. То је блиско суштини књижевности: измишљају се приче, ситуације и јунаци, што нам помаже да спознамо себе и свет.

Архипелаг

о Какве везе у књизи има потрага за идентитетом и коренима главног јунака са деликатном политичком ситуацијом?

- Политичка превирања у Турској 2016. су ми послужила као оквир да једног пуковника ставим у ситуацију која ће га натерати да преиспита свој живот и везе са блиским људима. То га даље наводи да се присети и једне бајке из детињства и упути се у потрагу за својим коренима. Дође тренутак у животу када та питања постану важна. Дакле, мој роман јесте прича о идентитету, при чему се појам идентитета схвата широко, у складу са оном тезом да је детињство наша једина домовина. Отуда и наслов романа, јер је Зејрек скромна махала на високом брегу изнад Златног рога, у срцу старог дела Истанбула, у којој је наш јунак одрастао. Та махала је назив добила по џамији Зејрек, која је, у ствари, древни византијски манастир Пантократор. Након што су Османлије освојиле Константинопољ, у тој џамији је служио неки мула Зејрек, па је џамија, а за њом и читав крај, добила име по њему. Сама реч "зејрек" је заборављена реч из старог турског (или можда персијског) језика и значи: проницљив, мудар. Међутим, постоји још једна интерпретација, према којој би се могла превести као "место са којег се боље види". Дакле, наша једина домовина. А неуспели пуч 2016. је само једна интензивна епизода у турској политичкој драми која стално траје. Од почетка арапског пролећа скупљала се енергија, па је 2016. то пукло, а сада се поново скупља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације