НАСЛЕЂЕ НА КОМЕ ПОЧИВА ИДЕНТИТЕТ: Тијана Чолак-Антић Поповић, директорка Етнографског музеја о чувању народне баштине (ФОТО)

Миљана Краљ

21. 03. 2023. у 15:58

БЕЗ утемељеног осећаја за сопствено порекло не можете бити патриота, а ни грађанин света, сматра Тијана Чолак-Антић Поповић, директорка Етнографског музеја, која је дошла на чело ове институције 2018, када је кућа на Студентском тргу била на "злом гласу", а колектив подељен.

НАСЛЕЂЕ НА КОМЕ ПОЧИВА ИДЕНТИТЕТ: Тијана Чолак-Антић Поповић, директорка Етнографског музеја о чувању народне баштине (ФОТО)

Фото Етнографски музеј

Зато јој је први задатак био, како каже, да колеге уједини, како би заједнички наставили да чувају наслеђе на коме почива наш идентитет.

- Живот не почиње од нас - каже у разговору, за "Вечерње новости", директорка Етнографског музеја. - Не разликујемо се много од оних који су живели раније. Другачија нам је одећа и средства за комуникацију, остало је исто. Поруке од две речи, које сада телефонима шаљемо, не разликују су много од довикивања те две речи, с брда на брдо, наших предака. Исте су нам ствари важне. Чак се и у исхрани враћамо ономе што су они јели.

Када су прошле године обележавали 120 година откако је Сима Тројановић Етнографску збирку издвојио из Народног музеја, снимљени су и краћи филмови у којима су кустоси представљали колекције. А етнографско културно наслеђе нашег народа, како објашњава саговорница, систематизовано је и распоређено у 33 збиркe, подељене на тематске области: култура одевања и накит, култура становања, култура привређивања, култура социјалне организације и култура духовног живота.

Од 51.716 предмета колико ризничи музеј, на сталној поставци "Народна култура Срба у 19. и 20. веку" налазе се 1.593 експоната. Још од 2019, са проф. др Томиславом Шолом, започели су трагање за најбољим дугорочним решењем за ту репрезентативну изложбу, како би је концепцијски унапредили, максимално искористили потенцијале зграде, али је и учинили видљивијом кроз дигитализацију и коришћење нових технологија.

Црниловићево благо

МАНАКОВА кућа је споменик културе, и као таква и сама експонат. Дата нам је на старање, са нечим вредним, збирком сликара и истраживача Христифора Црниловића, који је скупљао народне ношње, накит, архивску грађу... Она садржи 2.621 предмет, 674 књига, 1.942 фотографска негатива, 235 свезака његове рукописне грађе. Укупно, око 5.500 музеалија. Црниловићева жеља била је да то припадне Граду Београду, који је то дао на старање Етнографском музеју - каже саговорница.

- Увек се трудимо да уз предмет представимо и причу, јер музеји данас не могу да само прикупљају експонате, већ се они смештају у шири контекст - објашњава Тијана Чолак-Антић Поповић. - Када је основан музеј, била је идеја да се прикупи културно наслеђе са целокупног етничког простора Срба. Тако су Тројановић и Никола Зега ишли од Словеније, Беле Крајине, Херцеговине, преко Славоније, до онога што се звало Јужна Србија, и прикупљали народне умотворине. Према критеријумима из 19. века то су били предмети створени људском руком. Вук је прикупљао усмене умотворине, а први етнолози - ношње и текстилни материјал.

Пред Етнографским су данас другачији изазови, наставља директорка, јер му је превасходна улога да савременицима објасни живот у прошлости:

- Отвара се питање и да ли су, та прошлост, и педесете, или осамдесете године прошлог века? Постоје и урбана етнологија и антропологија. Направили смо изложбу "Пластичне деведесете године", која је прва изашла из традиционалних оквира. Има још кустоса који сматрају да би требало прикупљати само оно што је старинско, али и оних за које је задатак музеја да се бави кутуром града и савременог доба. И савременог села.

У том смислу искорак ће бити предстојећа изложба, "Поглед иза чипкане завесе", у сарадањи са Домом Јеврема Грујића, на којој ће бити приказан грађански живот, од 1850. У мају из Италије стиже ексклузивна модна изложба, чији је кустос Стефано Доминела. Јун је резервисан за типичну етнографску поставку "Боје и текстил", док ће Дан музеја, 20. септембар, обележити још једном студијском поставком из својих збирки - "Страх од смрти".

При овом музеју ради и Центар за нематеријалну културну баштину, на чијем челу је Данијела Филиповић, захваљујући коме су на листу Унеска уписани слава, певање уз гусле, коло, злакуско лончарство и сви обичаји везани за прављење шљивовице.

- Назив под којим је уписана шљивовица је јако дугачак, јер мора да одговара пропозицијама Унеска, по којима то не може да буде сама ракија, већ обичаји и веровања везани за њену припрему - објашњава саговорница. - Следећа номинација ради се за наивно сликарство из Ковачице, а онда и за пиротски ћилим. До 2017. државе су могле да пријаве по неколико кандидата сваке године, али отада је могуће изнети само по једну номинацију, и то сваке друге године. Када се поредмо са другима, нисмо уписали баш много елемената, али оно што јесмо је заиста наше, идентитетско.

Од Марока до Азербејџана

ПОРЕД гостовања у Словенији, изложба "Два лица: Колекција пиротских ћилима Етнографског музеја", чији је аутор Марина Цветковић, прошле године приказана је и у Националном музеју ткања и тепиха Дар Си Саид у Маракешу, у Мароку, а поставка

Dress to impress, др Татјане Микулић, у Националном музеју тепиха у Бакуу, у Азербејџану.

- И у Мароко и у Азербејџан понели смо материјал који становници тих земаља могу да препознају као нешто препознатљиво, и тако Србију представимо као блиску земљу - прича саговорница. - У Мароку су нам говорили да готово не постоји разлика измђу њихових и српских ћилима из нашег музеја. Изложба која је ишла у Баку, била је припремљена баш за Азербејџан, па смо изабрали прслуке, гуњеве, јелеке који имају вез сличан њиховим народним ношњама.

Oд 2018. под окриљем музеја спроводи се и вишегодишње групно теренско истраживање "Народна знања и веровања", на територији Неготина, Кладова и Текије, усмерено на поље народне медицине и ветерине, са темама као што су лечење биљем и минералима, превентива и одржавање здравља, хигијене и лепоте, улога магијске праксе у народном лечењу.... Поносни су и на конзерваторе, који су најбољи у Србији када је реч о текстилу. Велику важност придају радионицама за децу, о чему дирекорка каже:

- Значајно нам је да им укажемо на мудрост предака, на оно шта су знали наши стари, да се кућа у планинским крајевима зида на сунчаној страни, где нема ветра ни змај да полети, као и на то на којој падини се сади шљивик, а где поврће у башти...

Радионице веза, ткања, керамике за одрасле, организују у Манаковој кући, после чијег реновирања су радови требали да отпочну и у згради на Студентском тргу. Али, онда се догодила пандемија:

- Нека средства већ су била опредељена за грађевинске радове, па смо мало, по мало почнели да сређујемо музеј. Заменили смо осветљење у малој изложбеној сали, и оно је сада музејско, штедљиво и не штети предметима. Потом смо учврстили фасаду, која се није реновирала откако је зграда зидана, 1934, па се осипала и крунила толико да смо свакодневно чистили песак са балкона. Средили смо и мермерне плоче на доњем делу фасаде, које су биле различитог квалитета, климаве и право је чудо да нису пале. На крају смо чистили и месингана слова на натпису Етнографски музеј, тако да некада пре подне, када сунце пада под одређеним углом, изгледају као да су од злата.

Од тог релативно малог новца, поставили су и соларне панеле на крову:

- Прва смо институција културе која је то урадила, користећи искључиво средства Министарства културе, без међународних или других донација. Захваљујући панелима штедимо око 30 одсто електричне енергије. Музеј има 7.000 квадрата и велики је потрошач, посебно стална поставка и конзерваторске радионице. На телефонима и рачунарима имамо апликацију преко које у сваком тренутку пратимо уштеду, која постоји и по облачном времену. Јер, солари не раде само када је сунчано. Њихова вредност од 5.845.229 динара исплатиће се за три године - закључује директорка Етнографског музеја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду