ПОГЛЕД ИСКОСА: Јубилеј Галерије Дар-Мар
КАДА је Никола Стојчевић формирао Галерију Хексалаб упитао ме је шта је потребно за успех једне галерије.
Александар Цветковић, "Сазвежђа"
Одговорио сам му кратко: трајање. Одиста, сведоци смо да се од прве приватне галерије Виде Гостушки уздигло и преко ноћи угасило на десетине приватних београдских галерија, као и оних у унутрашњости, ма колико успешно радиле. Већина су трговачке испоставе које повремено организују самосталне, ређе групне изложбе. Галерија Дар-Мар у том смислу успела је не само да се одржи тачно две деценије већ и да строго профилише свој излагачки програм, какав немају ни државне галерије попут УЛУС-а и УЛУПУДС-а, тј. управо зато што о програму Дар-Мара не одлучују савети и комисије. Реч је о вероватно просторно најмањој галерији у Београду, али високих зидова, у којој се излажу и већи формати. Дар-Мар не само да води крајње успешну излагачку политику већ сваку изложбу прати квалитетан каталог у боји А4 формата, са добрим фотографијама, дизајном и штампом.
Понекад су ти каталози обимни по броју страна, прелазе у публикације, а иза целог несумњивог успеха те галерије смештене у центру Београда, у улици краља Петра, стоји само један човек, њен власник - Младен Мараш. Тај одмерени и елегантни господин је и сјајни пословни човек који непогрешиво уме да открије и подржи нове уметнике, али и да унапреди опусе старијих. Вођен је искључиво идејом о чистој ликовности, о Њеном величанству слици као и даље кључном виду уметности, упркос свим експериментима.
Тако у његовој галерији нема дела из домена нове уметничке праксе, видеа, перформанса, фотографије и инсталације која је окупирала скоро све друге изложбене просторе, што не значи да у галерији није присутно авангардно, напредно сликарство. Понекад су ту и скулптуре (Дејан Прендић и Тамара Ракић), али никада графике и цртежи. У елитистичком Дар-Мару углавном излажу наши највећи (пост)модерни сликари, од којих су поједини академици (Душан Оташевић) или професори (Живко Ђак, Љубодраг Јанковић Јале и Милан Сташевић). Распон ликовности је од умерене, суздржане фантастике (Владимир Дуњић, Дамјан Ђаков, Јале, Драган Аздејковић, Небојша Бежанић, Андреј Конопек и Горан Митровић), магичног реализма (Саша Марјановић, Зоран Настић и Милан Милетић), хиперреализма (Братислав Радовановић) до чисте апстракције (Александар Цветковић, Јосиф Видојковић, Никола Жигон, Гордана Мирков и Предраг Попара) и новог српског сликарства под утицајем авангардних струјања (Срђан Ђиле Марковић и Михаел Милуновић). Неки од излагача више нису живи (Прендић, Ђаков, Јале), док су други сасвим млади и на почетку (Конопек). Дар-Мар има и своје фаворите, па је Цветковићу приређено шест изложби, а Дуњићу и Милетићу по две. Тежиште је на квалитетним сликама и објектима, од камерног до већег формата, на самосталним изложбама, мада су биле и групне ("Пољубац је сусрет највећи на свету" и "Дар-Мар у Прогресу").
БОНУС ВИДЕО: КНЕЗ МИЛОШ ЈЕ ОДАВДЕ ОБЈАВИО СЛОБОДУ: У порти Саборне цркве цуло се вековима забрањено звоно
Препоручујемо
ТРИБИНА НА САЈМУ ПОСВЕЋЕНА ЗАШТИТИ ПИСМА: Нек ћирилица буде оно по чему се препознајемо
25. 10. 2022. у 14:14
ТРАМП ДОНЕО ОДЛУКУ: Повлачи амбасадоре и дипломате из окружења Србије
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Доналда Трампа повлачи скоро 30 каријерних дипломата са амбасадорских и других високих позиција у дипломатским представништвима САД у свету.
22. 12. 2025. у 10:32
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
ХРВАТИ ПОСЛАЛИ ЈАСНУ ПОРУКУ: "Држава нам је на погрешном путу!"
ВЕЋИНА грађана Хрватске сматра да земља иде у погрешном смеру, а највише примедби имају на корупцију, инфлацију, ниске плате, мале пензије и сиромаштво, показало је децембарско истраживање Кробарометра, објављено у Дневнику хрватске Нове ТВ.
26. 12. 2025. у 12:34
Коментари (0)