Један од најбољих и најкомплекснијих антиратних филмова о конфликтима на Балкану, "Пре кише" (1994) Милча Манчевског, доноси универзалну катарзу после чега нема телесне напетости која подстиче нове сукобе. Када Раде Шербеџија узвикне: "Пукај бе, братучед, пукај", тиме у потресну трагичку жижу доводи етички налог за примањем последњег метка који би могао да прекине зачарани ланац освете. За разлику од филма македонског режисера, Quo vadis, Aida? (2020) не само да није антиратни, већ је иманентно увијено а контекстуално отворено пропагандно остварење чији "ангажман" исходи у потпиривању жеље за наставком крвног кола.

Коментари (0)