ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на Јупитер
У ГАЛЕРИЈИ Културног центра Параћин продужена је на захтев директора изванредна ретроспектива слика Саве Манојловића Дубровског (Книн, 1960). После више деценија проведених у Аустралији вратио се у Србију.
Сава Манојловић -Сјећање на Далмацију - Фото Приватна збирка
Суочени са богатим, разгранатим опусом сликара Саве Манојловића уочавамо неке важне новине у новијем српском сликарству.
Живећи, школујући се у Аустралији и излажући у свету, он је више деценија био изван матице, тако да се на његовом сликарству уопште не одражавају локалне поделе на апстракцију и фигурацију. Лишен било каквих естетских предубеђења, не припадајући ниједном клану или школи, слободан онако како то налаже сама уметност Манојловић је нека врста духовног ратника, онај који буди из чамотиње и не подлеже илузијама овог времена.
Стилски је у свом делу извршио синтезу, амалгамисао супротне појаве - експресионизам и фантастику, апстракцију и фигурацију, демонско и сакрално, нејасно и ликовно дефинисано. Зато је сада и овде он посве нова појава, свежа крв у старој и помало истрошеној, замореној школи српске фантастике, једној од ликовно најбољих у свету. За разлику од већине младих сликара и цртача Манојловић не робује никаквим клишеима, он не ствара по узору на Медиалу или било коју другу групу или покрет. Помишљамо на девизу "Геније сам себи крчи пут" - ако уопште смемо да његов опус подведемо под фантастику.
Формално гледано, његове слике најчешће већих формата, блиске су естетици надреализма, те последње велике појаве и провале ирационалног у уметности, тачније, постнадреализма као наслеђа у сликарским круговима Београда, Беча, Брисела и Париза.
Савине слике су у дослуху са Макс Ернстовим ликовним достојанством и експерименталном разиграношћу, и са једним од основних стваралачких начела из надреалистичког репертоара -пареидологијом. Развио ју је највише Салвадор Дали, до екстрема и назвао "параноичко-критички метод", мада се појављује и код Мантење, Арчимболда и других старих сликара.
Сава Манојловић је посебна врста психонаута, онај који прелеће и својим духовним оком сагледава пребогате унутрашње пејзаже, али који види и суштину родне Далмације. Он понире у појавност Јупитера не као изгледа планете или римског врховног божанства, већ као повода за шире и дубље визије. За њега је сликарство тајна, подстрек и израз за утонуће у мистичке светове плаве боје и анархичне форме. Балша Рајчевић, старији критичар и вајар, приметио је да метафизички моменат не мора бити вреднован као врхунски, надређен у уметности. Метафизика и ирационалност су, међутим, уз канонско источноправославно сликарство једини прави и могући видови досезања духовног у уметности. Стога Сава зна како да се сећа Јупитера, симбола човекових жудњи и страхова, спознаја светог простора, где осим Сунца и Месеца путују душе.
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра
КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.
09. 12. 2025. у 16:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)