ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на Јупитер
У ГАЛЕРИЈИ Културног центра Параћин продужена је на захтев директора изванредна ретроспектива слика Саве Манојловића Дубровског (Книн, 1960). После више деценија проведених у Аустралији вратио се у Србију.
Сава Манојловић -Сјећање на Далмацију - Фото Приватна збирка
Суочени са богатим, разгранатим опусом сликара Саве Манојловића уочавамо неке важне новине у новијем српском сликарству.
Живећи, школујући се у Аустралији и излажући у свету, он је више деценија био изван матице, тако да се на његовом сликарству уопште не одражавају локалне поделе на апстракцију и фигурацију. Лишен било каквих естетских предубеђења, не припадајући ниједном клану или школи, слободан онако како то налаже сама уметност Манојловић је нека врста духовног ратника, онај који буди из чамотиње и не подлеже илузијама овог времена.
Стилски је у свом делу извршио синтезу, амалгамисао супротне појаве - експресионизам и фантастику, апстракцију и фигурацију, демонско и сакрално, нејасно и ликовно дефинисано. Зато је сада и овде он посве нова појава, свежа крв у старој и помало истрошеној, замореној школи српске фантастике, једној од ликовно најбољих у свету. За разлику од већине младих сликара и цртача Манојловић не робује никаквим клишеима, он не ствара по узору на Медиалу или било коју другу групу или покрет. Помишљамо на девизу "Геније сам себи крчи пут" - ако уопште смемо да његов опус подведемо под фантастику.
Формално гледано, његове слике најчешће већих формата, блиске су естетици надреализма, те последње велике појаве и провале ирационалног у уметности, тачније, постнадреализма као наслеђа у сликарским круговима Београда, Беча, Брисела и Париза.
Савине слике су у дослуху са Макс Ернстовим ликовним достојанством и експерименталном разиграношћу, и са једним од основних стваралачких начела из надреалистичког репертоара -пареидологијом. Развио ју је највише Салвадор Дали, до екстрема и назвао "параноичко-критички метод", мада се појављује и код Мантење, Арчимболда и других старих сликара.
Сава Манојловић је посебна врста психонаута, онај који прелеће и својим духовним оком сагледава пребогате унутрашње пејзаже, али који види и суштину родне Далмације. Он понире у појавност Јупитера не као изгледа планете или римског врховног божанства, већ као повода за шире и дубље визије. За њега је сликарство тајна, подстрек и израз за утонуће у мистичке светове плаве боје и анархичне форме. Балша Рајчевић, старији критичар и вајар, приметио је да метафизички моменат не мора бити вреднован као врхунски, надређен у уметности. Метафизика и ирационалност су, међутим, уз канонско источноправославно сликарство једини прави и могући видови досезања духовног у уметности. Стога Сава зна како да се сећа Јупитера, симбола човекових жудњи и страхова, спознаја светог простора, где осим Сунца и Месеца путују душе.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)