Култура

ХРВАТСКИ ШОВИНИЗАМ УГУШИО СРПСКИ МУЗЕЈ: Историчар уметности Андреј Вујновић написао својеврсну споменицу несталој институцији нашег народа

Миљана Краљ

06. 11. 2022. у 11:33

МУЗЕЈ Срба у Хрватској појавио се нагло на мапи музеја 1946. године. Нагло је и сагорео. Са звезданих висина његов је суноврат почео непуних пет година од оснивања.

Коментари (3)

Milan Lekić

06.11.2022. 12:23

( 1 ) ( 0 )Одговори

Андреј Вујновић је зналачки ставио тачку на једно веома важно питање из историје српске културе! У горњем, одличном тексту, у последњем пасусу направљен је мали пропуст, па га треба исправити и мало допунити до потпуне истине. Према српским летописима и дубровачким аналима, Богородичину цркву на Мљету саградиили су отац и стриц Стефана Немање, Тихомир/Деса и Чедомир. Тихомир је обновио и манастир са црквама Светих Петра и Павла у Поповом пољу близу Требиња, где је и сахрањен поред свог деде, а Немањиног прадеде, Радослава. Хумски кнез Растко (Радослав) управљао је том српском провинцијом из Стона, (старе захумљанске престонице) и Черна (данас, Горње Бротњо), недалеко од Међугорја.

( 1 ) ( 0 )Одговори
Milan Lekić

06.11.2022. 14:18

( 1 ) ( 0 )Одговори

@Milan Lekić - Што се тиче најстарије познате српске жупе - Срб (Сервос), смештене између врела Уне и Зрмање, на крајњем северу задарске жупаније, она носи то име од почетка 7. века, када су ту као организована војска на позив византијског цара Ираклија стигли Лужички Срби. Век касније, пише хроничар Франачких анала Ајнхард, у време побуне панонског кнеза Љутовида, овај преко Сиска бежи "Србима који, сматра се, држе велики део Далмације". У царској франачкој хроници ни на једном месту не спомињу се Хрвати: ни у Далмацији, а ни у Славонији. Трагикомично је да је посттридентским инжењерингом тзв. средњовековна хрватска држава "народних владара" смештена управо ту, у задарској стратегији. Задар, је тадашње седиште војног и административног управника византијске теме Далмације. Већ у првој половини 9. века Лав VI, отац К. Порфирогенита, ту тему назива Србијом и наводи листу учесника црквеног сабора где се налазе и имена "епископа Сервије..." (грчких попова Сплитске архиепископије цариградске патријаршије), који су највероватније били носиоци чина званичног покрштавања Срба-Далмата кнеза Мутимира, према плану цариградског патријарха Фотија, 867. године.

( 1 ) ( 0 )Одговори
Сви коментари
Тагови

Најновије из рубрике

ОД СРБИЈЕ ДО АМЕРИКЕ: У ТОКУ СНИМАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА И СЕРИЈАЛА „СВЕТИ САВА“
Култура

0 0

ОД СРБИЈЕ ДО АМЕРИКЕ: У ТОКУ СНИМАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА И СЕРИЈАЛА „СВЕТИ САВА“

Продукција Оптимистик филм у копродукцији са ТS Media, уз Благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и у сарадњи са Братством Манастира Хиландар, започела је пројекат за дугометражни документарни филм и серијал „Свети Сава“.

27. 01. 2026. у 12:30

Политика
Тенис
Фудбал