НА ИЗВОРУ ДАВНЕ ПРОШЛОСТИ СРБА: Византолог Предраг Коматина о Константину Порфирогениту
НАЈСТАРИЈУ познату историју Срба ромејски цар Константин Порфирогенит записао је у делу "О управљању империјом" по казивању српског кнеза Часлава или неког њему блиског сарадника и сродника, открива др Предраг Коматина из Византолошког института САНУ.
Срби и Хрвати код Порфирогенита, Фото Викопедија
У књизи "Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена", у издању Византолошког института, он пажљиво тумачи смисао Порфирогенитових сложених текстова на старогрчком, са статусом државне тајне, намењених само најужем царском окружењу, а истовремено открива и личност необичног цара-научника, без чијег познавања не може да се разуме ни његова повест о Србима.
- Порфирогенит у ствари описује стање српских земаља какво је било у његово време, када наводи кнежевине Србију, Дукљу, Конавле, Захумље, Травунију, за које ми не можемо да тврдимо да су постојале 300 година раније. Оне су се издвојиле из општег српског корпуса постепено, што можемо да закључимо на основу података о Травуњанима који су до средине 9. века били јединствени део интегралног српског корпуса, а онда су издвојени као посебна кнежевина - указује др Коматина.
Фото Викопедија
Историчар наглашава да је Порфирогенитово дело непроцењив извор података о давној прошлости Срба, али и да се мора проучавати критички.
- Порфирогенит је био историчар по мерилима 10. века и не може се очекивати да је користио данашњу критичку методологију. Пре њега у царству је дошло до опадања културе у периоду од око 150 година када Ромеји нису писали ни о себи, а камоли о другим народима. Просвећени Константин је желео да се та празнина попуни и напише "пропуштена" историја, у складу са његовом идејом да је његов деда Василије, оснивач династије, био идеалан владар насупрот тројици претходника који су били све гори од горег, што је далеко од објективности - објашњава др Коматина.
Фото Приватна архива
Константин Порфирогенит је формално постао цар у осмој години, али је 25 година био скрајнут од престола, док су у његово име владали прво мајка, а затим таст.
- Срећом, био је велики радозналац и време за које је био искључен из државних послова користио је за учење, а што је још важније за разговоре са дипломатским представницима народа који су долазили у Цариград. Он је их је врло пажљиво испитивао и бележио оно што су причали о својој историји и географији земаља у којима живе - каже др Коматина.
Цар на одру, из византијске хронике, Фото Викопедија
Истраживањем и поређењем средњовековних извора историчар је утврдио да је Порфирогенит причу о српској прошлости написао на основу приче неког Србина који је боравио на двору у Цариграду.
- Цар је био и помало новинар. Интервју је направио током владавине свог таста цара Романа Лакпена, с којим је кнез Часлав имао дипломатске контакте. Постоји могућност да је Порфирогенит и од самог Часлава чуо причу о Србима, али је вероватније извор био неко из српске кнежевске породице. Та сазнања је Порфирогенит доцније интерполирао са другим информацијама, у складу са својом владарском идеологијом, па је навео низ нетачних информација, на пример, да су Срби увек били под влашћу Ромеја, као и о границама српских територија и времену крштења. Упркос свим недостацима, мора се признати да данашњи истраживачи прошлости Срба, Хрвата и Мађара дугују Порфирогениту бескрајну захвалност - закључује др Коматина.
Предраг Коматина, Фото Приватна архива
Тајни запис
КАДА је постао цар, Порфирогенит је део својих сазнања проследио сарадницима да их уврсте у шире доступне књиге о историји, дипломатији и царском церемонијалу, а најкомплетније информације је записао у поверљивом делу доступном само најужем владарском кругу, под именом: "О управљању империјом", које је посветио сину. До данас је остао сачуван само један каснији средњовековни препис.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЗНАЊЕ ПОКРЕЋЕ БУДУЋНОСТ: Моћ младих у заједничком креирању образовања
ОБРАЗОВАЊЕ је препознато као један од најважнијих стубова друштвеног напретка.
24. 01. 2026. у 16:22УН циљ 4
ХРВАТСКИ ХУЛИГАНИ НАПАЛИ СРБЕ - ДЕВЕТ ХРВАТА ЗАВРШИЛО У БОЛНИЦИ: Детаљи туче навијача у Тузли
Малме и Црвена звезда састали су се у Лиги Европе, а потом је дошло до туче навијача у околини Тузле, у Босни и Херцеговини, када се део Звездиних присталица из Републике Српске авионом враћао из Шведске.
25. 01. 2026. у 14:30
У ОВО СУ ВЕРОВАЛИ НАШИ СТАРИ: Шта ако сутра, на Светог Саву, загрми, а шта ако буде сунчан дан
СВЕТИ Сава се сматра највећим српским светитељем, а његов дан је 27. јануар.
26. 01. 2026. у 10:40
РАТ У ХРВАТСКОЈ ИХ РАЗДВОЈИО: Глумац ћерку није видео пет година - потресни детаљи из живота Бориса Комненића
ГЛУМАЦ Борис Комненић остаће заувек упамћен по улози Гузе Попадића из "Бољег живота", а мало ко је знао да је имао ћерку у Хрватској, коју није често виђао деведесетих због рата.
25. 01. 2026. у 09:10
НАРОДНИ ОБИЧАЈ ИЗ СРЕДЊЕГ ВЕКА: Ево зашто сви Срби на Светог Саву треба да имају переце на трпези
У СРПСКОЈ традицији је усвојено да се за Светосавску трпезу припремају переце.
26. 01. 2026. у 15:06
ОБЈАВИЛИ ФОТО Ракета погодила једну од највећих православних светиња, Украјинци тврде: "Први пут је директно оштећена" (ФОТО)
КАКО јављају украјински медији, у ноћи 24. јануара 2026. године, Кијевско-печерска лавра, која је уврштен на УНЕСКО листу светске баштине, оштећена је после руског ракетног и беспилотног напада на Кијев, рекао је Максим Остапенко, генерални директор тог националног споменика.
26. 01. 2026. у 13:13
СПРЕМА СЕ ВЕЛИКИ СУКОБ? ОГЛАСИЛО СЕ МИНИСТАРСТВО: На столу план евакуације туриста у случају рата
ИЗРАЕЛСКО Министарство туризма саопштило је данас да је припремило план за евакуацију око 42.000 туриста који се тренутно налазе у Израелу, уколико земља буде приморана да затвори свој ваздушни простор због страха од новог сукоба са Ираном.
26. 01. 2026. у 14:07
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
ДЕВАЛВИРАЛА ЈЕ ЈУТАРЊИ Колега оштро о Јовани: "Имам проблем што ради на националној телевизији"
ВОДИТЕЉ Огњен Несторовић без улепшавања и задршке проговорио је о свом односу са Јованом Јеремић, колегиницом која данас ради у медијској кући у којој је он некада градио своју новинарску и водитељску каријеру.
25. 01. 2026. у 20:42
Најновије из рубрике
ПРЕМИНУЛА ВЕЛИКА РОК ЗВЕЗДА: Био је члан легендарне групе
БИВШИ гитариста руске музичке групе "Љубе" Јуриј Риманов преминуо је у 70. години.
25. 01. 2026. у 16:45
НОЋНИМ ЧИТАЊЕМ СЕ ВРАЋАЈУ КЊИЗИ: У Француској се одржава јубиларна десета манифестација посвећена значају књижевних остварења
Балзак, Зола, Шекспир, Достојевски. Одзвањају зидови француских читаоница и библиотека ових дана од реченица које су обележиле историју светске литературе.
25. 01. 2026. у 09:32
ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"
КАДА је Агата Кристи двадесетих година прошлог века села у легендарни Оријент експрес, није могла ни да слути да ће јој управо тај воз, његови путници и предели кроз које је пролазио, подарити једну од најславнијих прича у историји књижевности.
21. 01. 2026. у 16:48
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима
НАУЧНОМ манифестацијом Дани Матице српске у Сремским Карловцима, јуче је у том центру српске духовности и културе, почело обележавање два века од оснивања Матице српске, најстарије књижевне, културне и научне установе српског народа.
21. 01. 2026. у 16:33
СРПСКИ НАРОД НАЈОДАНИЈИ ВЕРИ КОЈУ СУ МУ УТВРДИЛИ ПРЕЦИ: Објављен капитални зборник са међународне научне конференције "Од Раса до Никеје"
ЗБОРНИК радова са Међународне научне конференције "Од Раса до Никеје" је сведочанство у два тома, на 1.280 страница, да је само у Србији на достојан начин, уз учешће 80 научника из 40 земаља, обележен општехришћански јубилеј 1.700 - година од Првог васељенског сабора и 850 година од рођења Светог Саве, првог архиепископа Српске цркве и највећег националног светитеља, поштованог у целом православном свету.
21. 01. 2026. у 12:22
Коментари (0)