НА ИЗВОРУ ДАВНЕ ПРОШЛОСТИ СРБА: Византолог Предраг Коматина о Константину Порфирогениту

НАЈСТАРИЈУ познату историју Срба ромејски цар Константин Порфирогенит записао је у делу "О управљању империјом" по казивању српског кнеза Часлава или неког њему блиског сарадника и сродника, открива др Предраг Коматина из Византолошког института САНУ.

Срби и Хрвати код Порфирогенита, Фото Викопедија

У књизи "Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена", у издању Византолошког института, он пажљиво тумачи смисао Порфирогенитових сложених текстова на старогрчком, са статусом државне тајне, намењених само најужем царском окружењу, а истовремено открива и личност необичног цара-научника, без чијег познавања не може да се разуме ни његова повест о Србима.

- Порфирогенит у ствари описује стање српских земаља какво је било у његово време, када наводи кнежевине Србију, Дукљу, Конавле, Захумље, Травунију, за које ми не можемо да тврдимо да су постојале 300 година раније. Оне су се издвојиле из општег српског корпуса постепено, што можемо да закључимо на основу података о Травуњанима који су до средине 9. века били јединствени део интегралног српског корпуса, а онда су издвојени као посебна кнежевина - указује др Коматина.

Фото Викопедија

Историчар наглашава да је Порфирогенитово дело непроцењив извор података о давној прошлости Срба, али и да се мора проучавати критички.

- Порфирогенит је био историчар по мерилима 10. века и не може се очекивати да је користио данашњу критичку методологију. Пре њега у царству је дошло до опадања културе у периоду од око 150 година када Ромеји нису писали ни о себи, а камоли о другим народима. Просвећени Константин је желео да се та празнина попуни и напише "пропуштена" историја, у складу са његовом идејом да је његов деда Василије, оснивач династије, био идеалан владар насупрот тројици претходника који су били све гори од горег, што је далеко од објективности - објашњава др Коматина.

Фото Приватна архива

Константин Порфирогенит је формално постао цар у осмој години, али је 25 година био скрајнут од престола, док су у његово име владали прво мајка, а затим таст.

- Срећом, био је велики радозналац и време за које је био искључен из државних послова користио је за учење, а што је још важније за разговоре са дипломатским представницима народа који су долазили у Цариград. Он је их је врло пажљиво испитивао и бележио оно што су причали о својој историји и географији земаља у којима живе - каже др Коматина.

Цар на одру, из византијске хронике, Фото Викопедија

Истраживањем и поређењем средњовековних извора историчар је утврдио да је Порфирогенит причу о српској прошлости написао на основу приче неког Србина који је боравио на двору у Цариграду.

- Цар је био и помало новинар. Интервју је направио током владавине свог таста цара Романа Лакпена, с којим је кнез Часлав имао дипломатске контакте. Постоји могућност да је Порфирогенит и од самог Часлава чуо причу о Србима, али је вероватније извор био неко из српске кнежевске породице. Та сазнања је Порфирогенит доцније интерполирао са другим информацијама, у складу са својом владарском идеологијом, па је навео низ нетачних информација, на пример, да су Срби увек били под влашћу Ромеја, као и о границама српских територија и времену крштења. Упркос свим недостацима, мора се признати да данашњи истраживачи прошлости Срба, Хрвата и Мађара дугују Порфирогениту бескрајну захвалност - закључује др Коматина.

Предраг Коматина, Фото Приватна архива

Тајни запис

КАДА је постао цар, Порфирогенит је део својих сазнања проследио сарадницима да их уврсте у шире доступне књиге о историји, дипломатији и царском церемонијалу, а најкомплетније информације је записао у поверљивом делу доступном само најужем владарском кругу, под именом: "О управљању империјом", које је посветио сину. До данас је остао сачуван само један каснији средњовековни препис.

Препоручујемо

Београд

0 0

ИЗЛОЖБА ГРАЂЕВИНСКОГ ФКУЛТЕТА У САНУ: Великани српског градитељства - од Инџинирске школе до данас

31. 03. 2022. у 20:13

Друштво

1 0

ПАЛАТА САНУ ПО МЕРИ БУДУЋНОСТИ: У мају почиње обнова зграде наше највише научне и уметничке институције, која ће добити другачији изглед

26. 01. 2022. у 12:44

Друштво

1 7

АРХЕОЛОЗИ АСОВИ У НАУЦИ: Институт САНУ најбоље рангиран на крају 2021. године

26. 12. 2021. у 13:20

Друштво

0 1

ПРИСУТНА И ОНДА КАД ЈЕ ОСПОРАВАЈУ: Српска академија наука и уметности свечано обележила 180 година од оснивања

19. 11. 2021. у 22:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације