Чудни котао Зорана Гребенаровића: Отворена изложба одабраних 11 дела уметника, у Галерији ДАР МАР у Београду

Синоћ је у Београду, у Галерији ДАР МАР, Краља Петра 44, отворена мини ретроспективна изложба нашег признатог уметника Зорана Гребенаровића (Лесковац, 1952 – Београд, 2019.). Посетиоци галерије ће у наредном периоду имати прилику да погледају једанаест пажљиво одабраних дела из колекције Вуцуревиц – слика и објеката, а своје виђење изложбе, критику и концепт избора дела, дао је наш чувени ликовни критичар Јеша Денегри.

Фото: Промо

Зоран Гребенаровић завршио је Факултет ликовних уметности у Београду 1981. године, да би се већ следеће године обрео у Њујорку, где је био један од стваралаца специфичне и непоновљиве атмосфере Ист Вилиџа која га је доста обележила као уметника. За тај период свог живота, а и сам Њујорк, уметник је једном приликом рекао како је у питању “једна потпуно жива уметност, атрактивна, те сам и ја ушао у тај котао где се кувала та чудна чорба”. По речима Јеше Денегрија та „чудна чорба“ била је, између осталог и у његовом случају, нека врста биране теме за избор неусаглашених мешавина и уметности, конкретно попут реконструкције призора према Рафаеловој Атинској школи. Наиме, током три месеца 1986, заједно са двоје њујоршких уметника – Лилиана Лубоја (Лилиана Лубоyа) и Барнаби Ру (Барнабy Рухе) – ради на слици великог формата (9 цм x 14 м) по чувеном мотиву Рафаелове Атинске школе. Уместо историјских личности из Рафаелове верзије, ова три уметника уводе своје њујоршке савременике, међу којима је и познати позоришни редитељ Боб Вилсон.

У том “котлу” Њујорку, остаје до 1986. године, са једним прекидом боравка, како би приредио самосталну изложбу у Галерији Дома омладине 1983. Од осталих самосталних изложби, Гребенаровић бележи: Цоллегиум артистицум, Сарајево 1984, Галерија Еqурна, Љубљана 1988, Салон Музеја савремене уметности, Београд 1989, а учествује и на првим и другим Југословенским документима у Сарајеву 1987. и 1989. године.

Фото: Промо

По повратку у Србију, Гребенаровић по сопственој тврдњи „улази у поље византијске уметности која за мене постаје потпуно и ново откровење“. Био је један од стваралаца нове тенденције уметности осамдесетих на српској и тадашњој југословенској уметничкој сцени, под називом „нове геометрије“ (за разлику од фигуративне „нове слике“ почетком исте деценије).

О свом стваралаштву је рекао „Оно што је карактеристично у мојим делима припада историјском сећању које је актуелизовано много векова раније, а сада се иновира. Увек је исто питање: време, простор, светлост. Тако је све почело, не сумњам да ће се тако завршити, уколико краја има. Моје слике су рефлексије феномена који сви живимо, али понекад не обраћамо пажњу на њих. У тихој реминисценцији догађаји постају више од сећања и постају визије. О мојим сликама можда је боље да говори неко ко има сличне мисли.“

Зпран Гребенаровић преминуо је 26. априла у Београду у 66. години, остављајући иза себе неизбрисив траг на савременој ликовној сцени.

Галерија ДАР МАР своја врата отворила је 2002. године, када је основана као приватна галерија, са циљем да промовише и афирмише визуелно стваралаштво. У овој галерији присутан је спонтан и независтан приступ када је реч о селекцији аутора које представља и заступа, што је свакако редак случај када је у питању данашња промоција уметничких дела. Иако је просторни и идејни концепт галерије измењен 2014. године, ДАР МАР и даље краси и издваја атмосфера која се базира на размени енергија посматрача и уметничких дела, заједничким креативним напорима и вери у мотивациону снагу уметности.

У самом срцу Дорћола, од 22.11. и наредне три недеље, посетиоци могу погледати Гребенаровићева дела, и то у периоду од уторска до петка од 11 до 19х, као и суботом од 11-15х.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације