ПОГЛЕД ИСКОСА: Јубилеј Галерије Дар-Мар

Дејан Ђорић

25. 10. 2022. у 14:23

КАДА је Никола Стојчевић формирао Галерију Хексалаб упитао ме је шта је потребно за успех једне галерије.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Јубилеј Галерије Дар-Мар

Александар Цветковић, "Сазвежђа"

Одговорио сам му кратко: трајање. Одиста, сведоци смо да се од прве приватне галерије Виде Гостушки уздигло и преко ноћи угасило на десетине приватних београдских галерија, као и оних у унутрашњости, ма колико успешно радиле. Већина су трговачке испоставе које повремено организују самосталне, ређе групне изложбе. Галерија Дар-Мар у том смислу успела је не само да се одржи тачно две деценије већ и да строго профилише свој излагачки програм, какав немају ни државне галерије попут УЛУС-а и УЛУПУДС-а, тј. управо зато што о програму Дар-Мара не одлучују савети и комисије. Реч је о вероватно просторно најмањој галерији у Београду, али високих зидова, у којој се излажу и већи формати. Дар-Мар не само да води крајње успешну излагачку политику већ сваку изложбу прати квалитетан каталог у боји А4 формата, са добрим фотографијама, дизајном и штампом.

Понекад су ти каталози обимни по броју страна, прелазе у публикације, а иза целог несумњивог успеха те галерије смештене у центру Београда, у улици краља Петра, стоји само један човек, њен власник - Младен Мараш. Тај одмерени и елегантни господин је и сјајни пословни човек који непогрешиво уме да открије и подржи нове уметнике, али и да унапреди опусе старијих. Вођен је искључиво идејом о чистој ликовности, о Њеном величанству слици као и даље кључном виду уметности, упркос свим експериментима.

Тако у његовој галерији нема дела из домена нове уметничке праксе, видеа, перформанса, фотографије и инсталације која је окупирала скоро све друге изложбене просторе, што не значи да у галерији није присутно авангардно, напредно сликарство. Понекад су ту и скулптуре (Дејан Прендић и Тамара Ракић), али никада графике и цртежи. У елитистичком Дар-Мару углавном излажу наши највећи (пост)модерни сликари, од којих су поједини академици (Душан Оташевић) или професори (Живко Ђак, Љубодраг Јанковић Јале и Милан Сташевић). Распон ликовности је од умерене, суздржане фантастике (Владимир Дуњић, Дамјан Ђаков, Јале, Драган Аздејковић, Небојша Бежанић, Андреј Конопек и Горан Митровић), магичног реализма (Саша Марјановић, Зоран Настић и Милан Милетић), хиперреализма (Братислав Радовановић) до чисте апстракције (Александар Цветковић, Јосиф Видојковић, Никола Жигон, Гордана Мирков и Предраг Попара) и новог српског сликарства под утицајем авангардних струјања (Срђан Ђиле Марковић и Михаел Милуновић). Неки од излагача више нису живи (Прендић, Ђаков, Јале), док су други сасвим млади и на почетку (Конопек). Дар-Мар има и своје фаворите, па је Цветковићу приређено шест изложби, а Дуњићу и Милетићу по две. Тежиште је на квалитетним сликама и објектима, од камерног до већег формата, на самосталним изложбама, мада су биле и групне ("Пољубац је сусрет највећи на свету" и "Дар-Мар у Прогресу").

БОНУС ВИДЕО: КНЕЗ МИЛОШ ЈЕ ОДАВДЕ ОБЈАВИО СЛОБОДУ: У порти Саборне цркве цуло се вековима забрањено звоно

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА: Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

"ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА": Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је данас као срамно то што је Парламентарна скупштина Савета Европе дала зелено светло да тзв. Косово буде примљено у пуноправно чланство Савета Европе.

05. 05. 2024. у 23:50

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)