СЛАВНА ГЛУМИЦА БАРБАРА СУКОВА ЗА "НОВОСТИ": Слику са Батом још чувам у свом дому

ВЕЛИКА звезда немачке и светске кинематографија Барбара Сукова стигла је јуче у Београд како би на 51. Фесту представила филм "Далиленд" у коме игра Галу, жену чувеног Салвадора Далија, а потом синоћ, уз аплаузе одушевљене публике у "МТС дворани", примила награду "Београдски победник" за допринос светском филму.

Фото: Имдб

А, допринос Барбаре Сукове светској кинематографији је огроман. На филмску сцену пробила се као муза једног од највећих редитеља Рајнера Вернера Фасбиндера, улоге у његовој култној серији "Берлин Александерплац" и филму "Лола" биле су њене прве водеће роле за које је добила прве награде и салве похвала. Уследила је вишедеценијска сарадња са Маргаретом фон Троте, а улоге у њеним остварењима "Оловна времена" (1981) и "Роза Луксембург" (1986) донеле су јој одличја за најбољу глумицу Венецијанског, односно, Канског филмског фестивала. Сарађивала је са великим редитељима, попут Ларса фон Трира, Дејвида Кроненберга, Агњешке Холанд, Фолкера Шлендорфа, Мајкла Ћимина...

У разговору за "Новости" открила нам је да једна наша филмска легенда има посебно место у њеним сећањима и њеном дому!

- У мојој кући на зиду стоји фотографија на којој смо Бата Живојиновић и ја на мотору - казала нам је Сукова, која је са Живојиновићем 1987. играла у немачком филму Die Verliebten ("Дани за памћење"). - То је велика фотографија коју ми је давно поклонио један наш заједнички пријатељ и која од тада виси на мом зиду.

Барбара Сукова / Фото Драган Миловановић

Сумирајући своју богату каријеру, Сукова је оценила да је имала срећу да ради са редитељима који су јој давали много слободе.

- Никада нисам радила са неким ко би ми наређивао "уради ово или оно". Добри редитељи лако и брзо препознају озбиљне глумце тако да нису оптерећени својим послом, својом сујетом, већ ти дају шансу да се искажеш, то је дефиниција сарадње. Али, коначно, на филму редитељ је главна личност, он је онај с визијом, зато се трудим да разумем визију редитеља са којима радим.

А на наше питање да ли има неке разлике у приступу рада женских и мушких аутора, попут Фасбиндера с једне и Маргарете фон Трот с друге стране, искрено одговара:

- За мене је главно питање да ли имаш талента или немаш. Радила сам са много различитих људи, али ми се чини да Маргарета и неке друге редитељке са којима сам снимала имају мањи его од својих мушких колега. Немају ту потребу да доказују да су главне, али то је можда само моје искуство. Сада радим са Анђелином Макарони која ме доста подсећа на Маргарету, веома је фокусирана на посао, не говори ружне речи екипи, љубазна је, ствара добру атмосферу за рад, а то је оно што ми прија.

Сукова признаје да има "лоше памћење" и да заборави све чим се филм или серија заврши, али...

- Не сећам се садржаја нити текста, чак и ако је реч о представи коју сам одиграла 70 пута, али ако ме питате како је нека моја јунакиња, Хана Арент, Роза Луксембург или нека друга ходала, њено држање, тога се јако добро сећам.

А како памти рад са Фасбиндером?

- Снимања са Фасбиндером су била нешто посебно, јер је радио оно што ниједан други редитељ са којим сам радила није: дозвољавао је само једно снимање сцене и то је било то! Дао би вам само једну шансу. Зато су сви били невероватно фокусирани. Сећам се да смо једном у серији "Берлин Александерплац" Хана Шигула и ја имали сцену у колима. Ту је била камера, али је Фасбиндер био напољу. Кад смо завршиле питао нас је како је било, рекле смо да је било добро, а онда је казао да ли хоћемо да снимимо још једном. Пристале смо, наравно, а потом је од нас тражио да изаберемо која ће од те две сцене ући у филм - присетила се Барбара.

Говорила нам је и о сарадњи са Семом Шепардом, Џеремијем Ајронсом и другим колегама и појаснила да је с појединим партнерима, стицајем околности, због улога, постајала ближа.

- На пример, Џереми и ја смо се срели на вечери ноћ пре почетка снимања филма у коме је требало да играмо дугогодишњи брачни пар. Разговарали смо о нашим животима, браковима, породици, ствари о којим нормално не разговараш са људима које тек упознаш, али глумци, некада због улоге морају иду "право у главу". Некад стојиш полугола испред колеге коме се представљаш: "Здраво, ја сам Барбара..."

У каријери је често играла снажне и жене испред свог времена, попут Розе Луксембург, Хане Арент, Хилдегард Бингенске, па и Далијеве Гале, јер, каже, воли историјске улоге иако су мало застрашујуће.

- Када играте стварне особе морате да будете на висини задатка, али имате изворе: писма, сведочанства, фотографије, што је одлична полазна тачка. За оне друге улоге, морате све то да извучете из себе. Када глумите историјске личности онда морате ту особу да пронађете у себи, јер на крају тај лик на филму ћете бити ви. Гала је, рецимо, била омражена, неки биографи су је отворено презирали, слично је било и са Розом Луксембург, али тада покушавам да пронађем нека друга мишљења, да ту особу учиним хуманијом, чак и кад је, у случају Гале, представљена као "кучка". Јер, ма како неко споља изгледао, она прича изнутра је другачија - истакла је Сукова.

А ко су данашње хероине, снажне жене?

- Предност жене данас је што она може да буде независна и снажна на више начина, било да се с успехом бави неким послом, да је генерални директор или да одлучи да буде кући, са децом. Када сам ја била млада, наша генерација је покушавала да форсира неки нови феминизам, бориле смо се против сексуализације жена, одбијале да се шминкамо. Данас видим тип-топ младе жене скоцкане, на високим потпетицама док иду на посао. Можда је управо то предност данашњих јаких жена, да буду што год желе. То, углавном, важи за западни свет, не и за неке друге делове планете.

За разлику од многих њених колегиница које се жале на "ејџизам", односно, презир према старости, Сукова се не слаже с тим.

- Мислим да последњих година, посебно на телевизији, има много улога за старије жене. Можда пре 15, 20 година није било тако, посебно у Холивуду, када си остајао без улога већ после четрдесете, али данас има много одличних и изазовних рола које су у складу са нашим годинама - каже нам глумица.

Тужна је, додаје, јер се данас филмови праве на потпуно другачији начин него некада, за кратко време и са малим буџетима, за разлику од серија, па и оне коју тренутно снима, а која има буџет од 40 милиона долара.

- Некада помислим колико се дивних малих филмова може снимити за тај новац. И пандемија је допринела да људи остају у својим домовима и бинџују серије. Толико смо удаљени, ево, сад сам долетела из Франкфурта и на аеродрому сви седе сами са телефонима, чак и у ресторану. Биоскоп је остао једино место где можемо заједно да се смејемо и плачемо, зато је важно да наставимо да правимо филмове. Волим да радим са младим редитељима који, иако тешко проналазе новац за своје филмове, имају страст према послу - поручила је на крају Сукова.

ТРАГАМ ЗА БИЉАНОМ И ЗОРИЦОМ

МАДА је први пут на Фесту, Сукова није први пут у Београду. Боравила је овде са родитељима 1963, као тинејџерка. Том приликом посетила је и Охрид и тамо упознала две девојчице, Зорицу и Биљану. Те године је у школи прикупљала помоћ за настрадале у земљотресу у Скопљу, а њих две су јој, у знак захвалности, послале послужавник са шољицама за кафу, па је Сукова, преко новинара, упутила молбу да је, ако је могуће, повежу са њима.

Барбара Сукова / Фото Драган Миловановић

- Чувала сам га и свуда носила са собом. Њих две су сада као ја, у средњим седамдесетим. Волела бих да их поново видим! Пошто нисам на друштвеним мрежама, можда бисте могли да ми помогнете да их пронађем - замолила је Барбара и показала фотографију девојчица из тог времена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације