НЕОПХОДНО ЈЕ ПОДМЛАДИТИ МУЗЕЈ: Маријана Коларић, директорка МСУ о новом павиљону, запошљавању, откупу, програму...

ВЕЛИКОМ изложбом Владимира Величковића, Музеј савремене уметности закорачиће у нову сезону, а ова дуго чекана поставка ће, према речима директорке Маријане Коларић, на репрезентативан и нов начин представити опус француског и српског академика, наше у свету највеће сликарске и уметничке фигуре у другој половини прошлог века.

Фото Б. Јањић

Биће то велики изазов, како каже у разговору за наш лист. Али, не и једини који ће се ове јесени наћи пред културном институцијом чије кормило је преузела. Чека их ревизија колекције, нова систематизација радних места, откуп...

Иако после шест месеци другачије сагледава ствари него када је конкурисала за ову дужност, тврди да неће одустајати од плана који је предложила Управном одбору, ма колико понекад тешко делује његова реализација, јер сматра да није преамбициозан и неизводљив у четворогодишњем периоду.

- Први утисак јесте да је институција много спорија него што сам мислила - признаје саговорница. - Вероватно је то нормално, само ће мени требати времена да се привикнем на све процедуре. Тренутно се доста бавимо интерним актима, како бисмо створили један квалитетнији, ефикаснији тим. Систематизацију радних места требало би да завршимо до краја године.

Према речима саговорнице и у тренутој систематизацији постоји већи број радних места, од броја запослених:

- Сви сектори раде на ивици снаге, од стручног кустоског тима до обезбеђења. Реч је о старијем колективу, људи одлазе у пензију. У техничкој служби, рецимо, је просек година око педесет. Откако сам овде, пензионисали су се и секретар и шеф рачуноводства, а одлазак из музеја најавио је и шеф кустоса Зоран Ерић.

Било би зато, како наглашава саговорница, битно да им Mинистарство културе и информисања уважи потребе, чиме би се отворила нова радна места и младима пружила могућност да уче од стручних и искусних колега.

- Реконструисана зграда на Ушћу, заиста јесте велики објекат, са одличним условима за рад и чување експоната, али ма колико то чудно и парадоксално звучало, у њој постоји мањак простора - додаје Коларићева.

- Ми, рецимо, немамо магацински простор, а музеј има много опреме, мобилијара: покретних зидова, штендера, полица... које негде треба складиштити. Искористили смо да тај проблем решимо у оквиру јавног позива за идејно решење мултифункционалног павиљона, у коме ће се наћи ресторан, кафе и сувенирниица.

У другој фази радова, ту ће бити направљен и магацин који би био под земљом, како се не би нарушавала визура око музеја.

ПОРШЕ Инсталација Ервина Вурма, Фото ЕПА

У свој програм којим је конкурисала за место директора МСУ, Маријана Коларић је ставила и ревизију збирке и пре него што је донет закон о музејској делатности:

- Изненадило ме је када сам схватила да у МСУ од оснивања није урађена ревизија, иако су се пописи дела редовно радили - открива саговорница.

- Али, ми као установа нисмо јединствен случај у том смислу. Сада смо спровели један ванредни попис свих дела и имовине целог музеја, па ћемо ревизију започети од јесени, упоредо са враћањем свих дела, која су изнета из музеја због реконструкције. МСУ, иначе, има јако добру документацију, одлично сређену архиву, која ће цела бити дигитализована.

Тако се надам да ћемо ревизију брзо и успешно спровести.

Како нам открива, до краја септембра биће завршена и процедура откупа нових дела, за шта на располагању имају буџет од 10 милиона динара. Крајем јула министарству културе предали су и план и програм рада за наредне три године:

- Ако нам се то усвоји, догодине ћемо прво угостити комплексну изложбу једног од светски најпризнатијих уметника средње генерације, Аустријанца Ервина Вурма, у целом простору музеја, а на јесен и велику изложбу Мрђана Бајића. У Салону, који прати нове тенденције, излагаће уметници млађе генерације, док ћемо се у Галерији-легату Зорић-Чолаковић "поиграти" самом колекцијом МСУ, на неколико изложби које ће се бавити легатима које музеј поседује.

Времена нису згодна за амбициозне пројекте, каже, али никада нису идеална:

- За разлику од других земаља, за Србију је типично да људи раде максимално у условима у којима су. То је наша предност, јер на ограничења не гледамо као на препреке, него као на изазове, које треба превазићи - закључује Маријана Коларић.

Фото Д. Миловановић

Стална поставка 2023.

СЛЕДЕЋА година ће према речима саговорнице бити и у знаку обележавања стогодишњице рођења оснивача МСУ - Миодрага Б. Протића, а отварање сталне поставке планирају за 2023. годину, када заврше ревизију:

- Ми ћемо је тако звати, иако је сам термин сталне поставке већ превазиђен, зато што музеј стално употпуњује своју колекцију и с времена на време треба показати шта је ту ново што је ушло - закључује саговорница.

Бијенале у Венецији

ВОЛЕЛА бих да се организација наступа наше земље на Бијеналу у Венецији врати под окриље МСУ - не крије директорка ове институције.

- То је најлогичније и најбоље за наш павиљон, али и за музеј. Чекамо да видимо како Министарство културе и информисања планира тај догађај, да ли ће бити расписан конкурс, или ће изабрати институцију којој ће поверити тај посао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације