ТИЈАНА ЧУРОВИЋ: Заразила сам се магијом глуме, а моја душа је саткана од емоција и успомена

Душан Цакић

21. 08. 2023. у 08:05

ПОПУЛАРНА глумица и ТВ водитељка емисије "Тренутак из сна" Тијана Чуровић славу и препознатљивост стекла је водитељским ангажманом у серијалу "Домаћине, ожени се", али и бројним улогама на телевизији, где је доказала да јој је примарна професија ипак прави пут. Откако је пре две деценије стала први пут пред камере у серији "Лисице", није се повлачила са малих екрана и низале су се улоге у серијама "Стижу долари", "Вратиће се роде", "Грех њене мајке", "Бележница професора Мишковића", "Рањени орао", "Мој рођак са села" и друге.

ТИЈАНА ЧУРОВИЋ: Заразила сам се магијом глуме, а моја душа је саткана од емоција и успомена

Фото: Приватна архива

За "ТВ Новости", Тијана открива да у све што ради уноси позитивну енергију и да је то неопходно у било ком послу - ако се ради из љубави, како је "доспела" у свет глуме и које песме у њој буде успомене и јаке емоције.

Фото: В. Данилов

*Како изгледа један ваш "Тренутак из сна"?

- То је емисија коју снинамо већ пету сезону и емитује се на ТВ Пинк. У свему што радим, морам да пронађем неки "виши циљ". Овде сам заиста нашла хуману мисију да помогнемо женама да врате давно заборављен осмех на лице. Срећа сваке те жене на "финалу емисије" је неописива и никада не могу да задржим сузе и не могу да опишем како се сви ми као тим осећамо док радимо емисију. Докле год буде било потребе за таквим видом помоћи - радићу, јер се заиста осећам као "добра вила" која им помаже да досегну свој циљ, а нема веће радости од било ког осмеха.

*Шира јавност вас је запамтила као секретарицу Марину из серије Синише Павића, "Стижу долари". Заједно са Иваном Босиљчићем освојили сте срца публике. Колико вас је та улога променила?

- Била сам друга или трећа година када су ме на великом кастингу изабрали баш за ту улогу. Нас четворо (тада младих) глумаца, Иван Босиљчић, Раша Буквић, Дубравка Ковјанић и ја добили смо шансу да заиграмо са великим уметницима, попут Петра Краља, Мирјане Карановић, Мише Јанкетића, Данила Лазовића. Од првог снимајућег дана, где сам имала сцену да плачем са татом (Петром Краљем), не схватајући шта ми се дешава, никакву трему нисам имала и из првог пута снимили смо ту сцену. Сада бих имала трему. Колико су сви око нас били приступачни и стрпљиви према нама, младим глумцима, који много тога нисмо знали. Много сам у тим почецима научила од њих. Данило Лазовић је говорио "Од првог тренутка када дођеш на сет буди спреман, никада не знаш када ће се упалити камера и када снимају". А Петар ме је учио да увек према свима будем љубазна, да се свима јављам и да смо на сету сви исти, од реквизитера, сценографа, тонца и да сви заједно чинимо кадар. Данас, дајем исти пример младим глумцима. То је наш задатак, да преносимо знање и да чувамо еснаф и професију.

*Познато је да сте после гимназије уписали Правни факултет. Шта вас је посебно инспирисало да упишете ФДУ?

- Поред тога што сам као ђак XIV београдске гимназије, коју данас похађа и моја ћерка, ишла у "Драмски атеље Дома омладине Врачар" (ДАДОВ), зато што ми се тада допадао дечко из III београдске гимназије, више никаквих афинитета према глуми нисам имала. Тако ми се тада чинило. Нисам хтела да изађем на пријемни испит на ФДУ, него сам уписала Права, као и већина из моје гимназије. Сви из "ДАДОВ-а" изашли су на пријемни, па и ја са њима из шале. Једина сам ушла у ужи избор. Нисам била спремна на тих недељу дана које су ми одузимали од распуста и то је за мене било мучење. Све те вежбе и остало, једва сам чекала да се заврши и да идем кући. Професор Бајчетић, који је примао класу, тада ми је рекао "Ово вас баш не занима, јелда"? Рекла сам "ДА". Касније, када сам почела да играм, рекао ми је: "Знао сам да ћете постати глумица". Након прве године права схватила сам да ме јако привлачи позориште и да сам се "заразила" том магијом и да идем тамо где ми душа хоће. Никада се нисам покајала. Моћ игре и мог детињастог духа није се заситила, и ова професија чува то дете у мени и докле год је оно ту, имаћу потребу за тим. Нека потраје.

Фото: В. Данилов

*Знамо да су глумице склоне променама имиџа. Да ли бисте пристали да због улоге промените своју боју косе и у коју боју бисте се офарбали?

- Недавно сам играла маћеху у представи "Пепељуга" у Позоришту "Бошко Буха", где носим црну перику и изгледам "строго". Уживала сам да се "поништим" и да играм нешто потпуно другачије од себе. Волела бих у црвено да се офарбам, али немам храбрости, па чекам да неки редитељ то од мене затражи, са задовољством ћу то учинити.

*Како да се млади глумци данас изборе за своју шансу? Много се снима у последње време, да ли је лакше добити улогу?

- Живимо у времену хиперпродукције. Много се снима и драго ми је због тога, али са друге стране изгубио се квалитет. Дешава се да се једна сцена сними само из једног угла и да је "купљена" из првог кадра. Што значи да нема ни резервни кадар, ако нешто технички није у реду, а о глумачком да не причам. То ми се не допада, јер некада сцена "проради" после неколико кадрова, а битна је суштина и квалитет. Тако је, како је. Снима се и има посла за све у нашој професији, која није ни сигурна, а није ни лака. Свако бира у чему ће учествовати и зашто. С обзиром на то да знам колико је тешко младим глумцима данас да се истакну, подржавам све и свако бира свој пут. Важно ми је да трајем, а то је најтеже од свега. Треба бити умерен у свему, остати доследан и трајати. Често цитирам Јесењина: "Бити природан, насмејан и тих, највећа је уметност на свету". То је суштина живота, каквим га ја доживљавам.

*Која књига коју сте прочитали је утицала на вас, или вас је променила?

- Има их много. Одмалена "Мали принц" коме и дан-данас умем да се вратим. "Галеб Џонатан Ливингстон", "Сто година самоће", "Злочин и казна", "Тврђава". О женским осећањима "Ана Карењина", "Антигона", заиста их има много. Свака књига вам промени делић душе, помери светове и измести мисли. Књиге су чаробне и морају се читати. Недавно сам својој наследници рекла да пензију замишљам тако што ћу негде у природи читати све што нисам стигла од обавеза и посла. Своју старост замишљам у дворишту поред мора, окупана сунцем дочекујем залазак сунца, читајући књиге и гледајући у хоризонт.

Фото: В. Данилов

*Многима слава "удари у главу". Како сте ви научили да се са њом носите?

- Слава је бесмислена ствар. То што вас неко препознаје на улици или на пијаци, не значи да сте ишта другачији од било ког човека на овој планети. Радите свој посао исто као и било које биће. Неко користи пећницу да испече хлеб, неко папире и уплатнице, неко кречи зидове, а ви радите на телевизији и на филму или у позоришту. Имате задатке да пренесете неку емоцију, да оплемените људе или да их подстакнете да размишљају. Сви имају своју функцију на планети и ви сте исто једни од њих. Питање о популарности у нашој малој земљи је заиста небитна ствар. Можда сам имала среће да са првом серијом постанем препознатљива, мени је то нормално, али да живим у неким већим "тржиштима" где људи "трче" за глумцима, не могу то да замислим, нити ме занима.

*Која вам песма буди успомене?

- Моја душа је саткана од емоција и успомена. Све то слажем и таложим у своју "фиоку" испод срца и "вадим" када ми год треба. Читава моја соба испуњена је фотографијама, књигама... Од тога живим и оплемењујем своју душу. Волим песму "Траг у бескрају" и музику Оливера Драгојевића, Хосеа Фелисијана, реге и џез музику. Ако мора једна нека то буде стих "Због свега што смо најлепше хтели", песма "Сенка" Мике Антића.

*Које су личности утицале или обележиле ваш живот и каријеру?

- Никада нисам имала идоле, човек мора да буде свој, баш такав какав јесте, јединствен и посебан. Инспиративне су ми многе личности, њихови путеви и животи, па волим да читам и аутобиографије. Погледам и документарне филмове, али никада узоре нисам имала.

Фото: Архива

*Ко је од ваших колега оставио упечатљив и снажан осећај док сте га гледали или учествовали са њим у уметничком чину?

- Била сам врло блиска са Небојшом Глоговцем, играли смо заједно годинама у представи "Хадерсфилд". Његово давање на сцени било је толико фасцинантно и непоновљиво и зато је он био нестварна личност и човек. Често помислим колико се ми дајемо, физички и духовно на сцени, па помислим да ли то наш ум и тело могу да издрже, али онда схватим да је у томе суштина нашег битисања и да другачије не може. Поента је наћи баланс у свему. Ко пронађе, тај је пронашао умеће битисања и живљења, али и уметност уопште.

Фото: Режим продукција

*Са глумцем Славишом Чуровићем имате ћерку Тају. Да ли сте јој необично и лепо име, по неком лику из романа или...?

- Од када сам сазнала да сам у другом стању имала сам невероватну жељу да добијем девојчицу. Терала сам Славишу да фарба собу у розе, замишљала је како ће да изгледа, какве ће очи да има, косу, руке, обрашчиће. Сањала сам је ноћима и баш таква се родила. Сваку ми је жељу испунила. Питали су ме људи "А шта ако буде мушко?" Самоуверено сам одговарала да знам да је девојчица. Када сам ишла на први преглед да се види пол, рекла сам да је девојчица. Од првог тренутка смишљала сам име. Мог мужа зову Чуро и морала сам да дам име које је кратко и ефектно, да је не би звали по презимену. Желела сам да буде на исто слово као моје име. Све до седмог месеца ништа занимљиво нисам нашла. Онда ми је случајно једну ноћ, не знам одакле, можда међу афричким именима, изашла "Таја". Сви су спавали, чекала сам јутро да им кажем да сам пронашла савршено име за своју девојчицу. Целе ноћи нисам спавала од узбуђења, тога се баш добро сећам. Значење је "миле и драге, а јаке особе". Да има и слово Т и Ј као моје и да се слаже уз презиме. Када се родила, била је баш таква и савршено јој пристаје име. Сви је зову по њему, а она је сада презадовољна својим именом, као и ми.

БОНУС ВИДЕО:

THE BEST OFF | Са звездама на ти | Бр. 21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)